JACI NEGO STO JE BIO

Posle "udaljavanja" sa funkcije Radovana Karadzica

Niski politicki rejting Radovana Karadzica, za samo nekoliko dana bure koja je kao slamku valjala premijera Kasagica, vrtoglavo je porastao. Karadzic je iz nedavnih dogadjaja izasao kao covek koji je ni od cega napravio - mnogo. Biljani Plavsic je dao ono sto nije imao - svoje kontakte sa inostranstvom, Bilta i Solanu je uvukao u arbitriranje sta je legitimno, a sta nelegitimno u unutrasnjim odnosima u RS, a sebi je obezbedio komotnu poziciju onog koji ce, eto, brinuti samo o zaposljavanju demobilisanih boraca i smestaju izbeglica u "mirnijim danima".

AIM, Banjaluka, 21.5.1996.

Uzbudljiva epizoda koja je otpocela smenom predsednika Vlade Republike Srpske (RS), Rajka Kasagica i nastavila se "samorazvlascivanjem" predsednika RS Radovana Karadzica, vec je zavrsena. Zasto se srpski i medjunarodni politicki faktori ustezu da to priznaju, pitanje je iz domena politickog postenja, ili snage politicke pameti.

Podsecanja radi: 15. maja predsednik RS Radovan Karadzic "razresava duznosti" premijera Kasagica; zvanicni Beograd i predstavnici medjunarodne zajednice "razresenje" smatraju nelegitimnim; razreseni premijer ima sastanke sa visokim predstavnikom medjunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu (BiH), Karlom Biltom i generalnim sekretarom NATO Havijerom Solanom vec

1. maja, koji njegovu smenu smatraju nelegitimnom; 17. maja predsednik Skupstine RS Momcilo Krajisnik vidjen je u poseti kod srpskog predsednika Slobodana Milosevica; sutradan je Skupstina RS odlucila da se Kasagic smeni, sto ovaj prihvata. Mandatar za sastav nove Vlade je Gojko Klickovic.

Vestina davanja nepostojeceg

Usred bure, u kojoj sad vec bivsi premijer RS Kasagic od "Gospodina Niko", kako su ga krstile diplomate u Briselu, u jednom danu postaje Gospodin Neko, Radovan Karadzic je svoje spoljnopoliticke kompetencije preneo na Biljanu Plavsic, jedno od dvoje potpredsednika RS. "Cekaju nas mirniji dani. U tom periodu nas prevashodni zadatak ce biti obavljanje mnogih poslova na resavanju statusa izbeglica, zaposljavanju demobilisanih boraca, pokretanju privrede, obnovi zemlje...", objasnio je Karadzic "deakumulaciju" poslova.

Dok beogradski rezimski dnevnik "Politika" tumaci poslednja zbivanja u RS "odlaskom Karadzica", portparol Karla Bilta, Kolam Marfi (dajuci istom povodu novu nijansu), izjavljuje kako je "osiguran pocetka kraja" Radovana Karadzica. Na delu je vestina "pranja ruku", "prodavanja roga za svecu" ili, recju, cinizam. "Odlazi", dakle, covek, ciji je tek pocetak odlaska - osiguran!

No, onaj ko zeli da vidi, vidi da je politicki rejting Radovana Karadzica, u protekloj godini na strmoglavoj silaznoj liniji, za samo nekoliko dana bure koja je kao slamku valjala premijera Kasagica i u kovitlacu drzala nekoliko predstavnika medjunarodne diplomatije, vrtoglavo porastao.

Sef banjalucke Socijalno-liberalne stranke dr Miodrag Zivanovic primecuje da je predsednik RS napravio formalni ustupak medjunarodnoj zajednici - "udaljio" se od funkcije i izasao jaci nego sto je bio. "U sustini, Karadzic je u komfornoj poziciji, poput predsednika Parlamenta RS Momcila Krajisnika - sef je i izvrsilac mnogih stvari, a ni za jednu ne odgovara. Ozidao se ljudima okolo", kaze Zivanovic.

Bice da je Radovan Karadzic iz nedavnih dogadjaja izasao kao covek koji je ni od cega napravio - mnogo. Biljani Plavsic je dao ono sto nije imao - svoje kontakte sa inostranstvom. Bilta i Solanu je uvukao u arbitriranje sta je legitimno, a sta nelegitimno u unutrasnjim odnosima u RS, dakle u svojevrsnu kompromitaciju. Najzad, sebi je obezbedio komotnu poziciju onog koji ce, eto, brinuti samo o zaposljavanju demobilisanih boraca i smestaju izbeglica u "mirnijim danima". Skoro - idilicno!

Kako je zapoceo, Karadzic je na putu da amortizuje jos jedan konflikt koji je postojao u odnosima vlasti i (krajiske) opozicije: U fazi u kojoj je pristao da se skrije (iza Biljane Plavsic), sledeci potez njegove nove politicke mimikrije mogao bi da bude preseljenje Vlade u Banjaluku, cime bi vesto uvazio opoziciono insistiranje na krajiskom regionalnom identitetu i, verovatno, ublazio prigovore zbog centralizacije vlasti na Palama. Donekle, to je najavio njegov novi premijer Klickovic izjavom kako ce "ubuduce svi ministri raditi na jednom mestu, odnosno u sedistu Vlade, koje ce Narodna skupstina RS vrlo brzo odrediti". Banjaluku, kao privremeni glavni grad RS namece i predstrojeca "arbitraza" oko Brckog jer, ukoliko citava stvar vec nije "izarbitrirana", Brcko kao mesto koje bi, eventualno, presecalo ostatak teritorije RS od "glavnog grada", Banjaluke, imalo bi sasvim drugaciju tezinu nego sto je sada ima.

Dodatni problem opozicionim liderima, a oni su uglavnom sa podrucja Banjaluke, predstavlja i vestina Pala u amortizovanju konflikta koji je zapoceo Kasagicevom smenom. Bez mogucnosti da bilo koji sopstveni program ili stav obznani preko monopolizovanih sredstava informisanja, banjaluckoj opoziciji je sukob Kasagica i Karadzica dobro dosao da bar javno kaze za sta jeste, a za sta nije. Iz tih razloga se celokupni opozicioni blok, osim radikala Vojislava Seselja, svrstao na stranu premijera Kasagica, kojeg nikada nije voleo. "Nije ni on neki, ali sta ces, kad nemas drugog", komentarisao je ovu prilicno neprirodnu simbiozu jedan opozicioni prvak.

Pogled prema Beogradu

Braneci bivseg premijera, opozicija RS izjasnila se, pre svega, za politiku otvaranja prema svetu na spoljasnjem planu i za priznavanje "postojanja drzave Bosne i Hercegovine u onom obimu u kojem je priznaje svet", kako je to formulisao jedan od clanova Banjaluckog intelektualnog foruma. Iz tih razloga su opozicionari od prosecnog lika Rajka Kasagica pokusali da stvore licnost. Tako se na Kasagicevoj strani nasao i banjalucki gradonacelnik, Predrag Radic, jedan od onih ljudi koje je Kasagic, dok je kao "Karadzicev covek" u Krajini bio predsednik Izvrsnog odbora (IO) Banjaluke, sve vreme potkazivao centrali na Palama. Dodajmo tome i detalj da je Kasagic tada bio covek Pala koji je zabranio da se na banjaluckoj TV gradonacelnik Radic uopste i pojavi, a kamoli da se obrati svojim sugradjanima. Zanimljivo je da se kasnije, kao premijer, Rajko Kasagic zalio kako je zbog zabrane sa Pala taj isti medij njemu nedostupan.

Opoziciji, onemogucenoj da dodje do mikrofona i da stane pred TV kameru, u situaciji kada joj se izbijaju, ili olaksavaju argumenti spora sa vlastima, ostaje jedino jos pogled prema Beogradu. Beograd se, medjutim, ponasa kao da ne zna o cemu je rec.

Prvo je portparol vladajuce Socijalisticke partije Srbije, Ivica Dacic, konflikt izmedju Kasagica i Karadzica minimizirao, govoreci kako je u pitanju samo jedan predizborni trik. Zatim je Vlada SR Jugoslavije ocenila smenu Kasagica kao nelegitiman cin. Potom je Momcilo Krajisnik protumacio kako Beograd nije upoznat sa promenom Ustava RS, time je objasnio reakciju matice - i stvar se slegla.

Beograd se ponasa kao u slucaju srpske "drzave" u Hrvatskoj, u kojoj je nastojao da po svaku cenu instalira vlast koju ce do kraja kontrolisati, a onda od svega digao ruke. Jer, kao i u vreme pred pad "Republike Srpske Krajine", vlasti Srbije su bremenite unutrasnjim problemima: strajkovima i pretnjama strajkovima, padom proizvodnje, pretnjom novog talasa hiperinflacije...

Beograd sada mozda racuna na podelu interesnih sfera sa Karadzicevom Srpskom demokratskom strankom (SDS), uz teznju da kontrolise Krajinu, sto deluje neozbiljno i nuzno podrazumeva precenjenost sopstvenog uticaja. Beograd bi mogao da racuna i na ulazak svih opozicionih partija pod kisobran SPS-u sestrinske Socijalisticke partije RS (SP RS), sto je neodgovorno jer, pre nego partija, opozicioni blok moze da ujedini licnost (ne lik), koju Beograd nije zadobio.

I treca solucija: Beograd trenutno podrzava SDS Radovana Karadzica. Jer, on "samorazvlascivanjem", rokadama u vlasti i smenom premijera, koji se na mirovni plan iz Dejtona pozivao kao da ga uvek nosi ispod miske, ne radi nista drugo, nego testira taj mirovni dokument.

Lakoca sa kojom je prihvacen Kasagicev pad, smusene reakcije na paljanske rokade i na podelu posla, te protivrecne izjave medjunarodnih posrednika o sudbini izbora u Mostaru, govore samo o tome da se Karadzic uklopio u opsti trend, da je osetio trenutak kolebljivosti i vesto ga iskoristio. "Osiguran pocetak kraja" u ovom trenutku nista ne znaci.

(AIM) Perica Vucinic