DALEKO SMO OD VLADAVINE PRAVA

Intervju: Petar Gosev, predsednik Demokratske partije

AIM, Skopje, 15.05.1996

Inicijativa za skupljanje 150.000 potpisa za referendum za predvremene izbore koji bi trebali biti raspisani ove jeseni, zavrsena je pre skoro mesec dana. nakon sto su organizatori ove akcije, demokratska partija i VMRO-DPMNE predali potpis sluzbama parlamenta oni su dalje predati Ministarstvu pravde koja je pojedinacne predloge preko 218.000 gradjana dalo na obradjivanje Zavodu za statistiku gde se treba utvrditi verodostojnost podataka i status izbiraca svih potpisnika. Lider Demokratske partije, Petar Gosev, nekadasnjih vodj Saveza Komunista Makedonije koja je direktni predak sada vladajuceg Socijaldemokratskog saveza Makedonije, ciji je predsednik bio Gosev sve do 1993 kada je osnovao svoju - sadasnju - partiju, govori o mogucnostima ove akcije da dovede do prevremenih izbora, kao i o ostalim pitanjima vezanim za sudbinu zemlje u balkanskom kontekstu.

AIM: G-dine Gosev, najavljeno je da ce nakon provere potpisa oni biti predati Parlamentu koji treba resiti o nihovoj daljoj sudbini. Sta vi ocekujetet od toga?

P. Gosev: S obzirom na to da se u Makedoniji povecavaju metodi sa kojim se "ubija" demokracija, i na osnovu najava ljudi na vlasti, ocekujemo da ce ova inicijativa biti odbijena u parlamentu. Jer za vladajucu strukturu ne pretstavlja nikakav problem da prekrsi zakon i ustav, sto su potvrdili vise puta do sada. Oni izjavljuju da inicijativa nije u suglasnosti sa ustavom Republike Makedonije iako je ustav apodiktican i jasan. Sam cin konstatiranja da postoje preko 150.000 individulanih predloga za referendum, ustav obavezuje parlament da raspise referendum.

AIM: Vlast tvrdi da parlament nije ovlasten da odlucuje o prevremenim izborima.

P. Gosev: Parlament je zaduzen da raspisuje referendum a ustav nije ogranicio, nije odredio da za ovo ili ono pitanje ne moze da se raspise referendum. Bazican princip prava je da ono sto nije zabranjeno zakonom i ustavom jeste dozvoljeno i taj bazican princip vazi jos iz rimskog vremena, i dosad pravna nauka i praktika nije eliminisala ovaj princip.

AIM: Kakav ce biti vas odgovor ukoliko ova inicijativa stvarno bude odbijena?

P. Gosev: Podnecemo zalbu ustavnom ili vrhovnom sudu. Jos jednom cemo ih staviti na test da donesu pravu pravnu odluku, da donesu casnu odluku, ili pak jos jednom da donesu politicku ili politikansku odluku. da dokazu jos jednom dali upravlja pravo i pravicnost ili smo jos uvek daleko od vladavine prava.

AIM: Krajem aprila ste bili gost u sedistu Saveta Evrope u Strazburu. Da li ste od tamo dobili neko obecanje za podrsku?

P. Gosev: U Evropskom Savetu smo razgovarali sa politickim direktorom, g.dinom Piter Fruerom, i sa njegovim zamenikom. Kao i sa predsenikom svajcarske delegacije u ES. Mogu slobodno reci da svi oni imaju izvanredno pozitivan odnos prema institutu referendum kao oblik neposredne demokratije gde gradjani imaju posljednju rec. Oni si izneli stav da ce slediti ovu inicijativu, da ce konsultirati i ukljuciti eksperte za ocenjivanje ustavnih resenja u vezi pitanja referenduma.

AIM: Nedavno je i predsednik Gligorov izjavio da ne moze preko referenduma da dodje do prevremenih izbora.

P. Gosev: Predsenik Republike je tom izjavom napravio veliki gaf. On nije smeo da ulazi u politicku arbitrazu kad je inicijativa vec usla u svoju pravnu priceduru. Pored toga, on u svojoj izjavi nije izneo nijedan argument vec je upotrebio kvazi- argumenat da on, navodno, sto godina unazad nije sreo primer da se do privremenih izbora doslo putem referenduma. Smesno je da se sada pozivamo na postupke demokratije od pre sto godina. Moguce je da se u nekim drugim drzavama do prevremenih izbora ne dolazi referendumom, ali pritom g-din Gligorov ne kaze koji ustav da mi primenimo: da li ustva tih zemalja gde nije sreo takve primere ili sopstveni ustav koji je svojim ukazom on licno poptisao.

AIM: Kakava bi bio vas komentar na takvo njegovo ponasanje?

P. Gosev: Strah da ne izgubi izbore! Odnosno, jasno saznanje da ce izgubiti koliko se ide na prevremene izbore .

AIM: Vasa inicijativa vremenski se poklapa sa raspadom vladajuce koalicije Saveza za Makedoniju. Da li je ovo bilo ocenjeno kao povoljan trenutak za akciju ili se radi o necem drugom?

P. Gosev: Ova akcija je bila planirana poodavno i zavisilo je kada cemo zavrsiti pripreme da se moze krenuti u realizicaju. Mi smo akciju zapoceli nakon raspada Saveza za Makedoniju, otkako smo cekali 30 do 40 dana da neko od organa, koji su slovom ustava nadlezni za to, omoguci uslove za sprovodjenje ove akcije, koji su ili cutali ili su se proglasavali za nenadlezni. Otkad smo uvideli da suteci pripremaju tajne zakone za eliminaciju bilo kakve mogucnosti da se dodje do uspesnog referenduma, mi smo resili da zapocnemo akciju.

AIM: Akciju ste izveli zajedno sa partijom VMRO-DPMNE a indirektno, nakon sto je presla u opoziciji, se priklucila i Liberalna partija. Kakva je bila saradnja vase partije sa ovim partnerima i da li ima izgleda da dodje do nekakve koalicije?

P. Gosev: Prvo da kazem da je ovo gradjanska inicijativa. Da smo se mi kao dve najace opozicione partije (rec je o DP i VMRO- DPMNE, n.p.) pojavile u ulozi lobisticke podrske. Jer 218.000 gradjana je svojim potpisima pokazalo da zele prevremene izbore, a ima ih jos mnogo vise njih koji zele to isto.

Saradnja sa VMRO-DPMNE je instant saradnja oko projekta za koji ocenjujemo da treba da se ostvari i to ne prejudicira nikakve unapred dogovorene koalicije. O necem takvim nije bilo reci. Mi smo partije sa razlicitim profilima i samo tamo gde moze biti u opstom interesu mozemo suradjivati i mozemo zajednicki izvoditi aktivnosti. Sto se tice liberala, sa njima se uopste nismo dogovarali. kao sto vam je poznato oni su poceli od potpune negacije akcije do apsolutne podrske. Bez razlike da li iskreno zele ili ne zele prevremene izbore oni nisu imali mogli da nas ne podrze kad su svatili da se radi o velikom delu glasackog tela koje ne moze da se zanemari. Zato su se izjasnili u prilog ove nase akcije.

AIM: U toku je javna rasprava o izbornom modelu, koja cini se da dolazi u pravo vreme. Za kakav izboran model se vi zalazete?

P. Gosev: Sto se tice izbornog modela nas stav je da Republika Makedonija treba da ima proporcionalni izborni model jer na taj nacin cemo doci do mnogo pravicnijeg pretstavljanja gradjana u parlamentu. na ovaj nacin ce se onemoguciti apsolutno falsifikovanje izbora sto se dogodilo u oktobru 1994-te. Ovo ce istovremeno omoguciti stvaranje jake opozicije u Parlamentu, sto znaci politicki balans u drzavi. Upravo od ovih razloga mi se zalazemo za proporcionalni izborni model.

AIM: Sta vi kao jedan od glavnih opozicionih lidera mislite o aktulanoj politici Makedonije i sta biste promenili ukoliko vam se ukaze prilika za to?

P. Gosev: Glavne principe na koje se zasniva spoljna politika Makedonije ne bismo promenili. Glavnu orijentaciju za uklicivanje u drustvo najznacajnih pretstavnika pazarne ekonomije i zapadne civilizacije takodje ne bismo promenili i smatramo da je to dobra orientacija. Takodje ne bismo promenili orientaciju za ulazak u kolektivni bezbednosni sistem NATO-a. Medjutim, ova politika bi se vodila kvalitetnije i intenzivnije i bila bi povezana sa ekonomskim ciljevima drzave, i ne bi bila svedena na prazne politicke ekskurzije. Ali ima druga pitanja, posebno na unutrasnjem planu, koja bi drasticno promenili. Jednostavno, profunkcionirala bi pravna drzava sto sada nije slucaj.

AIM: Protekli period je pokazao da medjunacionalni odnosi pretstavljaju vazan faktor za opsto stanje u zemlji, kako na unutrasnjem tako i na medjunarodnom planu. kako vi ocenjujete njih?

P. Gosev: Nije velika mudrost reci da stabilnost Makedonije i regiona zavisi od realizacije ekonomskih standarda potrebnih za zivot ljudi. Ali istovremeno je savrseno jasno da ce stabilnost zavisiti i od tenicke tolerancije. Kao partija mi cemo uloziti maksimalne napore za ostvarivanje individualnih prava i sloboda. Zalozicemo se za stimuliranje svih integrativnih oblika zivota i za destimuliranje dezintegracionih tendencija koja se pojavljuju u odredjenim periodima.

AIM: Nakom medjusobnog priznavanja Makedonije i SR Jugoslavije, ministar spoljnih poslova je izjavio da je ovim zatvoreno poslednje otvoreno pitanje na ovom delu Balkana. da li i vi delite ovo mislenje?

P. Gosev: To je vazno ptanje. SR Jugoslavija je poslednja od nasih cetri suseda sa kojim smo postogli medjusobno priznanje. Ovo jeste posebno vazno zato sto SRJ ili Srbija u okviru te SRJ jeste izuzetno vazan faktor za stabilnost, za razvoj demokratije i za unapredjenje ekonomje na ovim prostorima u celini. Istpvremeno i za suprotne tendencije od ovih. Medjutim, to nije poslednje otvoreno pitanje. Savrseno je jasna tezina problema na Kosovu, na koji doprva ce biti potrebno da se skoncentrisu politicke snage sa dobrom voljom da dodje do resavanja tog problema u okvirima postovanja ljudskih prava i razvoja demokracije. Ja se nadam da ce demokratske snage u Srbiji ili SRJ u celini naci nacin za dijalog po tom pitanju, pouceni i losim iskustvima nakon 1991-ve, na tlu bivse Jugoslavije, i da ce odabrati jedinstvenu dobru soluciju - dijalog.

AIM: Koliko je po vasem mislenju kosovsko pitanje vazno za stabilnost Makedonije?

P. Gosev: Ovde stvari funkcionisu po sistemu povezanih sudova. Ne moze Makedonija biti stabilna ako okolina nije stabilna i obrnuto. U slacaju negativnog razvoja ili razresenja situacije na Kosovu, to bi bezdrugo imalo vrlo negativne posledice za Makedoniju.

Razgovor vodio: Ibrahim MEHMETI