MANJE OPSTINE-VECE BRIGE

Nova teritorijalna deoba Makedonije

AIM, Skopje, 23.05.1996

*Iako je na pocetku najava za novu teritorijalnu deobu Makedonije izazvala pravu navalu odusevljenja i entuzijazma mesnih zajednica, vladin predlog koji ce se uskoro naci pred poslanicima naisao je na buru negodovanja zbog nacina kako su "skrojene" nove opstine.*

Ukoliko sve bude kako je predvidjeno, poslednja nedelja meseca maja ove godine oznacice pocetak kraja tridesetgodisnje vladavine dosadasnje teritorijalne deobe Makedonije na 34 opstina. Novi predlog-zakon ponudjen od strane vlade predvidja povecanje broja opstina za jos 77 cime bi Makedonija ukupno imala 111 (sto i jednanaeset) opstina. Medjutim, na osnovu prvih reakcija, ovaj proces se nece odvijati tako glatko, kako je na pocetku najavljeno.

Iako su na poziv vlade da se dostave prijave za formiranje novih opstina, mesne zajednice odgovorile odusevljene, pri cemu se vodila zestoka trka za pribavljanje sto vecih argumenata u prilog ostvarivanja ove privilegije (kako je bila shvacena), sada, kada su opstine "skrojene", na sceni su bezbrojne primedbe i nezadovoljstva zbog velicine komada "kulaca" koji je pojedinacnim mesnim zajednicama (ne)dodeljen. Pritom je zanimljivo da je pored onih kojima nije uslisena zelja da postanu opstinski centri zale se i oni koji su podneli zahtev . Razlog lezi u cinjenici sto predlog vlade se ne poklapa sa projekcijama koje su zamislili podnosioci pojedinih zahteva.

Zamisao vlade da se usitnjavanjem opstina da novi impuls razvoju delova zemlje koji su bili napusteni za vreme "socijalisticke industrijalizacije" kada su stanovnici ruralnih sredina bili potiknuti da se sele u gradskim centrima u potrazi po "drzavnim poslom", cini se da nije shvacen onako kako je zamisljao predlagac. Ali istovremeno je evidentno da nove karte teritorijalne deobe zemlje sadrzi dosta nelogicnih situacija. Pa tako, gradjani nekih novih opstina, ubuduce, ukoliko predlog vlade ne pretrpi promene, do bi stigli u svoj opstinski centar morace da prolaze kroz druge opstine (u najvecem broju slucajeva, kroz opstinu- maticu). Ovo izaziva vrlo ostre reakcije a najavljuju se i referendumi gradjana protiv odredjenih predloga opstina. Jedna od najcescih primedbi odnosi se na cinjenicu sto se novoformirani opstinski centri (ukoliko se predlog vlade prihvati od strane parlamenta) u velikom broju slucajeva nalaze u granicnim podrucjima opstinskih atara pa tako gradjani iz ostalih mesnij zajednica (koji nisu imali "srecu" da postanu opstine) trebaju putovati po desetak i vise kilometara do opstinskog centra (iako su prethodno bili nadomak dosadasnjih opstina). Sa druge strane cini se da je ovo i bila glavna namera vlade, da se drustveni zivot prenasoci u pravcu napustenih sela gde je i "bog rekao zbogom". Najilustrativniji primer o evidentno negativnim posledicama dosadasnje socijalne politike u zemji, sa posebnim naglaskom na infrastrukturu jeste Mariovski predeo koji zahvata neku cetvrtinu citave teritorije zemlje a gustina naselenosti jeste "saharskog" tipa - jedan zitelj po kvadratnom kilometru!? Sa druge strane, zapadni deo zemlje po gustini naseljenosti potseca na najguste naseljene zapadnoevropske zemlje, a najilustrativniji je primer Tetovskog predela (pretezno naseljen Albancima) gde na jedan kvadratni kilometar pripada 700 stanovnika.

Ministarstvo pravde Republike Makedonije poslednjom verzijom predlog-zakona predvidja da buduce opstine, one manje, imaju izmedju 700 do nesto vise od 1.000 stanovnika, dok bi one vece imale do 50.000 stanovnika, za razliku od sadasnjih koje imaju oko 200.000 stanovnika. Mada je i ovo daleko iznad evropksog proseka,racuna se da ce stanje bar biti ublazeno. Istovremeno se mora istaci da se vec sada postavlja pitanje kostanja novih opstina, pogotovo sto se njihov broj povecava tako enormno. Medjutim, ministarstvo pravde je dalo na znanje da se nece dozvoliti razbacivanje novca za nova zaposlenja te da ce odredjene sektore zadrzavati u svojoj nadleznosti opstine-matice, ili odredjeno ministarstvo.

Poseban aspekt nove teritorijalne deobe Makedonije pretstavlja i pitanje upotrebe jezika u jedinicama lokalne samouprave, sto je izazvalo velika nezadovoljstva u krajevima naseljenim Albancima. Posto je skoro donesen zakon za lokalnu samoupravu predvidjeno da se jezik nacionalnosti moze staviti u sluzbenu upotrebu u jedinicama lokalne samouprave ukoliko nacionalnosti cine apsolutnu vecinu stanovnistva, Albanci se zale da su opstine "skrojene" na taj nacin da oni u sto manje opstina budu u vecini. Poseban problem predstavlja cinjenica sto novom, predlozenom podelom, Albanci gube vecinu u najvecem broju sadasnjih gradova, jer su prigradska naselja sa albanskom vecinom "otkinuta" i prikljucena novopredlozenim opstinama. Pa tako, ukoliko se ovaj predlog-zakon prihvati u sadasnjoj formi ispasce da albanski jezik bude u sluzbenoj upotrebi samo u ruralnim opstinama sa izuzetkom Tetova, kojoj se "otkidaju" delovi naseljeni Makedoncima i od njih se stvaraju nove opstine. Makedonci pak koji bi ubuduce bili gradjani opstine sa albanskom vecinom najavljuju svoje nezadovoljstvo i traze da ostanu u "starim" opstinama. Istovremeno se i Albanci protive prikljucenju u ruralnim opstinama zbog toga sto ono u sta su investirali decenijama (misli se na infrastrukturu gradova i slicno), isticuci da su ovom tendencijom prvenstveno pogodjena upravo albansko stanovnistvo.

Bez obzira na ove primedbe, Vlada se nada da ce predlozena teritorijalna podela biti prihvacena jer to je osnovni uslov da nakon dve godine zakasnjenja zemlja dobije lokalne izbore. Teritorijalna podela istovremeno pretstavlja osnovni preduslov za operacionalizaciju zakona za lokalnu samoupravu, koji je svojevremeno bio uslov za prijem Makedonije u Evropski Savet.

Sto se tice glasanja o ovom zakonu lako se moze pretpostaviti da i pored ocekivanih burnih rasprava, nece biti tesko da se obezbedi dovoljan broj glasova. Ovo pre svega sto i opoziciji ( u prvom redu liberalima), po logici stvari odgovara donosenje zakona koji je preduslov za nove lokalne izbore jer na taj nacin ce dobiti priliku da se "osvete" socijaldemokratima zbog "isklucenja" iz saveza za Makedoniju i iz sastava vlade. Sto se tice samih "novoskrojenih" opstina, ako sve bude kako je predvidjeno, one bi zazivele nakon godinu dana, dakle sledeceg leta. Pise: IBRAHIM MEHMETI