CILJNOM INFLACIJOM U NOVU KATASTROFU

Ekonomske posledice smene Avramovica

Guverner Avramovic je smenjen jer se suprotstavio dirigovanim spekulacijama na racun ostavinske mase SFRJ, dirigovanoj inflaciji radi izvoza i dirigovanoj svojini radi ocuvanja postojece privredne strukture i monopola stare vlasti

AIM, Beograd, 17.5.1996.

Vec prvog dana nakon sto je smenjen guverner Dragoslav Avramovic, Savezna vlada, Narodna banka Jugoslavije i Udruzenje banaka SRJ potrudili su se da uvere javnost da stampanja novca bez pokrica nece biti, da ce se i nadalje voditi politika monetarnih restrikcija i da ce se "intenzivirati aktivnosti u pravcu normalizacije odnosa sa Evropskom unijom, MMF i Svetskom trgovinskom organizacijom". Veliki strah u vrhu vlasti od ekonomskih posledica sopstvene odluke, verovatno ce trajati nekoliko narednih sedmica i valja ocekivati da stamparija dinara u tom razdoblju i nece biti pokrenuta. Kad strah popusti, pocece razdoblje koriscenja velikog prostora koji je ostao nakon uklanjanja nepopustljivog guvernera. Uostalom, on je i oboren upravo zbog toga sto se suprotstavio zahtevima da se nekom "dirigovanom inflacijom" sacuva kakva-takva unutrasnja socijalna ravnoteza do jesenjih saveznih izbora i obezbedi obrtni kapital izvoznoj privredi.

Ne manji doprinos rusenju Avramovica dali su, naravno, i oni koji vode krupne medjunarodne spekulacije sa jugoslovenskim obligacijama, navodno "u nacionalnom interesu", i kojima nije odgovaralo postizanje nekog brzog kompromisa oko nasledne mase nekadasnje SFRJ. Posto Milosevic jos nije spreman da ucini sve ustupke koji se traze za uklanjanje "spoljnog zida" svetskih sankcija ("ozbiljni pregovori" sa kosovskim Albancima, izrucenje Karadzica, Mladica, Sljivancanina i ostalih Haskom sudu, privatizacija, pustanje opozicije u drzavne medije itd.), a to znaci da se pare za umirivanje radnika i za organizovanje proizvodnje za izvoz ne mogu pozajmiti u inostranstvu, one se moraju pronaci u zemlji - i to inflacionom preraspodelom.

Drzava sem inflacije, doista, sada nema drugog nacina da otme pare stanovnistvu za novi "proizvodni ciklus". A te pare se moraju oduzeti bas od naroda, ma koliko on bio siromasan, jer svaki drugi nacin podrazumeva promenu vlasnicke strukture, to jest promenu materijalne osnove dosadasnjeg realnog odnosa politickih snaga u Jugoslaviji. Avramovic je ovu iznudicu hteo da iskoristi za privatizaciju, pa je nastradao.

Dakle, prva ekonomska posledica smene Dragoslava Avramovica bice odobravanje kredita izvoznoj privredi, to jest odobravanje para bez pokrica onim firmama koje ce srpski premijer Mirko Marjanovic (generalni direktor "Progresa"), predsednik Skupstine Srbije, Dragan Tomic (generalni direktor "Jugopetrola") i ministar-koordinator Dragan Tomic (generalni direktor "Simpa") ukljuciti u pakete "barter aranzamana" koji su sklopljeni radi placanja uvoza gasa, nafte i opreme iz Rusije, Kine, Rumunije, Francuske. Neke od spomenutih zemalja, inace, pristale su da im se deo placanja izvrsi i sa "zamrznutih racuna" Narodne banke u Bazelu, to jest iz sukcesione mase nekadasnje SFRJ od oko 1,2 milijarde dolara - i pre konacnog deobnog bilansa (na primer, kineski izvoznici nafte i to navodno prihvataju).

Guverner Avramovic je odbijao da udje u takve riskantne operacije, kao sto je bio uveren i da ce se na kraju ispostaviti da ni spekulacije sa otkupom stranog duga, pre svega slovenackog, nece dobro zavrsiti. Tako su poverioci vec najavili da ce traziti da i oko 530 miliona dolara takvih obligacija, koje jugoslovenske banke drze na Kipru, udju u ostavinsku masu SFRJ, jer su navodno kupovane iz rezervi nekadasnje centralne banke bivse Jugoslavije. Kad se spomentom iznosu otkupljenih dugova pridodaju kamate, ispada da SRJ drzi oko 700 miliona dolara u takvim papirima, pa ako sud u Londonu (a , ustvari, MMF) usvoji stanoviste drugih sukcesora, moze da se desi da Hrvatska, Slovenija i ostali - svoju pasivu u ostavinskoj masi namire onim sto SRJ smatra svojim unosnim poslom.

Sada, kada je Avramovic smenjen sudski spor sa ostalim naslednicima Jugoslavije sigurno nece biti razresen nekim kompromisom. To najverovatnije znaci da na odmrzavanje preostalih "zamrznutih" para u Svajcarskoj (nesto od toga je i u Londonu), jos dugo ne treba racunati. A veliko je i pitanje hoce li jugoslovenske banke, nakon svega, moci da iskoriste najnoviji porast cene obligacija SFRJ na sekundarnom finansijskom trzistu, sa 61 na 64 centi za dolar nominale, iako te poslove obavljaju preko zamaskiranih posrednika. Jer, to moze spreciti Kemikal banka, koja takve transakcije odobrava. I to moze biti posledica smenjivanja Avramovica.

Glavni drzavni bankari vec su prvog dana "posle Avramovica" poceli pripremu terena za "kontrolisanu" inflacionu preraspodelu. Na primer, Nikola Stanic, direktor "Investbanke" u Beogradu, cijoj firmi je poslednjih sedmica stalno pretilo oduzimanje dozvole za rad od kontrolnih organa Narodne banke, zbog hronicnog minusa na racunu, sada se ohrabrio da kaze da je poslednji Avramovicev Program II izazvao konfuziju, jer banke nisu znale da li je cilj drzave stabilnost cena i kursa dinara, ili obnavljanje proizvodnje. On je ocigledno za obnavljanje proizvodnje po cenu rusenja stabilnosti. Kako njegova banka nema kapitala, Stanic ocekuje da mu taj kapital stavi na raspolaganje centralna banka, da bi nesto mogao da radi. I on, i njegove kolege iz drugih paradrzavnih banaka su zahtev za sveze stampanim dinarima prikrili pojmom "preraspodele kreditnog potencijala".

O toj preraspodeli govorili su i sefovi "Beobanke", Vojvodjanske banke i ostali. Ali, o kakvoj se preraspodeli kreditnog potencijala moze govoriti, kada je cela jugoslovenska privreda u "neto minusu" i kada ima nepokrivene gubitke od oko 2 milijarde dolara. Ipak, bankari racunaju da Avramovicev trenutni zamenik, inferiorni Bozidar Gazivoda (koji je bio vrsilac duznosti guvernera i u vreme najvece hiperinflacije), to je sigurno, nece ni pomisliti da nastavi sa zaostravanjem kontrole rada najvecih banaka.

Avramovic je otisao, veliki bankari lakse disu. Ponovo ce se novac stvarati "iz minusa". Cak i neki ugledni ekonomski strucnjaci iz opozicionih stranaka (na primer dr Miroljub Labus iz Demokratske stranke) smatraju da je trenutna kriza jugoslovenske privrede toliko duboka da se mora ici na neku vrstu "ciljne inflacije" (sto treba citati kao ciljno odabranu preraspodelu putem inflacije). Problem je, medjutim, u tome sto koncept ciljne inflacije podrazumeva drzavu koja zna da stiti pravni poredak i nepristrasno i posteno sprovodi sopstvene mere - sto ovde nije slucaj. Tako bi se, a i to je govorio ex guverner Avramovic, ciljna inflacija brzo otrgla kontroli, a licni interesi politicke vrhuske, brzo bi nadvaladli one drzavne. Sada, kada je Avramovic razresen duznosti, a on se stalno suprotstavljao i velikim unutrasnjim mahinacijama, stari bosovi "drzavnih poslova" neometano ce nastaviti posao. Na kraju, kad se zahuktaju sve te preraspodele preostalog kapitala, ne preko privatizacije, vec preko novog talasa inflacije, u korist vladajuce politicke nomenklature, sta posle Avramovicevog odlaska mogu ocekivati obicni gradjani SR Jugoslavije? Njih, pre svega, treba podsetiti da je u 1989. godine prosecna plata u tadasnjoj SFRJ tokom inflacione 1989. godine iznosila 824 nemacke marke, no da je vec sledece, stabilizacione godine, morala pasti na 610 nemackih maraka. Vec pri drugom pokusaju da se preko inflacionog mehanizma ("monetarne iluzije") preraspodele sredstva za rat u Bosni i istovremeno popravi, bar na kratko, standard biraca (pokusaj iz famozne 1993. godine), trik nije uspeo, pa je prosecna plata pala na nivo od 30 nemackih maraka (da na kraju, januara 1994. godine, zavrsi|e na neverovatno niskih tri nemacke marke za mesec). Svakom normalnom coveku jasno je sta se moze ocekivati, ako se i treci put pokusa sa inflacionom preraspodelom, ovoga puta u korist proizvodnje za izvoz. Niti ce biti plata, niti ce biti proizvodnje, niti ce biti izvoza. Sve to mogu biti posledice smene guvernera Avramovica.

Dimitrije Boarov (AIM)