FOBIJA OD POTPISA I STO SA RUSIMA?

AIM, Skopje, 17.05.1996 *Panika vlasti i opozicije oko (ne)raspisivanja referenduma koji bi odlucivao o vanrednim izborima, kao da dobija u intenzitetu povodom posete ruske vojne delegacije i dileme povodom toga kom se krilu Makedonija priklanja.*

Nakon tridesetdnevnog proveravanja prikupljenih potpisa za raspisivanje referenduma o prevremenim izborima Republicki zavod za statistiku je najzad predao Ministarstvu za pravdu izvestaj i sve listice sakupljene u akciji za refrendum za vanredne izbore, koju su provele VMRO-DPMNE i Demokratska Partija. Po onome sto je Zavod utvrdio od dvestotine i dvadesetak hiljada potpisa nesto vise od 171 hiljada je utvrdjeno da imaju status biraca, da zive na navedenoj adresi i da im broj licne karte odgovara onime sto raspolaze drzava. I pored svega proglasenje pedesatak hiljada potpisa nevazecim, cetvorodnevna, retko efikasna akcija dveju vanparlamentarnih opozicionih partija nije bila uzaludna. Sakupljeno je vise od 150 hiljada potpisa koji ce sada na muci staviti Sobranje Republike Makedonije.

U jednom svom skorasnjem intervjuu skopskoj "Novoj Makedoniji" ministar pravde Vlado Popovski pokusao je javnosti objasniti da akcija sakupljanja potpisa ne obavezuje parlament da raspise referendum o vanrednim izborima, jer se navodno ustavna mogucnost sakupljanja potpisa za referendum ne odnosi i na raspustanje parlamenta, koji po makedonskom ustavu jedino moze samog sebe raspustiti. Tumacenje ministra je samo nastavak jedne jos ranije izjave predsednika Gligorova koji je ustvrdio da u zadnjih sto godina putem referenduma u niti jednoj zemlji nije raspusten parlament i nisu raspisani vanredni izbori. Mnogi su to razumeli kao signal da ce aktualna vlast, nakon rekonstrukcije vlade u kojoj su ispali njihovi najveci partneri - liberali, uraditi sve da stabilizira svoju vladavinu i iskoristi mandat do kraja, makar pritom posezala i za poteze poput proglasenja vise od sedamdeset hiljada sakupljenih potpisa za nevazeca da bi broj potpisa bio manji od 150 hiljada ili odbijanjem parlamenta da nakon priznatih vise od sto i pedeset hiljada potpisa za referendum, isti i rasipse. Postupak pred Ustavnim sudom, sto je pravni lek u tom slucaju, je izvesan. Otkada je sastav Ustavnog suda rekonstruiran u njemu vecinu imaju oni koji sada vladaju.

Parlament ce tako ovih dana biti stavljen na muci. Najprije zbog toga sto su inicijatori sakupljanja potpisa strplivo cekati zavrsetak provere i drugo sto je takozvani "medjunarodni faktor" imao mogucnosti da sondira atmosferu, i koliko toliko vidi sta je sta. Sobranju Makedonije sada preostaje da ne prihvati da se sakupljanja potpisa moze odnositi na raspisavanje refernduma o novim izborima, pa da loptu prebaci na Ustavni sud ili da se odluci da raspise referendum i da vlada igra na kartu koja joj preostaje - da ucini sve da na refrendumu ne izadje vise od 50 procenata glasaca ili pak ako se to dogodi "sredi" da vecina bude protiv novih izbora. U obe varijante postoji ne mala opasnost po poziciju. Iako su cekanjem izgubili, jer je ocito da je vlast munjevito sakupljanje 220 hiljada potpisa amortizovala "kupovinom vremena" ili razvlacenjem procedure provere potpisa (kada vec nije uspela u trci da donese novi zakon o raspisivanju referenduma pre no sto je dovoljan broj potpisa predat parlamentu), inicijatorima akcije za aktivnosti razlicitok tipa na raspolaganju stoji makar i ona brojka ljudi koji sadasnja vlast priznaje. Bar desetak posto onih koji su potpisali listice zahtevajuci referendum mogli bi izaci na bilo koji plostad u bilo kom gradu Makedonije, da o drugim varijantama i ne govorimo.

Nije lako aktuelnoj vlasti da strane diplomate i posmatrace, koji su vec majstori u tumacenju lokalnih prilika ubediti da nije u posredi nesto sto ozbiljno nagriza krajnje pozitivan imidj kojeg je Makedonija imala na Zapadu. Dvestotine dvadeset hiljada potpisa sakupljenih u dva dana, samo u makedosnkom birackom korpusu jeste cinejnica koja govori o kolicini nezadovoljstva populacije onima koji vladaju. Gaf ministra unutrasnjih poslova, objava rata novinarima na dan policije, je samo jos jedan luksuz vlasti koji Evropi, koja kasno "pali", otvara oci.

Izjave predsednika Gligorova nemackom listu "Frankfurter Algemajne Cajtung" po kojima Makedoniju kao drzavu prihvata ogroman broj Albanaca, te da je medju njima nekoliko separatista, i odmah zatim ocena da je tetovski univerzitet (jedinog pitanja oko kojeg postoji konsenyus medju albanskim politickim partijama), proizvod separatista i nezakonski, izazvao je ocekivani revolt kod svih albanskih partija do opstinskih skupstina gde Albanci imaju vecinu. Ovakve reakcije naravno makedonske partije su odmah osudile. U kontekstu inicijative za nove izbore hipoteticno pridruzivanje Albanaca, kao vrstu izrazavanja njihovog nezadovoljstva onime sto vlast (ne)cini u odnosu na njih, moze dobiti druge dimenzije. Recimo, da se oni prikluce akciji za vanredne izbore! Polovina glasackog tela bi bila za to, a to niti jedna policija i vojska ne svetu, a najmanje makedonska moze spreciti ili sakriti.

Paznje javnosti nije promakla i jedna pomalo skriverna, ili bolje reci ne do kraja otvorena, poseta ruske vojne delegacije Makedoniji. Poseta nije bila najavljena, a kada je obelodanjena, mnogo su detalji nedostajali. Visednevna poseta delegacije koju predvodi nacalnik odelenja za saradnju u glavnoj upravi medjunarodnih odnosa (koji sovjetski "stos" u "sistematizaciji radnih mesta") Viktor Evgenevic izazvala je mnoge dileme. Poznato je da se rusija protivi sirenju NATO-a medju ranijim "svojim" i da je nedavno u spisak tih "svojih" posredno stavila i Makedoniju. S jedne strane objavljeno je da je susret predsednika Gligorova i ruskog ministra spoljnih poslova Primakova, nedavno u Bukurestu nije bio bas protokolarno uobicajen, detalji koji su procurili govore da je ruska vojna delegacija imala i druge poslove u Makedoniji. Poput posete skopskom Metalskom zavodu, u kome su se nekad servisirali ruski tenkovi (neki tvrde da za vreme bosanskog rata cak i proizvodili delovi za njih za srpsku stranu, sto je Makedonija naplacivala zitom iz Srbije) i proizvodjacu raketnih cevi u Prilepu. Takodje izneta je tvrdnja da je jedan clan delegacije visoki sluzbenik u ministarstvu ciji je domen prodaja oruzja.

"Rusi polutajno, Amerikanci nedovoljno javno" napisace skopski nedeljnik "Fokus" tim povodom. Poseta ruske delegacije, nakon makedonskog bezrezervnog uletanja u zagrljaj SAD i Zapadu, "upisivanjem" u "Partnerstvo za mir" i zeljom da sto pre udju u NATO, jeste pomalo enigmaticna.

Spoljna politika je neprikosnoveni domen predsednika Gligorova, tvrde jedni, dok drugi smatraju da je on van igre i da novi ministar spoljnih, raniji unutrasnjih poslova, ima neprikosnoveno pravo njenog kreiranja. Nedavna poseta Gligorova Parizu, u cijoj je pridruzbi bio i ministar Frckovski, posredstvom jedne specijalne emisije emitovane na MTV nakon toga, pazljivim promatracima potvrdila je nedoumicu oko stava Evrope u odnosu na regionalizaciji eks-SFRJ i Albanije i tvrdjenja da je Makedfonija uspela da ubedi Evropu da ona ne moze biti deo tog projekta.

I jedna, gotovo anegdota. Analizu koju je uradila CIA o zemljama rizicnim po rat, koja obuhvata vise od tridesetak drzava na svim kontinentima, u Makedoniji je stigla posredstvom dopisnika "Nove Makedonije" iz Tirane koji je preneo pisanje "Kohe e jone". Naslov je bio "Albaniji preti rat". Vest su preneli i svi elektronski mediji prihvatajuci takvu intonaciju. Igrom slucaja u istom listu preneto je pisanje italijnaskog magazina "Panorama" o istom tajnom dokumentu CIA iz kojeg se vidi da rat Albaniji preti u "paketu" sa SR Jugoslavijom i Makedonijom! Kao sto je uostalom i preneo i dopisnik iz Tirane. Zasto naslov nije bio "Makedoniji preti rat" je valjda nedostatak profesionalizma! Ili mozda odbrane teze o "oazi mira" od strane "drustveno-politickih radnika - novinara".

Gorke asocijacije CIA-inog izvestaja jeste komparacija sa izvesnom tvrdnjom tokom druge polovine osamdesetih iste americke sluzbe da ce se SFRJ raspasti. tada su mnogi ismejavali "naivnost" CIA. Kasnije se to pokazalo krvavo tacnim. Kako onda razumeti poruku ove famozne sluzbe da do dvehiljadite postoji veliki rizik od rata u regionu?

Pise: ISO RUSI