NAROD ILI VLAST ?

Odlazak Dragoslava Avramovica sa funkcije Guvernera Narodne banke Jugoslavije i napori da istraje na sopstvenom programu finansijskog i ekonomskog oporavka, na Kosovu su praceni sa interesovanjem i, kada je rec o Albancima, bez neke izrazite naklonosti prema jednoj ili drugoj strani. Ovde se podseca na kraj 1994.godine kada je Avramovic boravio u Pristini i tom prilikom se pohvalno izrazio o sistemu zvanicnih srpskih vlasti, koje ovdasnje albansko stanovnistvo smatraju okupacionim. Tada je govorio da sa zapada na Kosovo mesecno pristize 100 do 200 miliona nemackih maraka, kako se tada izrazio - slobodnog novca - i da ga treba staviti u fuknkciju beogradskih vlasti. U tom cilju bili su napravljeni neki pokusaji da se u Pristini otvore banke, vrlo neodredjenog profila u pravnom smislu, ali se to nije i realizovalo. Avramovicev pokusaj da kanalise novac kosovskih Albanaca, kod gradjana je uglavnom bilo protumaceno kao poziv srpskim vlastima da nastave sa politikom izvlacenja novca od Albanaca "milom ili silom". Takodje, Albanci Avramovicu ne mogu da zaborave laskave pohvale srpskom rukovodstu i Slobodanu Milosevicu, zbog nacina "integracije" i "pacifikacije" Kosova. Zato je posle "pada" Avramovica albanski stav nepristrasan kako kod ljudi iz struke, tako i kod politicara.

Tako, clan predsednistva Demokratskog saveza Kosova, Naip Zeka kaze da je posle odlaska Avramovica realno ocekivati stampanje novca i situaciju kakvu smo vec imali

1. godine. Inflaciju ocekuje i pretsednik UNIJE nezavisnih sindikata Kosova Hajrulah Gorani "jer se trenutno ne mogu sagledati drugi nacini za obezbedjivanje budzetskih sredstava i za kupovanje socijalnog mira". Pretsednik Saveza ekonomista Kosova, koji okuplja one Albance koji se bave teorijom i biznisom, prof.dr. Nuri Bashota, infalciju uslovljava odredjenim okolnostima. "Ona je neizbezna ukoliko se ne obezbede inostrani krediti i ukoliko sredstva, "zarobljena" u inostranstvu ne budu deblokirana. Medjutim, to ce biti samo odlaganje inflacije, jer je sustina problema u pokretanju privrede, a to je nemoguce u ovim sistemskim uslovima", komentarise Bashota.

Kaqusha Jashari, clan predsednistva Socijaldemokratske partije Kosova, koja se i sama trenutno bavi tzv. malim biznisom, smatra da ce inflacija dovesti do velikih oscilacija na trzistu roba, a mozda i do "nestanka" trzista. "Takodje su neizbezne promene u monetarnoj sferi, a posebno u fiskalnoj politici, smatra Jashari, dodajuci da se trenutno ne mogu videti drugi izvori za javnu potrosnju, osim velikog opterecenja privrede, pre svega u privatnom sektoru jer je drzavna istrosena, i gradjana.

Naip Zeka daje slicne ocene. Podvlaci da ce inflaciono stanje u odnosu na 1993. godinu biti mnogo teze zbog daleko vece iscrpljenosti privrede i ljudi. "Privreda ce se svakako braniti i prve posledice bice velike nestasice roba za siroku potrosnju". On takodje strahuje zbog moguce ekonomske blokade na Kosovu podsecajuci na elemente takvog ponasanja vladajuceg srpskog establismenta u proteklih nekoliko godina. Zeka je misljenja da Srbija godinama onemogucava razvoj proizvodnih kapaciteta na Kosovu i upozorava da je trenutno stanje takvo da se osnovni prehrambeni proizvodi - brasno, zejtin, secer itd. proizvode gotovo u celosti na teritoriji Srbije. "To moze biti i sredstvo ucenjivanja", zakljucuje Zeka.

Ovakvo stanje Nuri Bashota uzima kao klasican primer za dokazivanje kolonijalnog polozaja Kosova. Ipak procenjune da je blokada manje verovatna iz razloga sto ce Srbija nastojati svim srdstvima da izvuce sto vise deviza od albanskog stanovnistva na Kosovu. "Ovaj rezim ne bira sredstva da bi ostao na vlasti, a devize mu produzavaju zivot. Srbija vec godinama sistematski radi na tome da Kosovo postane potrosacki region, gde ce se proizvodi iz Srbije prodavati po "naduvanim" monopolistickim cenama", misljenja je Bashota.

Potpredsednik Albanske Demokratske partije Kosova, Tadeja Rodiqi, ocenjuje da ce se sve ovo najvidljivije odraziti u ogromnim povecanjima raznih dadzbina i taksi, ali obzirom na ukupno stanje, na Kosovu ce se to manifestovati i "kroz kaznjavanje biznismena albanske nacionalnosti i cescih pljackaskih pohoda uniformisanih i neuniformisanih lica po kosovskim gradovima". Kao sindikalni vodja otpustenih radnika Albanaca, i Hajrulah Gorani upozorava svoje sugradjane da dobro razmisle sta ce raditi sa svojim novcem, kako ce ga potrositi i gde ce ga uloziti. Kaqusha Jashari predvidja snaznije "povecanje represije u obezbedjivanju uplata javnih prihoda. Pominje podatak da je na Kosovu procenat ove uplate 92 odsto, a u Srbiji nesto manje od 50 odsto.

Naip Zeka procenjuje takodje da "uprkos brutalnosti, Srbija nece moci da izvuce toliko koliko su zajedno sa Avramovicem planirali, iz prostog razloga sto Albanci ipak nemaju toliko "slobodnog" novca".

Uopsteno je, dakle, misljenje da je kljuc problema proizvodnja, a da nje nece ni biti bez radikalne privatizacije srpske privrede i inostranih finansijskih sredstava. "Zbog toga, kaze Hajrulah Gorani, ovaj sukob je bio neizbezan", dok Nuri Bashota misli da je ovo do sada bila najozbiljnija borba za vlast u Srbiji.

Gorani je takodje misljenja da odlazak Avramovica sa funkcije Guvernera Narodne banke Jugolsavije niti skracuje niti produzava zivot sadasnjem srpskom rezimu. "Njegovim odlaskom se nista ne menja u politickom kursu", kaze on i dodaje da je i pre njega i u vreme Avramovica i sada posle njega vladao i vlada Slobodan Milosevic. Kaqusha Jashari, s druge strane smatra da "odlazak Avramovica skracuje zivot rezimu Slobodana Milosevica. Da je ostao, Avramovic bi verovatno iznasao neke nacine za makar i delimicni sporazum sa medjunarodnim finansijskim institucijama i tako bi za neko vreme produzio zivot rezimu, koji nace nema neku perspektivu", kaze Jashari, podsecajuci da je Avramovic bio clan Miloseviceve ekipe, i da je podrzavao represiju na Kosovu. Medjutim, ne treba ispustati cinjenicu, dodaje ona, da je s vremena na vreme uspevao da ugrozi popularnost Slobodana Milosevica. "Izgleda da je ovoga puta preterao u svojim iluzijama da moze nesto ozbiljnije uciniti, a sto je protiv volje Vozda. Zaboravo je, izgleda, da su pre njega otisli mnogi drugi, kao sto je na primer Dobrica Cosic", podseca Jashari. "Posle smenjivanja Avramovica i onim najneinformisanijim trebalo bi najzad da shvate da Milosevicu nije stalo do naroda i njegovoj dobrobiti, nego do vladanja i zadrzavanja na vlasti svim sredstvima", podvlaci Kaqusha Jashari.

Fehim Rexhepi AIM Pristina