U DZAKU ZA BEOGRAD

Drustvo knjizevnika Vojvodine

Da su postali sastavni deo Udruzenja knjizevnika Srbije (zajedno sa Karadzicem i ostalim piscima Republike Srpske) vojvodjanski autori saznali iz novina

AIM, Novi Sad, 20.5.1996.

Kada je na nedavnoj Skupstini Drustva knjizevnika Vojvodine (DKV) predlozeno da se raspravlja o poverenju predsedniku Nenadu Grujicicu i Upravnom odboru, od 100 prisutnih pisaca 28 je prihvatilo predlog, deset je bilo protiv, a 62 je bilo uzdrzano. Uzrzanost se, tako, pokazala kao vladajuci stav.

Povod za proveru poverenja upravi bila je vest o tome da je Drustvo knjizevnika Vojvodine postalo sastavni deo Udruzenja knjizevnika Srbije. Pisci su to saznali iz novina, u knjizevnim kuloarima (ako tako nesto uopste postoji u Vojvodini) mogli su se cuti razliciti komentari (ima i ironicnih - "sad smo u drustvu s Radovanom Karadzicem", posto se iz novina dalo razumeti da su sastavni deo UKS postali i pisci Republike Srpske), ali do Skupstine ta tema nije bucnije odjeknula u javnosti. Pa ni posle. Sto je samo delimicno pitanje mentaliteta.

U nezvanicnim razgovorima s poznavaocima novosadskih i vojvodjanskih kulturnih prilika, na pitanje da li jos postoji Drustvo knjizevnika Vojvodine (posle novinske vesti o prerastanju u sastavni deo UKS) dobija se veoma nezvanican odgovor: valjda postoji, kad deli nagrade.

"Ljudi se pitaju da li je Drustvo knjizevnika Vojvodine ukinuto, jer smo procitali da smo postali neka vrsta rezervnih pisaca, ili ispostava Udruzenja knjizevnika Srbije. Neki govore da su nas odneli u kompletu u dzaku u Beograd. O tome se mora raspravljati", upozorio je na Skupstini ugledni vojvodjanski pesnik Vujica Resin Tucic, sto nije bilo dovoljno da bi bio podrzan predlog za raspravu o poverenju upravi. "Proizvelo" je samo 62 odsto uzrzanih. Gotovo dve trecine (na Skupstini prisutnih) pisaca, po svemu sudeci, nece, ne zna, ili ne sme ni da misli (o poverenju upravi). Ili smatra da rasprava, ionako, ne proizvodi posledice.

Predsednik Drustva knjizevnika Vojvodine Nenad Grujicic "objasnio" je da je DKV autonomna asocijacije pisaca koja je sastavni deo Udruzenja knjizevnika Srbije, da su to pitanja koja zadiru u politiku, "pitanja koja je potpisao u najglobalnijem i najvisem stepenu predsednik drzave, i to treba raspravljati na planu Ustava", da je (to) "jedna stara, moglo bi se reci vec preterano pokidana prica na tu temu". Da bi pojasnio kako su pisci Vojvodine ipak bolje prosli, Grujicic je pripomenuo da je nekada samostalna Vojvodjanska akademija nauka i umetnosti, sada puki novosadski ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, dok se Drustvo knjizevnika bar svojim nazivom "odrzalo". "To sto je jedan krug pisaca smatrao da je pripajanje DKV Udruzenju pisaca Srbije opasna stvar, jeste njihova velika zabluda".

U Vojvodini, inace, postoji knjizevnost na pet jezika zbog visenacionalnog sastava. Jos od skandala sa skidanjem visejezicne table sa zgrade Drustva knjizevnika Vojvodine pre dve godine (sto se poklopilo sa srpskom nacionalnom euforijom), posle polemike koja je tada vodjena - uz insisitiranje pedesetak pisaca na sazivanju vanredne Skupstine i proteste, kada je uprava to odbila, deo vojvodjanskih pisaca svoju cehovsku organizaciju ne dozivljava kao svoju.

Tada je skinuta tabla sa imenom Drustva knjizevnika Vojvodine na pet jezika i okacena firma na srpskom, cirilicom, sto je za mnoge znacilo rusenje citavog vojvodjanskog knjizevnickog drustva. I tada je Upravni odbor smatrao "da samo sprovodi zakon" o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma. Sada se pravda Zakonom o drustvenim organizacijama. Tada nije pomogao argument da je knjizevnost jezicki "proizvod" i da piscima koji nisu Srbi ne treba oduzimati naziv udruzenja na njihovom jeziku. Tada, Uprava nije ni trepnula kad je Karolj Ac (Karly Acs), primajuci godisnju nagradu DKV rekao da se zahvaljuje i za to sto su skinuli njegov jezik sa table.

Od tog vremena najuglednija knjizevna imena Vojvodine retko svracaju u prostorije Drustva knjizevnika u centru Novog Sada. Povremeno se, nezvaninicno, mogu cuti price o osnivanju paralelne knjizevne asocijacije, koja bi se zbilja brinula o piscima ciji se broj u Drustvu knjizevnika Vojvodine popeo na

1. Vujica Resin Tucic kaze: "Trebalo bi se zabrinuti. Drustvo je svoje aktivnosti smanjilo, njegova finansijska podrska je mala, radi se na leru, na minimumu. To je stanje koje je dovelo do neaktivnosti ogromnog broja clanova. Sta ce s nama biti? Kako cemo uopste raditi? Da li cemo imati uslova da odrzimo nivo koji smo nekada imali?"

Uprava, medjutim, pokazuje vise patriotskog nego cehovskog interesovanja. Jer, predsenik Grujicic kaze:" "Mislim da treba malo vise da povedemo razgovora vezanih za samog pisca. Za nase kolege koji su dosli sa strane, koji su cesto bez krova nad glavom".

(AIM) Milena Putnik