PREVISE OTVOREN PREMIJER

Razresen Rajko Kasagic, predsednik Vlade RS

Racunica Radovana Karadzica je da ce samoizolacijom RS, kao odgovorom na izolaciju u koju je svet stavio njega samog, proizvesti jos jedan talas vec posustale srpske ksenofobije, zbiti nacionalne redove i pod jos snazniju kontrolu staviti celokupni "entitet"

AIM, Banjaluka, 17.5.1996.

Rajko Kasagic, predsednik vlade Republike Srpske (RS), razresen je duznosti 15. maja. Odluku o smenjivanju Kasagica doneo je predsednik RS Radovan Karadzic obrazlozivsi kako je sve to ucinjeno "u cilju zastite ustavnog poretka, ostvarenja usvojene politike i sprecavanja daljeg produbljivanja krize u funkcionisanju vlade".

Obznanjivanjem svoje predsednicke volje zaboravljeni Radovan Karadzic je pokazao da jos uvek postoji i da su u osnovi njegovog funkcionisanja dramatika i prkos. Jer, poslednjom odlukom Karadzic je isprovocirao negativne reakcije medjunarodnih politickih faktora. Portparol Ujedinjenih Nacija (UN) u Sarajevu Aleksandar Ivanko izjavio je da su UN "krajnje uznemirene smenjivanjem gospodina Kasagica sa mesta premijera", visoki predstavnik medjunarodne zajednice za civilne poslove u Bosni i Hercegovini (BiH), Karl Bilt je Karadzicevu meru nazvao "nistavnom i nevazecom", a nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel je podrzao takav Biltov stav, dodajuci da Karadzica treba "izolovati" i izvesti pred Medjunarodni sud za ratne zlocine. "Smenjivanje premijera bosanskih Srba jos jednom dokazuje da se dejtonski mirovni sporazum ne moze ostvariti sa Karadzicem", rekao je Kinkel, dan pre nego sto ce krenuti u Beograd.

"Razreseni premijer" nije mogao ni pomisliti da ce jednog dana iza njega stati diplomati najviseg ranga iz skoro svih centara politicke moci. I to u sukobu sa Karadzicem koji ga je, kao svog coveka, pre pola godine predlozio za mandatara za sastav vlade.

Odluku o smenjivanju premijera Radovan Karadzic je doneo na dan kada je trebalo da se odrzi sednica Vlade RS na Palama. Na toj sednici premijer je nameravao da pokrene pitanje rekonstrukcije svog kabineta. Govoreci o toj temi nakon "razresenja", mr Rajko Kasagic je izjavio kako je trazio smenu nekih ministara i potpredsednika i tako stvorio kabinet od ljudi "sa kojima svijet moze saradjivati", na sta su oni koji poznaju prilike u RS rekli kako pre svih cilja na potpredsednika Vlade Velibora Ostojica i ministra inostranih poslova Aleksu Buhu, kao sefa resora koji bi po prirodi stvari trebao najvise da bude isturen prema svetu.

Ali, kako stvari nisu prirodne, Karadzic je svojim dekretom izmedju ostalog zastitio ministra inostranih dela kojeg svet ne zeli da vidi, a iskljucio premijera, jedinog predstavnika paljanske administracije na kojeg racunaju predstavnici medjunarodnog politickog faktora. Racunica Radovana Karadzica je da ce samoizolacijom RS, kao odgovorom na izolaciju u koju je svet stavio njega samog, proizvesti jos jedan talas vec posustale srpske ksenofobije, zbiti nacionalne redove i pod jos snazniju kontrolu staviti celokupni "entitet", sto je zahvalna pozicija i za predstojecu politicku kampanju i za jos jednu ratu bezanja od gonica Medjunarodnog suda za ratne zlocine. Pri tome, lider RS previdja da zrtvovanjem coveka iz Banjaluke gubi vezu centrale Srpske demokratske stranke (SDS) i cele banjalucke regije, sto moze da dovede do potpunog rascepa srpskog entiteta.

Neocekivano, i to ne samo za Radovana Karadzica, premijer Rajko Kasagic se usprotivio samoizolacionistickim namerama svog predsednika. On, koji je vazio za produzenu ruku paljanskog rezima u Banjaluci, gde je bio predsednik Izvrsnog odbora, emancipovao se u svojoj pedesetcetvrtoj godini zivota, postao licnost. (Rodjen je 15. oktobra 1942. u Razboju, Opstina Srbac.) Za razliku od ostalih predstavnika paljanske administracije i nekih svojih ministara, shvatio je realnost, pa i to da je Bilt prakticno predsednik Bosne i Hercegovine, a da je Ifor jedina vojna sila u BiH. Verodostojna prica kaze da Kasagic to nije znao na samom pocetku, ali je brzo ucio. Dosli su, po toj prici, predstavnici jednog britanskog puka Ifora i zatrazili od Rajka Kasagica da im obezbedi halu za smestaj neke pukovske sluzbe. Jos svezi ministar je rekao da mora da se konsultuje sa vojnim vlastima sa Pala, na sta su Britanci odgovorili: "Ovde smo mi vojne vlasti". Kasagic na to ni rec nije odgovorio. Posle demonstracije zabezeknutosti, premijer bosanskih Srba sve vise demonstrira trezvenost i samostalnost sto ocigledno iritira uho Radovana Karadzica.

Premijer se, nasuprot svom predsedniku, izjasnio za ostajanje Srba u Sarajevu, za Banjaluku kao glavni grad RS, za saradnju sa Hrvatima i Muslimanima i, iznad svega za saradnju sa svetom. "Mislim da RS, sa nesto vise od milion ljudi, ne moze ici u klinc sa svetom, nego treba sa njim saradjivati, jer nijedna zemlja ne moze opstati ukoliko se bude izolovala", reci su koje je cesto ponavljao. Njegove reci koje su drugi ponavljali jesu one o tome kako je "za svaki narod sramota da u svojim redovima krije ratne zlocince" i da "svet nastoji da ukloni jednu garnituru politicara, ocekujuci blazu varijantu koja bi mogla da saradjuje sa Muslimanima".

Na premijerovu blagoglagoljivost Karadzic je reagovao optuzbom kako "neki srpski politicari" svojim neodgovornim izjavama guraju Srbe u zajednicku drzavu sa Muslimanima i Hrvatima i primedbom kako medjunarodna zajednica "gubi vreme trazeci Srbe umerenijih stavova". I "neodgovorni politicar" i "umereni Srbin" je Rajko Kasagic.

I pored ovih replika, Karadzicev radikalan potez, smena premijera, ipak je neocekivan. U beogradskoj javnosti, u kojoj bosanske teme jos uvek kotiraju vrlo visoko, malo ko je tipovao na ovakav rasplet jer se racunalo da je lideru bosanskih Srba trebao covek koji ce odrzavati komunikaciju sa svetom i sa Beogradom. Stavu da se latentni sukob nece burno zavrsiti doprineo je i sam Kasagic koji nikada nije krio da u politickom vrhu RS ima nerazumevanja za njegove politicke poteze, ali je to predstavljao kao "normalnu stvar", odricuci da u tim sukobima ima bilo kakve dramatike. Tako je predstavio i inicijativu za njegovo smenjivanje koju su pocetkom aprila, na sednici Parlamenta RS pokrenula dva poslanika vladajuce Srpske demokratske Stranke, a koju je upravo Karadzic osujetio.

Danas odluku o razresenju pokusava da osujeti sam "razreseni premijer", koji kaze da nece napustiti mesto prvog coveka vlade dok se o tome ne izjasni skupstina. Skupstina RS trebalo bi uskoro da zaseda u Banjaluci, u kojoj je Kasagic dan posle razresenja primio generalnog sekretara NATO Havijera Solanu i vrhovnog komandanta Pakta u Evropi generala Dzordza Dzulvana. Ni Kasagic ni njegovi gosti ne prihvataju "razresenje".

Ipak, mnogo vise od Kasagiceve volje i volje njegovih gostiju, o daljoj sudbini premijera RS presudno ce odluciti snaga podrske koju dobije iz Beograda. Sudeci prema izjavi Ivice Dacica, portparola vladajuce Socijalisticke partije Srbije (SPS), u prvim trenucima otvorenog sukoba na liniji Karadzic - Kasagic, ta podrska je mlaka jer portparol je sukob okarekterisao kao unutrasnju dnevnopoliticku stvar RS. Moguce je da portparol nije upoznat sa stavom ovih dana vrlo zauzetog sefa Slobodana Milosevica. A kada se to sazna, bice jasnije da li je Rajko Kasagic zrtvovan kako bi se blokirala implementacija mirovnog sporazuma o Bosni. Preobraceni premijer RS bio je mozda najglasniji privrzenik dejtonskog sporazuma i zato ova zrtva ne mora da bude samo lokalnog karaktera.

(AIM) Perica Vucinic