SVETNICKI SJAJ I POLICIJSKA INVAZIJA

Papa Jovan Pavle II. u Sloveniji

"Radujem se svome prvom dolasku u vasu domovinu, u tu zemlju sa nebroj crkva i kapela , koje svedoce o dubokim krscanskim korenima vaseg naroda." To su prve reci koje je papa Jovan Pavle II. izgovorio na slovenackom jeziku odmah posle sletanja na ljubljanski aerodrom, gde se spustio u petak, 17. maja, oko 17.casova. Na areodromu ga je sacekao predsednik drzave Milan Kucan i obratio se papi sa srdacnom dobrodoslicom : "Kod nas ste dobro dosli. Zelim, da biste to osetilii sami i da biste se dobro osecali, dok cemi mi sa radoscu zajedno sa vama slaviti i vas rodjendan," naglasio je Kucan. Papa je dosao u posetu Sloveniji na tri dana, a drugi dan svoje posete slavio je svoj 76. rodjendan. Prvi dan in polovinu drugog dana proveo je vecinom u Ljubljani, na svoj rodjendan su mu u Postojni pripremila velicastveno slavlje deca i omladina iz Primorske, dok je treci dan otisao u Maribor, odakle se avionom i vratio u Rim.

Slovenija se spremala na tu posetu skoro godinu dana, a crkvene vlasti su se nadale papinoj poseti vec mnogo duze, cak nekoliko godina. Bez ikakvog obrazlozenja je Jovan Pavle II. dugo odlagao tu posetu, a pred Slovenijom dao je, pre vise od godinu dana, prednost Hrvatskoj. Sada, kada je konacno dosao, deo naroda ga sacekao sa velikim odusevljenjem. Kada se vozio centrom Ljubljane oko Tromostovja, tamo mu je mahalo hiljade ljudi, ali je bio zato preostali deo centra potpuno prazan. Vecina ljudi je odlucila da se za ta tri dana makne iz Ljubljane i ljudi su otisli na vikendice, na selo i slicno. Tome je pridoneo i privremeni red u saobracaju, koji je za vreme papine voznje po odredjenim delovima grada, u potpunosti blokirao saobracaj na okoljnim cestama i ulicama.

Milicija trenira strogocu

Za predsednika vladnog odbora za pripremu papinog doceka bio je odredjen Andrej Ster, ministar unutrasnjih poslova, inace katolik i clan Slovenackih hriscanskih demokrata, sto znaci da se veoma detaljno pobrinuo i za papinu sigurnost. I to do te granice da je bilo, barem po ljubljanskim ulicama, mnogo vise uniformisanih lica nego gradjana. Kada sam dobar sat pre papinog dolaska isla Celovskom cestom, glavnom cestom koja ide prema Gorenjskoj i prema aerodromu, odakle je dva sata kasnije po toj cesti doputovao u Ljubljanu i Jovan Pavle II., iza ograda, koje su bile postavljene niz cestu, stajali su na svakih dvadeset, trideset metara obicni policajci i specialci sa nemackim vucjacima. Nekoliko dana ranije su policijske trojke isle po gradu i vrsile preglede lokala i restorana, gde su legitimirale sve koji su im se cinili sumljivima, a mnoge su i stavili "na sigurno". Kada smo novinari na konferenciji za stampu pitali ministra Stera, zasto se tako ponasaju, Ster je odgovorio, da toga nije bilo. Druga je stvar da su stotine Ljubljancana i Mariborcana to dozivele na vlastite oci. Mnogo beskucnika, lutalica ili pijanaca je u to vreme strpano u zatvore, iz kojih so pusteni odmah posle odlaska viskog gosta iz Vatikana

Zanimljiv protokol

Za vreme posete Jovana Pavla II. Sloveniji budnom posmatracu nisu promakli mnogi zanimljivi detalji. Odmah posle sletanja na ljubljanskom aerodromu su ga medju prvima pozdravili ljubljanski nadbiskup i metropolit Alojzij Sustar sa biskupima. Svi redom su papi ljubili ruke, jedini koji mu je samo pruzio ruku bio je mariborski naslovni biskup Vekoslav Grmic, koji unutar slovenacke rimokatolicke crkve vazi za desidenta. Drugo iznenadjenje na aerodromu je pripremio predsednik slovenacke vlade dr.Janez Drnovsek. Po prvom scenariu Drnovsek uopste nije bio predvidjen da se pojavi na Brnikima (tako se zove kraj gde je lociran ljubljanski aerodrom), i u ime vlade bi trebao papu primiti podpredsednik vlade, inace hriscanski demokrata, Janko Dezelak. Ali, iznenada se tamo pojavio premier Drnovsek.

Van prvobitnog plana je papa na vlastitu zelju odmah posle svecanog doceka otisao u privatnu posetu u gorenjsko selo Brezje, gde je poznata crkva Svete Marije sa njenim oltarom, koji je sav u zlatu. Od tamo otisao je prijem kod predsednika Kucana i drugih pretstavnika vlasti u protokolarni objekat na Brdu kod Kranja, gde je bila nekad rezidencija J.B.Tita. Svi novinari se pitaju odakle ideja, koja je stampana u beogradskom listu Telegraf, kako je navodno Kucan objasnio papi da je to rezidencija Karadjordjevica. Naime, Kucan to nije ni spomenuo. Ali je bio zanimljiv prijem na Brdu. Za razliku od celnika Hrvatskih vlasti prilikom posete Jovana pavla II. Hrvatskoj, vecina politickog i drzavnog rukovodstva je ljubila ruku papi. U Sloveniji to nije uradio nijedan, ako izostavimo ambasadora Slovenije u Vatikanu, koji je Crkveno lice, Stefana Faleza.

Pomirenje i raskol

Za vreme svoh trodnevnog boravka u Sloveniji je papa Jovan Pavle II. drzao vise govora i vise misa. Najjace je odjeknuo njegov govor od prvog dana u ljubljanskoj katedrali. Iako je bio tamo prisutan i predsednik Kucan sa suprugom Stefkom, radilo se vise o papinom susretu sa slovensckim biskupima i ostalim Crkvenim dostojanstvenicima. Njima je i odrzao govor, koji je imao u javnosti najvise odjeka. Dok je tada i sva tri dana svuda govorio o potrebi po pomirenju unutar slovenackog naroda, po ljubavi i razumevanju, ipak je zastupao teze slovenacke katolicke crkve o slovenackoj proslosti. Tako je papa hvalio ulogu te Crkve u 2.svetskom ratu : "Pastiri Crkve nikada nisu izmicali, oznanjivali su evangelij zivota i cuvali dostojanstvo prava svakog coveka. To su sa toliko vecom hrabroscu stavili do znanja za vreme fasizma, nacizma i komunizma..." Naravno, je papa pri tome zaboravio da kaze u cemu je bila hrabrost te Crkve u tadasnje vreme. Verovatno u tome, o cemu svedoce razni pismeni i snimljeni materiali, da je tadasnji biskup Rozman izrazio potpuno predanost i vernost Nemcima kao okupatorima. papa je izmedju ostalog govorio i o tome, da se bio u Sloveniji gradjanski rat izmedju komunista (partizana) i domobrana. Ocigledno su mu te teze, koje stalno podvlaci slovenacka desnica, plasirali slovenacki politicari desnog usmerenja ili biskupi, jer su to njihove teze. A da se Karol Vojtila (Karol Woytila) kao poznati antifasista malo udubio u materiju, saznao bi, da se radilo o partizanima razlicitih ideoloskih i politickih opredeljenja, koji su se borili protiv okupatora i o domobranima koji su kolaborirali sa okupatorom odnosno, dobili su ulogu slovenackih kvizlinga.

Jovan Pavle II. je svoju posetu iskoristio za napad na liberalizam, pri cemu se zna da su Liberalni demokrate i hriscanske demokrate dve vladajuce stranke. Biskupe je upozorio neka se cuvaju, da ne bi ideologiju komunistickog totatalitarizma zamenila "nista manje opasna ideologija neustavljivog liberalizma". A svim ateistima u Sloveniji porucio je sledece : "Oni, koji grade svet bez Boga, mogu ga graditi samo protiv coveka, protiv njegovom pravom ostvarivanju i sreci."

U Postojni su mu mladi drugi dan posete i na sam njegov rodjendan pripremili velicastveno slavlje sa igrom i pesmom, koje ce mu sigurno ostati u vecitom secanju po srdacnosti svih, koji su tamo dosli iz Slovenije, Hrvatske, Italije i cak iz Madzarske. Dok je ujutu na ljubljanskoj priredbi i misi u Stozicama veoma toplo i na srpskom pozdravio predstavnike Srpske pravolsavne Crkve, tako je popodne na cistom Hrvatskom pozdarvio goste iz Istre i Dalmacije.

Sve u svemu, to je za Sloveniju i za Jovana Pavla II. bio nezaboravni dozivljaj, koji je u delu slovenacke javnosti ipak delimicno ostavio gorak ukus. A papi je ocigledno sve bilo odlicno, jer je vec par dana kasnije u Vatikanu, na trgu sv. Petra govorio masi od 17 hiljada ljudi vecinom o Sloveniji i tamosnjem toplom prijemu, koji nije jos nikad doziveo.

Janja Klasinc, AIM