NESPORNA GRANICA

AIM, SKOPJE, 30.04.1996

*Iskustvo govori da se najteski sporovi vode oko onoga sto dve strane, naravno, u vlastitu korist, smatraju nespornim *

Makedonski mediji povremeno ponavljaju jednu zanimljivu politicku pikanteriju iz vremena neposredno posle drugog svetskog rata. Navodno je izvesni Stamenko Stosic, predratni poslanik i patriotski raspolozeni aktivista, laznim obecanjem kako ce u gradicu Trgoviste uvek biti opanaka u slobodnoj prodaji, a ne na tackice, okrenuo mestane i deo okolnih sela da na referendumu donesu odluku po kojoj njihov kraj ne ostaje u Makedoniju, gde mu je navodno, mesto po prirodi stvari, nego da se opredeli za Srbiju. Mada prica o veselom Stamenku i njegovim opancima deluje potpuno naivno, ipak u njenoj pozadini povlaci se diskretna sugestija kako je Makedonija u nekim ranijim razgranicenjima u pravilu dozivljavala istoriske nepravde.

Najnovija demarkacija pogranicne linije, koja proizlazi iz beogradskog sporazuma o medjusobnom priznavanju i normalizaciji odnosa izmedju Makedonije i SR Jugoslavije, medjutim, jedno je potpuno novo iskustvo za ovu mladu zemlju, jer po prvi put na severu se crta drzavna, a ne administartivna medja, dakle udara granica jednog potpuno novog kvaliteta, pa je iskluceno ponavljanje vica iz Trgovista. Podsecanja radi, clanom 2 sporazuma potpisanog 8 aprila ove godine propisano je da se formira zajednicka diplomatsko-ekspertska komisija, koja bi z roku od trideset dana pripremila predlog medjunarodnog dogovora u kome bi bila opisano protezanje medjudrzavne granice, ciji ce sastavni deo biti geografska karta pomenute linije razdvajanja dve zemlje. Makedonske vlasti, sa svoje strane, posve mirno i bez suvisnih reci ocekuju pocetak rada zajednicke komisije za razgranicenje ciji se prvi konkretni potezi, dakle, ocekuju negde u prvoj dekadi maja. Zvanicno ovde se smatra da nema nekih velikih spornih tacaka i da komisija ocekuje relativno lagan posao da samo naznaci liniju ia da je podnese medjunarodnim forumima na overu.

Ipak, iz krugova koji su bliski medjunarodnim posmatrackom timu "procurila" je informacija da oko granice i nece sve ici tako glatko kako se pretpostavlja. Skopski "Dnevnik" koji se nagladjeno trudi da dokaze da je informisan bolje od ostalih, doneo je nedavno jedan tekst po kome pomenuti krugovi tvrde da i sa jugoslovenske strane smatraju da nema spornih teritorija izmedju dve zemlje, ali da i u Beogradu svojataju nekih 76 kvadratnih kilometara, koje Skoplje smatra "nespornim". Iskustvo uci da na ovim prostorima najvise sporova ima i da se oko njih vode najduze preprike, upravo oko pitanja koja dve strane smatraju "nespornim". Svaka u svoju korist, naravno.

Makedonska javnost, zvanicno nikad nije obavestena o kojima se to teritorijama radi, pa se zato samo moze nagadjati. Jedino sto je ovde objavljeno, bila je jedna pretnja predsednika opstine iz Vitine (Kosovo), da ce stvar predati medjunarodnom sudu u Hagu (ne onome sto sudi ratnim slocinima) ukoliko se ubrzo ne resi pitanje "suvereniteta" nad jednim komadicem zemlje na tromedju njegove opstine, te Skoplja i Kumanova (Makedonija). Vest je ocekivano prosla bez bilo kakvog ucinka, ali je na izvestan nacin ozivela secanja na neka ranija osporavanja u vezi sa teritorijom koju makedonska strana smatra svojom. Najvise se pamte dve male krize, jedna relativno benigna oko sela Nisinci, i druga, oko kote Cupino Brdo, koja je zamalo izazvala medjudrzavni konflikt sirih razmera. U leto 1994. godine, naime, jedna grupa jugoslovenskih vojnika ucvrstila se na pomenutoj koti u blizini Krive Palanke, sto je u Skoplje ocenjeno kao ugrozavanje teritorijalnog integriteta. Vlada je tada poslala svoje pogranicne jedinice da "istisnu" strane trupe, ali srecom nije doslo do direktnog kontakta, jer su se isprecile mirovne snage. Kasnije su se i jedni i drugi povukli, a Cupino Brdo, jednako kao i Nisinci, proglaseno je svojevrsnom tampon-zonom. U Skoplju smatraju da ce jedna iole objektivna medjunarodna arbitraza lako presuditi oko toga sta je cije u oba slucaja, kao uostalom i oko svih drugih za koje i srpske vlasti smatraju da im pripadaju. Niko, medjutim, ne tvrdi da isto tako ne misle i u Beogradu.

Inace, zvanicna makedonska vlast cvrsto se drzi nekadasnje administrativne granice sa Srbijom i nema ambicija da se tu bilo sta menja. Radi se zapravo o tasno 231 kilometara granicne linije koja najvecim svojim delom ide po planinskim vrhuncima i po tipologiji se ubraja u takozvane prirodne granice. Drugim recima, Skospje nema nikakvih teritorijalnih potrazivanja, a ovde su odavno prestale i one nezvanicne spekulacije u vezi sa manastirom Prohor Pcinski, u kome je utemeljena savremena makedonska drzava. U medijima se, doduse veoma oprezno, pomenu neka podrucja koja su ranijim dogovorima pripala Srbiji. Posebno mesto u ovim nostalgicnim prisecanjima zauzima oblast Gore na Sar Planini, u kojoj zive muslimani koji govore makedonski jezik. Nikome u Makedoniji, medjutim ni na pamet ne padaju nova prekrajanja granica, a isto se, u duhu zapocete i u interesu buduce saradnje ocekuje i od one sruge strane. Ipak, ostaje pitanje koje otvara sva druga, kuda ta granica zapravo krivuda?

Pise: Luljeta K. NIZAMI