RAT, MIR, ILI KORAK U XXI VEK

Kako Srbija vidi kosovska zbivanja

AIM, Beograd, 22.5.1996.

"Mleko kupujem kod Seada, sir kod Mileta, pivo kod Zvona", pricao je pre nesto vise od pet godina jedan Sarajlija na talasima Drugog programa Radio Beograda, ubedjujuci i sebe, a i reportera, da upravo ta okolnost govori protiv izbijanja rata. Istovremeno, dirljive dokaze demantovao je miris rata koji se sirio glavnim gradom BiH. Isti takav miris, objasnjavao je nedavno novinar ruske "NTV", oseca se na Kosovu. Poredeci Kosovo sa Cecenijom, ista "NTV" nagovestila je novu ratnu krizu.

Iako skoro ni jedan analiticar u Srbiji, kao uostalom ni vodje politickih partija, sustinski ne veruju u mogucnost oruzanog sukoba na Kosovu, mada svakodnevno izrazavaju zabrinutost, nezvanicni signali sa Zapada govore suprotno. Nedavno je jedan poslanik Evropskog parlamenta, u neformalnom razgovoru sa novinarima AIM-a nagovestio da se nevolje tamo tek mogu ocekivati.

Aprilske eksplozije i ubistva na Kosovu pesimistima izgledaju kao uvertira u ratnu razradu, iako su okarakterisani od vlasti kao teroristicki napadi, i smatraju se incidentima. U tom kontekstu nisu zanemarljive spekulacije o navodnoj mobilizaciji koja se od nedavno obavlja po Srbiji. Izvori bliski beogradskim nevladinim organizacijama tvrde da se tokom vojnih vezbi na Kosovu, obelodanjenih u stampi, dogadjaju incidenti, mada ih ne preciziraju. Ekscesi, po ovim izvorima, podrazumevaju upadanje vojnika u albanska sela i "zastrasivanje i maltretiranje stanovnika".

Na drugoj strani, cinjenica da je zapadna "leteca diplomatija", pored Bosne, dobila u zadatak i Kosovo (kao i otvaranje SAD informativnog centra u Pristini, koje je najavljeno za kraj maja) govori u prilog tome da juzna pokrajina dobija u vaznosti.

"Na sceni su vidljivi simptomi koji su postojali i uoci raspada bivse Jugoslavije", objasnjava za AIM Ilija Djukic, nekadasnji ministar inostranih u Vladi Milana Panica. Ti znaci, prema misljenju Djukica, odnose se na razlike medju federalnim jedinicima, medjunacionalne probleme, veliko ekonomsko zaostajanje. Sa stanovista medjunarodnih odnosa, Ranko Petkovic, glavni urednik beogradskog casopisa "Medjunarodna politika", ne veruje u mogucnost novog rata. Petkovic takav stav obrazlaze tvrdnjom da bi kosovski sukob znacio novi balkanski rat. Ali, on ipak dozvoljava situaciju "zaostravanja konflikta", sto je "nekim zakonom spojenih sudova vezano i za sprovodjenje Dejtonskog sporazuma, koje bi vrlo brzo moglo da fokus medjunarodne zajednice prebaci na Kosovo". Glavni urednik "Medjunarodne politike" u tom kontekstu predvidja radikalnije poteze albanske kosovske opozicije.

Kosovska "Ira"

Vecina analiza aktuelne politicke situacije na Kosovu govori u prilog tome da obe strane pokusavaju da preispitaju sopstvenu strategiju. Tako, prema nekim tumacenjima iz pomenutih analiza, albanska strana ima razloga za zadovoljstvo, jer je pitanje Kosova vec internacionalizovano, ali i za zebnju, jer ono nije dovoljno naglaseno u dejtonskim sporazumima. U prilog zebnji ide i nezadovoljstvo medjunarodnim stavom, koji je nedavno potvrdio i nemacki sef diplomatije Klaus Kinkel da je "Kosovo integralni deo Srbije".

Srpske vlasti dobile su medjunarodno priznanje, ali je resenje kosovskog pitanja postavljeno kao bitan uslov za povratak u vazne institucije. Dakle, ukljuceno je u tzv. spoljni zid sankcija.

Istovremeno, dok teoreticari "zatisje na Kosovu" (iako se eksplozija proteklog vikenda dogodila nedaleko od samog centra Pristine), tumace argumentima da konflikt ne odgovara ni jednoj, a ni drugoj strani, na srbijansku politicku scenu vratila se pomalo zaboravljena terminologija. Lider desno orijentisane Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj, sem sto je svoje usluge po pitanju Kosova ponudio vlastima, obecanjem da ce kao "guverner" za dve godine resiti juzni problem, ponovo je poceo da proziva izdajnike i imenuje patriote.

U razgovoru za AIM, vodja radikala optuzio je SAD za "organizovanje teroristickih akcija na Kosovu", kao i "izdajnicku opoziciju" u koju ubraja SPO (Srpski pokret obnove) Vuka Draskovica i DS (Demokratska stranka) Zorana Djindjica, kao snage "kojima nestabilno stanje na Kosovu odgovara". Nagovestavajuci nove "teroristicke akcije" Seselj je ustvrdio: "Rat je moguc. Zeleo bih da se izbegne, ali je verovatan".

Spekulacije o mogucoj saradnji albanskih politickih predstavnika sa Kosova i partija gradjanske orijentacije u Srbiji na izvestan nacin demantovao je savetnik Vuka Draskovica, Milan Bozic. Za AIM on kaze: "To je osetljivo pitanje. Na ovom nivou, kada se politicki program albanskih partija zasniva na separatizmu, saradnja je nemoguca". Bozic, takodje, nedavne pogibije izazvane oruzanim napadima smatra mogucim uvodom u rat, ali dodaje da su "akcije orkestrirane od vojnog krila Rugovine partije, koje ni sam predsednik DSK ne moze da kontrolise". Milan Bozic kaze da su procesi u "kosovskom albanskom pokretu slicni onima koji su se dogodili u Irskoj, ili u spanskoj ETI. Savetujuci albanskim partijama da se ukljuce u izbornu kampanju, ovaj uticajni funkcioner SPO-a, ipak takvom raspletu daje minorne sanse.

Analogijom sa dogadjajima koji su prethodili izbijanju rata u bivsoj Jugoslaviji, predsednik DS Zoran Djindjic istice da je "opasnost od izbijanja rata u ovoj Jugoslaviji sve veca". Za "pozar na Kosovu" Djindjic optuzuje rezim koji po njemu "ne brine ni o cemu sem o sopstvenom interesu".

Prisutna su i predvidjanja povratka patriotskog trenda, koja se zasnivaju na poslednjim reakcijama srbijanskih nacinalno orijentisanih partija ( one su, uostalom, na pocetku ratnog konflikta u Hrvatskoj i Bosni prednjacile i u odnosu na SPS).

Dejtonizacija Kosova

"Rastezanje" resavanja problema na Kosovu sada je rasplet sveo na nivo "predvidjanja sudbine". Ilija Djukic i Ranko Petkovic smatraju da ce tek nakon izbora u Bosni medjunarodna zajednica sve snage usmeriti u pravcu Kosova. Oba analiticara saglasni su u stavu da zapadne zemlje, a pre svih SAD, nece odstupiti od odluka Badinterove komisije iz 1992. godine, u cijem dokumenu se ne pominje sedma federalna jedinica bivse SFRJ. Interesi velikih sila, kao sto su vojne trupe stacionirane u regionu, ili bosansko iskustvo, smatraju oni, primorace Beograd i Pristinu, uz prisustvo trece strane, na dijalog.

"Kraj ce biti u razgovoru, koji se nece dogoditi sada, verovatno ne u ovoj deceniji, ili u ovom veku", na ovakav nacin stvari vidi Dragoljub Micunovic, prvi covek nedavno registrovanog Demokratskog centra. Micunovic predvidja dve mogucnosti. Prva je u siroj regionalnoj integraciji (balkanska reintegracija), politicki i ekonomski povezanih manjih drzava. Drugo resenje, po Micunovicu, od kojeg ne bi trebalo bezati, je "odvajanje". Istovremeno, Dragoljub Micunovic, izrazavajuci nesimpatiju u odnosu na separatizam, Kosovo poredi sa Cecenijom (poput ruskog novinara s pocetka teksta). Ipak, predsednik DC ne dopusta mogucnost da "radikalizacija stanja" moze bilo kojoj strani da donese "pozitivne poene".

Ovoj struji misljenja, kada je o konacnom raspletu rec, pripada i vodja Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica. Kostunica ne veruje u mogucnost rata i smatra da odlaganje odgovara i jednoj i drugoj strani, kao i Zapadu. Srbima pogoduje, prema njegovim recima, jer "Milosevicu svako potiskivanje slozenih problema ide na ruku", Albancima jer "racunaju da bi se njihovi maksimalni zahtevi mogli lakse ostavriti nesto kasnije." I, konacno, zapadnim zemljama, jer "po logici stvari bosansko pitanje i Dejton odlazu kosovsko". Kostunica koristi termin "dejtonizacija Kosova", sto ce, podvlaci on, "spreciti rat", ali ce "ugroziti i ovako skoro nepostojecu demokratiju u Srbiji".

Dakle, nepodeljeno je misljenje da je od tri moguce opcije - rat, mir, ili korak u 21 vek, prirodno, najoptimalnija ona druga. No, ukoliko je paralela sa Cecenijom tacna, onda su upozorenja, poput onog Vesne Pesic ( "stanje na Kosovu preti da se obnovi nacionalisticka ideologija u Srbiji, koja ce izazvati nova masovna ubistva"), vise nego alarmantna.

(AIM) Danica Vucenic