RAT SE VRACA KUCI

Intervju: Zarko Korac, bivsi potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije i osnivac Socijaldemokratske stranke

AIM, Beograd, 18.5.1996.

Doskorasnji potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije, psiholog i docent na Filozofsskom fakultetu u Beogradu, Zarko Korac, sada je u novoj ulozi. Osniva Socijaldemokratsku stranku, a za AIM govori o programu stranke, protestima radnika, okrnjenoj harizmi Slobodana Milosevica, izborima koji dolaze, problemima na Kosovu...

AIM: Sezona je masovnih strajkova u Srbiji. Kako tumaciti to sto se oni svode samo na zahteve za isplatom zaostale plate i smenom direktora, dok im nedostaje globalna komponenta?

KORAC: Sa slabljenjem nacionalisticke euforije i potpisivanjem Dejtonskog sporazuma moglo se ocekivati da ce se menjati politicka scena u Srbiji. Sigurno je da je populizam koji je krajem 80-ih eruptivno buknuo u Srbiji vodio ka stvaranju nacionalne, etnicki ciste drzave. To je pokrilo sve postojece probleme, a posebno problem nesposobnosti vladajuce garniture u Srbiji da shvati da se korenito mora menjati drustveni, a posebno ekonomski sistem u kome zivimo.

Sa zavrsetkom rata taj nacionalni program je doziveo katastrofalan poraz, iako rezimska propaganda to prikazuje kao uspeh. Izuzetno je zanimljivo kako ce se vrednovati u ocima prosecnog coveka to sto se dogodilo. Jos uvek ovde postoji neka vrsta svesnog slepila. Ima 700 000 izbeglica u Srbiji. Rat je Srbiju ekonomski opustosio. Ugled joj je neverovatno nizak. Medjutim, stanovnistvo jos nije spremno da se suoci sa tim katastrofalnim bilansom.

Buduci da je rat stao, pocelo je, ne otreznjenje, vec uvid u to da je Srbija ostala izolovano ostrvo, osiromaseno, obespravljeno, sto je uticalo da su ljudi poceli da se pitaju o svom ekonomskom polozaju. Ja bih, kao psiholog, rekao da je to prvi prodor racionalnog dela u njihovom nacinu misljenja. Naravno, mi nemamo nikakvu tradiciju gradjanskog protesta, mi nikad nismo bili u punom smislu te reci gradjansko drustvo. Svi su nasi protesti i slabo organizovani i slabo usmereni i uvek se ticu partikularnog cilja.

Ipak, indikativno je da je to pocelo da se desava, i to u industrijskim centrima, recimo u Nisu. Da stvar bude zanimljivija, Nis je bastion Socijalisticke partije Srbije, gde je ona na poslednja tri izbora dobila ubedljivu vecinu. Pokazuje se da cak i u takvim mestima ideoloske floskule i price o tome da je nanesena velika nepravda nebeskom narodu vise ne funkcionisu. Ja nisam preterani optimista i ne mislim da ce slabo osvesceni narod na ulicama stvoriti svoj politicki program, ali cini mi se da je to pocetak jednog ozbiljnog procesa previranja u Srbiji, za koji nije lako predvideti kojim ce pravcem ici.

Ove proteste otezava to sto je veliki broj opozicionih stranaka iz ovog rata izasao veoma kompromitovan. Sva istrazivanja pokazuju da je rejting nasih opozicionih politicara veoma nizak. Oni to tumace time da mediji pod kontrolom rezima rade protiv njih, jer oni u njima nisu prisutni, ali ja smatram da je to zbog toga sto nemaju politicki program. Birac Srbije se danas nalazi u polozaju Buridanovog magarca. Ima da bira izmedju dva losa plasta sena - izmedju vlasti koja ne valja nista i opozicije koja ne nudi pravu alternativu.

AIM: Sta ocekujete na sledecim izborima, apstinenciju biraca, ili glasanje po inerciji za SPS?

KORAC: Ja ocekujem da ce na lokalnim izborima opozicija proci mnogo bolje nego na saveznim. Sve zavisi od toga sta ce se desavati od maja do decembra, od toga da li ce se talas socijalnih protesta nastaviti. Vlast narodu nema nista da ponudi, a svoj antireformski karakter je pokazala u sukobu sa guvernerom Avramovicem, njegovom smenom. Mislim da je sukob sa Avramovicem od sustinskog znacaja, jer skida veo sa strukture ekonomskog sistema koji imamo i koji odgovara uskom sloju profitera, koji su koncentrisani oko Vlade Srbije. Gradjani Srbije duguju zahvalnost Avramovicu zato sto je uspeo da ogoli prirodu ove vlasti, da pokaze da je ona pljackaska i nesposobna za promene.

Sto se tice saveznih izbora u decembru, mislim da ce biti dosta apstinenata, da ce vlast izgubiti znatan broj svojih glasaca, ali ne toliko da bi bila sasvim slaba. Najzanimljivije ce biti posle izbora. Cini mi se da ce Milosevic morati da pravi koalicionu vladu i da ce pokusati da iz opozicije izvuce onoga koji ce najmanje traziti i koji ce mu omoguciti najlagodnije vladanje.

Obzirom na sve pomenuto, kao i na stanje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, mislim da ulazimo u period velike politicke nestabilnosti, a Miloseviceva harizma vise nece biti dovoljna da to pokrije.

Kad je pocela oseka srpskog ekspanzionistickog programa, koji je imao imperijalni karakter, neko je rekao "rat se vraca kuci". To treba shvatiti simbolicki. Pun smisao te recenice je da se Srbija sada suocava sama sa sobom, i sa vlascu, koja ne moze da resi nijedan od problema.

AIM: Koje probleme smatrate najkrupnijim? Kosovo, odnos sa Crnom Gorom, kolaps ekonomije?

KORAC: Kosovo je najtezi i najuregentniji problem. Uostalom, tu Zapad najvise pritiska Milosevica, ali Milosevic jos ne pokazuje spremnost da otvori put resavanja tog problema. Poslednja ubistva na Kosovu coveka ispunjavaju strahom, jer po nekoj analogiji lice na dogadjaje u Bosni u predvecerje rata. Nisam siguran o cemu se radi. Postoje dve mogucnosti: ili jednom delu albanskih politickih struktura ne odgovara status kvo, sto je opasno, jer pokazuje da Rugova nema do kraja punu kontrolu, ili postoje snage u Srbiji koje zele da isprovociraju konflikt, kako bi mogle da udju u novi oruzani obracun i nastave ekspanzionisticku politiku.

Ako bi doslo do rata na Kosovu, stvar bi bila jednostavnija i brutalnija nego u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini Jer, tamo su bile, ipak, etnicki mesovite sredine. Na Kosovu je predominatno albansko stanovnistvo, tako da ratnici ne bi imali nikakve obzire. Ako je granatirano Sarajevo u kome zivi toliko Srba, kako bi se tek granatirali gradovi u kojima uopste ne zive Srbi, ili zive u simbolickom broju? Ipak mislim da Srbija nema vise snage da vodi ovakav rat, da je iscrpljena, te jedva stoji na nogama. Oni koji ovakve monstruozne snove sanjaju su danas u Srbiji izolovana manjina, mada nikad ne iskljucujem mogucnost da se nacini i ona steta o kojoj niste sanjali.

Sto se tice Crne Gore, ona za sada jos testira granice federacije i pokusava da izbori sto veci stepen promena. Do pravog problema ce doci uskoro, kada se pokaze da Srbija (odnosno Slobodan Milosevic) nije spremna za prave promene i privatizaciju. Mislim da su mogucnosti Crne Gore za ozbiljnije narusavanje politickih odnosa relativno slabe, zbog njene slabosti u ekonomskom i vojnom smislu.

Treci po vaznosti problem je ekonomski. Srbija je na kolenima, ekonomski se rusi. Nemamo fabrike, nego socijalne institucije. Mislim da ce Srbija ici do svog gorkog kraja, do ekonomskog sloma, koji otvara uslove za veliku nestabilnost, pa i uvodjenje vanrednog stanja, za koje postoje vrlo siroka ustavna ovlascenja.

AIM: Kroz razgovor se uporno provlaci ime Slobodana Milosevica. Kako bi Vi, kao psiholog, opisali njega i harizmu koju jos, mada okrnjenu, ima?

KORAC: Ja sam pobornik teorije o znacaju licnosti u istorijskom procesu, ali takodje mislim da te licnosti cesto predstavljaju neku vrstu kolektivne projekcije onoga sto u populaciji dominira. Njegov politicki pocetak je bio na Kosovu. Pojavio se tamo kao spasilac, mesija, i personifikovao celokupnu mitologiju srpskog naroda. Kad neki razocarani nacionalisti govore da je on srusio sve sto je srpski narod stvorio za poslednjih 200 godina, u tome ima istine, ali u izvesnom paradoksalnom smislu.

Bio je kosovski junak koji je narodu rekao :"Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo". Setite se one ikonografije na Gazimestanu, gde on silazi helikopterom medju milion ljudi, medju kojima su patrijarh, predstavnici drzave, diplomatski kor. Bio je tada na vrhuncu moci, ali to je bio i vrhunac fantazije srpskog naroda o prekompoziciji slike Balkana i Jugoslavije. Sva upozorenja tada nisu pomogla i Slobodan Milosevic je jahao na talasu populizma. Moram reci, vrlo vesto mu se prilagodjavao. Sve ono sto su njegove mane, sa stanovista ozbiljne politicke analize su bile prednosti na Balkanu. To je nedostatak cvrstih politickih ubedjenja, netolerancija i nefleksibilnost, strah od medija, drzanje saradnika u stanju potcinjenosti.

AIM: Ni u presudnijim trenucima Slobodan Milosevic se nije obracao naciji. Tumacite li to posebnom taktikom, ili pomenutim strahom od medija, o kome ste govorili?

KORAC: On se svesno pojavljuje retko, jer ga to cini tajanstvenim, nedostupnim, vaznim. Predsednik koji bi se dnevno obracao javnosti, licio bi na obicnog coveka. Ovako, on dobija karakter polubozanstva. Podsecam vas da je krajem 80-ih godina svaki sofer kamiona, umesto slike pin-up devojke drzao na sofersajbni njegovu sliku. Isto je bilo u izlozima prodavnica. Njegove slike su imale karakter ikone. To je bio trenutak koji ga je u potpunosti odvojio od realnosti. Mislim da sadasnji period njegove vlasti nije samo period postepenog pada njegove harizme, nego i period u kome ce se otkriti da on ne moze da donese kljucne reformske odluke za Srbiju. Ako bi se to ipak desilo, znacilo bi da je mogucnost njegove promene mnogo veca nego sto ja slutim.

AIM: Supruga predsednika Milosevica propagira komunisticke ideje. Radi li se o nekom novom komunizmu?

KORAC: To je stari komunizam, koji me podseca na Makarenkov pedagoski komunizam. Ona pise o solidarnosti, zajednistvu, lepoti zivljenja, na didakticki i pedagoski nacin. Ono sto ona nije primetila ( a kao sociolog bi morala) je da danasnja levica nema nikakve veze sa njenom vizijom. Cak ni Zjuganov ne nudi takvu viziju ruskom drustvu. U celoj Evropi danas nemate levicara koji zagovara drustvenu svojinu, za koju se Mira Markovic ovde zalaze. Sa tog stanovista, ono sto zahteva JUL je isto ono sto je zahtevala nasa socijaldemokratija u 19-om veku.

AIM: Vi osnivate Socijaldemokratsku partiju, koja se zalaze za mnoge principe i ideale za koje se zalaze i JUL, kao sto su solidarnost, humanost, antisovinizam. Po cemu cete se razlikovati od njega?

KORAC: Mi osnivamo stranku levog centra, i vec nam se prisiva da cemo izaci na izbore u koaliciji sa JULOM, sto je smesno. Nasa je zelja da budemo levica u evropskom smislu. U nasem programu solidarnost i socijalna pravda ce imati vazno mesto. Zalazemo se za potpunu svojinsku transformacuju, dakle za privatizaciju, za razvlascivanje pljackasa i mafijasa, koje na zalost imamo u ekonomiji, za saradnju sa Haskim tribunalom, za kaznjavanje ratnih zlocinaca, za gradjansko drustvo, za regionalizaciju u Srbiji, za veliki stepen autonomije za Kosovo i Vojvodinu, za priznanje svih republika bivse Jugoslavije i uspostavljanje normalnih veza sa njima.

Kao partija oslanjacemo se na pauperizovane slojeve stanovnistva i kroz ekonomsku tranziciju pokusavacemo da nadjemo izlaz iz ovog haosa. Mislim da je tesko zapoceti tu borbu u ratom opustosenom, osiromasenom i sovinistickom drustvu. Ali, ovo je stranka koju formiramo na dugi rok. Zelimo da ponudimo jasnu alternativu ovom drustvu, jer ono za sada zna samo za nacionalisticku desnicu, za relativno slab centar i za pseudo- levicu. Dakle nikakvu gulazi, antipluralizam, kontrola medija. Prihvatamo sve sto je tekovina danasnje evropske levice.

AIM: Sta su prednosti, a sta mane ovakvog programa?

KORAC: Imamo nameru da spojimo ono sto je na prvi pogled tesko spojivo - solidarnost i privatizaciju. U nekim istocnim zemljama socijaldemokratijom se krste neki bivsi komunisti. To je mimikrija. Nasa je prednost sto mi nismo bivsi komunisti, niti smo ikada bili deo nomenklature. U pitanju je grupa ljudi, osnivaca, koja se kroz ovih pet godina rata, ali i pre toga, casno borila protiv rata, za gradjansko drustvo. Dakle, mi nismo ljudi bez politicke biografije i to nam daje kredibilitet da mozemo da gradimo ovu opciju. Osim toga, u nasem programu je predvidjena tesna saradnja sa sindikatima, koje je drzava namerno razbila. Oni ce nama pomoci i mi njima. Obracacemo se radnicima. Izaci cemo iz Beograda i krenuti za pocetak po industrijskim centrima u Srbiji. Trajace to godinama, ali kako bi rekli Kinezi, i mars od 1000 kilometara pocinje prvim korakom.

Govorio bih i o nedostatku ovog programa. Glavna smetnja je jos jaka nacionalisticka svest u Srbiji, a mi se obracamo onima koji nisu nacionalisti, obracamo se ljudima sa razvijenom gradjanskom svescu, sa zeljom da nas shvate i prihvate, da pocnemo da menjamo one koji su bili za rat, odobravali zlocine, i uvek okrivljavali drugu stranu. Zato kazem da ce to biti tezak i dug put.

AIM: Kao da nema bitnih razlika izmedju vaseg i programa Gradjanskog saveza Srbije. Zasto ste onda napustili stranku u kojoj ste bili jedna od najistaknutijih licnosti i potpredsednik?

KORAC: Doslo je do sukoba koji je svima nama tesko pao. Radili smo zajedno godinama. Kad se zavrsio rat, postavilo se pitanje daljeg profilisanja Gradjanskog saveza kao politicke stranke. Proslost Gradjanskog saveza je veoma casna, ali su se u stranci pojavile dve orijentacije, jedna liberalno-gradjanska i druga socijal-demokratska. Meni i mojim kolegama koji su izasli iz stranke zatvorila su se vrata onda kada je odbijeno da budemo socijaldemokratska frakcija u Gradjanskom savezu. Vrlo je zanimljivo da je Glavni odbor podrzao formiranje frakcije, ali da je, ne znam zasto, skupstina stranke to odbila. Tog trenutka mi vise nismo imali mogucnost delovanja. Mi, inace, smatramo da cemo vrlo blisko saradjivati sa Gradjanskim savezom Srbije. U tom smislu biraci nece nista izgubiti, samo ce se vise profilisati politicke ideje.

(AIM) Milica Lucic-Cavic