NEMOJ PO GLAVI, DRUZE PLAVI!

AIM, Skopje, 15.05.1996

Ako je neko u Makedoniji imao razloga da se poslednjih dana ugrize za jezik, onda je to sigurno ministar unutrasnjih poslova Tomislav Cokrevski. Sam sebe okvalifikovao je kao coveka koji "kad govori, govori do kraja", a sad bi verovatno, posto je rekao previse, najradije da nije rekao nista. Nezadovoljan nacinom kako su pisali neki mediji, a ovde se pre svega misli na jedan komentar na drzavnom radiju u kome je ukazano na neke nedoslednosti u vezi sa atentatom na predsednika Gligorova u oktobru prosle godine i latentni sukob u okviru Ministarstva unutrasnjih poslova, ministar Cokrevski je nedvosmisleno zapretio citavoj novinarskoj profesiji. Istovremeno, postavio je jedan golemi znak pitanja u vezi sa demokratskim procesima u ovoj mladoj drzavi i zakanio se da ce izbrisati i ono malo pozitivnih nijansi iz poslednjih izvestaja medjunarodnih foruma koji se bave ocenjivanjem stepena slobode medija.

U cemu se zapravo sastoji "fascinantni gaf", kako je ministrov napad iskrenosti nazvao jedan od vodeci makedonskih intelektualaca Ferid Muhic. Prilikom proslave Dana bezbednosti, prvi medju slavljenicima, sasvim iznenada i potpuno izvan svecarskog konteksta, javno je promovisao policijsku ofanzivu protiv stampe. On je optuzio novinare da su, umesto da "imaju razumevanje" i bogzna do kada sute o kucinama u koje se zapetljala istraga u vezi sa pomenutim atentatom, svojim napisima izvrsili "atentat na makedonski poredak i na onu sluzbu koja treba da cuva zdravo tkivo makedonskog drustva". Dobronamernom profesoru Muhicu neka ostane da razmislja da li je u pitanju samo "gaf" ili je ministar Cokrevski ovakvim razumevanjem poretka stvari pokazao da njegov nesporazum sa samim sobom nije incidentan, buduci je na nedavnom pocetku svog ministrovanja vec jednom izjavio da "nije bitan covek, nego sistem"", kako je to lepo primecuje lider opozicione Demokratske partije u svojoj izjavi za "Glas Amerika", podsecajuci pri tome i na samoga druga Staljina.

Pitanje je naravno politickog ukusa do koje mere jedno ocigledno mesanje osnovnih pojmova treba koristiti za ideolosku diskfalifikaciju, ali se mora priznati da se ministar Cokrevski sasvim lepo namestio. Drugi deo njegove izjave, medjutim, yvuci jos strasnije i delovao je potpuno mobilizatorski na postojanu bonacu u ovdasnjim novinarskim krugovima, koji su u jedan glas zavapili, "nemoj po glavi, druze plavi". Prvi makedonski policajac otkrio je, naime, ovdasnjoj javnosti da "postoji administrativni brak izmedju novinare i policije, ali i izmedju novinara i nekih kriminalnih struktura", te da je spreman sve to, ukoliko zatreba, obelodaniti. Strasnije diskvalifikacije zurnalisticke profesije i otvorenije pretnje upucene novinarima redom, ali posredno i ukupnoj javnsoti, u ovoj zemlji nije bilo u poslednjih pet godina, a samo oni sa dugim pamcenjem, mogu se setiti kad je sa mesta sa toliko rigidnim ovjastenjima stiglo eksplicitnije ucitkivanje medija. Umesto da toj istoj javnosti odgovori odakle mu ustavno pravo da stiti korumpirane novinare koji rade za policiju, ministar tvrdi cak i to da zna za novinarsko-kriminalisticke brakove, cime zapravo vrsi jednu oceglednu inkriminaciju, prikriva kriminal i glumi jataka medijskoj hajduciji. Po svemu sudeci, ministar na svoje zakonske obaveze zaboravlja zato sto se, umesto da radi posao koji radi svaka normalna policija na svetu, bavi cuvanjem "zdravog tkiva makedonskog drustva", cime u kolektivno pamcenje priziva za malo pa zaboravljena vremena.

Iz tih istih vremena, na ogromno zaprepastenje javnosti, vaskrsili su i novinarski dosijei koje u nadleznom ministarstvu ocigledno vode i za koje ministar zna cim ih je spreman upotrebiti. Naravno, "ukoliko to zatreba". Posebnu paznju na ovaj sitni detalj ministar je obratio u jednoj naknadnoj izjavi za skopski "Dnevnik" koji mu je, namerno ili slucajno, dao priliku za "popravni". Dakle ministra se cudi nad nesptrebnom uznemirenosti novinara, posebno onih koji nemaju oraha u djepu, sto bi trebalo da znaci da nisu u "bracnoj zajednici" sa kriminalcima. Cokrevski, verovatno ubedjen da ona druga bracna zajenica ne kompromituje novinare, mimo vlastitih ocekivanja, potpuno je homogenizirao brojnu zurnalisticku porodicu. Jednostavno, postalo je pitanje casti da se ministru odgovori istom merom. U Makedoniji se ne pamti toliki stepen glasnosti i unisnosti novinarskih stavova u vezi sa verbalnom egzibicijom ministra Cokrevskog. Cak i u novinama koje su do sada pokazivala veoma visok stepen tolerancije prema gafovima vladajuce elite, osvanuli su veoma ostri tekstovi usmereni protiv ministra.

Dodatno svetlo za ovu masovnu akciju "samozastite" i kolektivnu ljutnju novinara baca evidentna demokratska proslost pomenutog ministra. radi se o profesoru koji je educirao nekoliko generacija makedonskih novinara. Sad zvuci grotesno to da je popularni Corke tumacio mladim ljudima osnovne pojmove iz kreiranja javnoga mislenja i teoriju komunikologije. Mozda se sada njegovi studenti razocarani profesorovim saltom, na isti nacin na koji je izneverio dobar deo demokratske javnosti. Cokrevski je svojevremeno kao perspektivni sociolog, negde pre 25 godina, i sam "stradao" u obracunu komunisticke nomenklature sa navodnim makedonskim anarholiberalima. Zbog drugacijeg mislenja bio je na svim mogucim "crnim listama" i dugo je pracem vladtitim dosijem. Kasnije je bio osnivac i prvi predsednik makedonskog Foruma za zastitu ljudskih prava.

Njegove nekadasnje izjave sada su veoma eksploatisani predmet komparacija koje upozoravaju. Ne tako davno, kao rektor Univerziteta "Kiril i Metodij", Cokrevski pise: "Vlada i ministri nisu drzava. Oni su samo jedan dio drzave, jer taman posla da su oni drzava. Tada bi imali apsolutizam - drzava to sam ja". Ili, "ako neko digne ruku na nezavisno novinarstvo i na slobodno informisanje, ucinio je to i na druge principe... Posezanje za slobodno i nezavisno novinarstvo znaci politicko samoubistvo za onoga ko je posegao za medijima". Danas profesor Cokrevski, u oba slucaja misli dijametralno suprotno. Mada je njegov odnos prema medijima izazvao i pravu buru u opozicionim partijama, a Liberalna partija je najavila i zvanicni zahtev u parlamentu za njegovo razresenje, tesko je ocekivati da bi svoja prorocanstva mogao iskusiti na vlastitoj ki. Jednostavno, takav je raspored snaga u makedonskoj politici, a nisu retki ni oni sto smatraju da ministar nije na pamet poceo trenirati strogocu. Pise: Tomi ALEKSIEVSKI