RUSI KVARE SRECU DEVOJACKU

AIM, SKOPJE,

Na isti nacin, a verovatno i iz istih motiva, kako bi lepa a neverna udavaca pokusala sakriti rezultate svog predbracnog minulog rada, nadlezni makedonski organi imali su nameru sakriti iznenadnu posetu ruske delegacije Skopju. Racun su, medjutim, pokvarili radoznali novinari, pa je nenajavljena poseta iznenada postala predmet mnogobrojnih nagadjanja i politickih procenjivanja, ali su u isto vreme otvorena i neka izvanredna bitna pitanja.

Delegacija osrednjeg ranga, dakle na nivou nacelnika Odelenja za saradnju Glavne uprave, na cemu je zapravo zasnivana i odbrana nadleznog ministarstva za napadno izbegavanje javnosti, a prema iznudjenom saopstenju za stampu razgovarala je sa ministrom Blagojem Handjiskim i njegovim saradnicima, a tom prilikom potencirana je "potreba za institucionalizacijom saradnje na polju odbrane u vise sfera". Ocigledno ovo se nikako nije moglo progutati kao osnovni razlog da brojna ruska delegacija krene na tako dalek put, pa je javnost s pravom pocela zanimati za, po prirodi stvari, tajnovit itinirer. Usput, neki nezavisni mediji otvoreno su se pitali: zasto se u Makedoniji prilikom boravka zapadnih vojnih delegacija, a one su uglavnom brojne i najcesce na nizem rangu nego li je ova iz moskve, prate na velika zvona, a u ovome se slucaju suti mada je pomenuta delegacija, prva takve vrste koja dolazi iz Rusije.

Iznenadna konspiracija samo je, dakle, povecala interesovanje za ovu posetu koja je pala upravo u vreme kad se medju posmatracima i inace govorka oko aktivnosti za nabavku oruzja ruske proizvodnje, direktno od proizvodjaca ili posredno, od tradicionalnih korisnika iz bivseg socijalistickog lagera. Sumnjicenja u vezi sa tim dobila su potvrdu i cinjenicom da je domacin Rusima bio general Janakije Manasijevski, covek koji je u makedonskom generalstabu zaduzen za borbenu gotovost i naoruzavanje. Ovaj visoki oficir je, inace, sto se takodje odvijalo uz medijsku "dijetu", na celu jedne delegacije strucnjaka boravio u Rusiji u toku prosle godine, ali rezultati te posete nisu saopsteni. Pokazalo se, isto tako, da su novinari nisu pogresili ni u "izboru" vojnih objekata koje su ruski oficiri usput posetili. Radi se iskljucivo o fabrikama iz takozvane namenske proizvodnje, pre svih neki pogoni Metalskog zavoda u kojima su donedavno "reparirani" ruski tenkovi, te prilepski "11.oktomvri", poznat po proizvodnji artilerijskih cevi.

Bilo bi naravno posve nepristojno u ovakvoj raboti ocekivati transparentnost, ali se ipak moze naslutiti sta bi ovaj obilazak mogao znaciti. U najmanjem slucaju pokazale su se barem delimicno utemeljenim neke relativno stare analize po kojima je Makedonija, ne samo zainteresovana, nego da je i upucena na primeru ruske vojne tehnologije i za eventualne zajednicke projekte u toj oblasti. Na jednoj strani su tradicionalne veze i dosadasnja obucenost makedonskih vojnih strucnjaka, znaci i mogucnost hitne aplikacije domace pameti i iskustva. Na drugoj strani, pred Makedonijom se tako pojavljuje relativno jeftina istocnoevropska tehnika, jer je bezmalo pa nemoguce da opremanje svoje armije koje (zbog sticaja okolnosti i uslova pod kojima je prije cetiri godine Kiro Gligorov sa Blagoja Adjicem dogovorio povlacenje bivse JNA) prakticno pocinje sa ledine, izvrsi na skupom zapadnom pazaru. Ove su cinjenice gruba realnost i zvuci nekako detinjasto da ih se nadlezni faktori stide, pa kriju kontakte sa Rusima.

Prema nekim informacijama, a do njih se naravno ne moze doci na zvanican nacin, politicki sponzori makedonske odbranbene strategije, dakle Amerikanci, vec su ohrabrile ovdasnje vlasti da ipak krenu u pomenutom pravcu. Ne tako davno, takodje stidljivo, u skopskim medijima moglo se procitati i cuti da je ministar Handjiski ucinio prve korake i u Ceskoj pazario neke sprave za letenje i oklopna vozila na gusenicama, ali naravno samo za potrebe obuke. Isti je ministar, a to se desilo u parlamentu, dakle uz najveci moguci stepen javnosti buduci se parlamentarne sesije prenose ba TV, pred poslanicima opravdao ovu kupovinu. Naravno, nije bilo u pitanju nikakva rezerva u odnosu na budzet, nego su se dobronamerni narodni izabranici interesovali da li bi ovakva trgovina mogla biti na stetu onoga za sta se Sobranje Makedonije davno opredelilo, dakle za okretanje prema NATO-u. Ministra Handjiski bio je eksplicitan oko toga da nikako ne moze doci do udaljavanja od plana i tajminga za asociranje u zapadnu vojnu alijansu.

Po svemu sudeci, upravo u tome grmu i lezi zec. Makedonija se iznenada nasla nekako na vetrometini i postala predmetom interesovanja, a mozda i nesporazuma dveju velikih sila. SAD su do sada u nekoliko navrata pokazale da Makedoniju smatraju svojom interesnom sferom, a "gvozdena ambasadorka" Medlejn Olbrajt prilikom svog nedavnog boravka u Skoplu obecala je ostanak americkih vojnika na ovim prostorima cak i ukoliko se mandat mirpvnih snaga ne obnovi. Na takvim obecanjima Makedonija gaji svoj optimizam u vezi sa prekorednim uclanjivanjem u NATO, pa su posredstvo svog sefa diplomacije vec pokrenuli promociju vlastitog resenja za jedan globalni planetrani problem. Ukratko, ukoliko se Rusi opiru sirenju zapadnog vojnog saveza preko srednje Evrope, ne ce im naskoditi da se aktivnost nastavi na jugu. Znaci, prijem Albanije i Makedonije ne bi mogao ugroziti ruske zone interesovanja, buduci na juznom krilu vec postoje Nato- clanice, Grcka i Turska.

Ocigledno, medjutim, rusi problemu prilaze posve drugacije, a da ce ostati tvrdokorni i u slucaju eventualnog makedonskog asociranja u Alijansu, ovdasnju je javnost ubedio gospodin Trusin, oficijelni predstavnik Moskve u Skopju u jednom intervjuu za drzavnu televiziju. On je, potsecajuci na jednu izjavu Havijera Solane u Norveskoj, a oko instaliranja nuklearnih bojevih glava u neke novoprimljene zemlje, podvukao da bi takav razvoj radikalno izmenio vojno-politicku situaciju i da bi bili podriveni svi dosadasnji dogovori o nuklearnom naoruzanju. Rusija se, prema tome, ostro protivi i sirenju Natoa po juznoj trasi. Po svojoj prilici, Makedonija koja doduse nema nikakvih dilema oko toga gdje joj je mesto u bezbednosnim projektima i politickim opcijama, morace da navikne na cinjenicu da je dobra volja jedno, a ukupni uslovi nesto posve drugo. U tome nece sebi pomoci ukoliko od vlastite javnosti bude skrivala neke potpuno normalne fakte i procese.

Pise: TOMI ALEKSIEVSKI