GUVERNER SVIH BANAKA

AIM, Skopje, 09.05.1996

*Cinjenica da je direktot Komercijalne banke osumnicen za veoma teske prekrsaje u monetarnoj politici mogla bi zanimati i neke druge organe drzavne "samozastite".*

Kad je pocetkom proclog meseca guverner Narodne banke Makedonije Borko Stanoevski sugerisao Upravnom odboru Komercijalne banke iz Skoplja, inace druge po velicini finansijske institucije u zemlji, da izvrsi promene na vrhu menadjerskog tima, niko nije ocekivao da ce slucaj prerasti u jedan veoma neprijatni skandal koji preti da ozbiljno ugrozi ugled makedonskog bankarstva. Negativni odgovor akcionara naterao je, naime, guvernera da ucini jedan posve radikalan i neocekivan potez, da suspenduje generalnog direktora Komercijalne banke Aleksandra Manevskog, a posto u Banci ni posle toga nisu popustili imenuje svog prvog saradnika, viceguvernera Gligora Biseva za "prinudnog" upravnika.

Komercijalna banka, uz Privrednu, inace sacinjava temelj ovdasnjeg bankarstva i glavni oslonac makedonske privrede. Do sada se smatrala veoma uspesnom finansijskom institucijom, a njen chif-menadzer vazio je za casnog, ekspeditivnog i nepotkupljivog bankara koji je svu svoju poslovnu energiju trosio na podizanje ugleda banke. Ali, iznenada je Aleksandar Manevski, najpre optuzen od nekolicine veoma uticajnih akcionera, za pokusaj "sistemske likvidacije" njihovih preduzeca, te za "upad u kreditno-monetarni sistem zemlje". Posle su dosle nove "inkriminacije" zbog kojih ga je guverner suspendovao. U obrazlozenjima, koja su siroj publici uglavnom nerazumljiva, najcesce se pominju pustanje u promet vece kolicine denarskih kredita i prikrivanje deviza u stranim bankama. Komercijalna banka je, kako tvrde nadlezne sluzbe Narodne, svojevremeno uzvan zemlje drzala sest miliona dolara ostvarajuci pri tome veliku korist na racun kursnih razlika. Pomenuta operacija, medjutim, bila je na stetu stabilnosti nacionalne valute, drugacije bila je u funkciji devalvacije denara. Valja potsetiti da je stabilni kurs nacionalne valute, koji se uglavnom drzi razmere od 27 prema jedan u odnosu na nemacku marku, jedan od osnovnih uporista makedonske monetarne politike. Prema nekim izvorima, tikva izmedju Narodne i Komercijalne banke, ili personalno izmedju guvernera i suspendovanog "generala" pukla je krajem prosle godine u vreme kad je, neposredno po skidanju sankcija prema SR Jugoslavije, doslo do naglog skoka vrednosti deviza. Za taj monetarni udar okrivljena je upravo Komercijalna banka i lanac privatnih menjacnica, a Narodna banka je, kako bi spasila "obraz" nacionalne valute, morala intervenisati sa nekih 20-tak miliona maraka.

Cinjenica da je Aleksandar Manevski osumnjicen za veoma teske prekrsaje u monetarnoj politici, po prirodi stvari ne bi trebali zanimati samo finansijske vlasti, nego i neke druge sektore drzavne "samozastite", naravno ukoliko su sumnje osnovane, pa utoliko vise cudi cinjenica da su njegove "mahinacije" ostale tajnom bezmalo pa pola godine. Sto je jos cudnije, slucaj se uopste ne pominje u godisnjim izvestajima o fukcionisanju ovog vitalnog sektora. Suspenzija Manevskog usledila je tek posto je, jednim amandmanskim zahvatom na samom zasedanju parlamenta a prilikom usvajanja odgovarajuceg zakonskog akta, guverner dobio neogranicene ovlasti, postao "premijer u oblasti bankarstva", kako kaze jedan visoki vladin funkcioner.

Kompetencije "bankarskog premijera", zapravo pravna osnovanost suspenzije direktora Manevskog, odmah su postala predmetom sumnje medju juristickim ekspertima. Sa jedne strane, guvernerovoj odluci se zamera neblagovremenost, ustvari retroaktivna primena na "delikt" koji je ucinjen u vreme kad odgovarajuci zakon nije postojao. Sa druge strane, potezu se i mnogo teza pitanja kao sto je ono o uskracivanju ustavnog prava akcionerima da sami odlucuju kome ce poveriti brigu o vlastitom kapitalu. Ove zamerke sugerisu da bi se citav slucaj, po vec ustaljenoj makedonskoj praksi, mogao naci na Ustavnom sudu. Dodatne nejasnoce i sumnje u guvernerovu dobronamernost unosi i cinjenica da je on nadleznim organima Komercijalne banke zadao rokove koji se nisu mogli postovati, buduci su kolidirali sa produzenim prvomajskim praznovanjem, a i guverner sam bio je u udlocujucim terminima otsutan iz Skoplja. Zaposleni u Komercijalnoj banci promptno su odgovorili jednim saopstenjem svog sindikata u kome drze stranu generalnom direktoru i prete da ce pruziti otpor provodjenju guvernerove odluke, pa se moze ocekivati i mesanje nekih drugih sudova osim Ustavnog.

U citavom slucaju veoma je indikativno ponasanje Vlade. Mada se radi o vitalnom segmentu, zapravo o, navodnom ili stvarnom, ugrozavanju njene ekonomske politike, kabinet se ponasa potpuno u skladu sa pomenutom izjavom svog funkcionera o ovlastenjima guverneraa. Drugim recima, Vlada kolektivno, i njeni clanovi pojedinacno, upadno se distanciraju od spornog komesanja u bankarstvu. Jedan ovdasnji analiticar, cija je bliskost sa najvisim drzavnim organima i najznacajnijim makedonskim licnostima nesporan, u svojoj kolumni za skopski "Dnevnik" tumaci da aktuelni sukob medju bankarima zapravo tera vosu na vladin mlin. Aleksandar Manevski je u svojoj dosadasnjoj karijeri u nekoliko navrata pokazao da nije podlozan partijskim pritiscima, sto bi reklo ubraja se medju "neposlusne" direktore, a Vladi nije posve po volji ni sam guverner. Inace, Stanoevski, prilikom proslogodisnjeg izbora nije dobio podrsku kabineta, a pravo da i ubuduce stavlja autograme na novcanice navodno mu je obezbedio sef drzave Kiro Gligorov. Eliminacijom ove dvojice veoma uticajnih finansijskih eksperata, ili bareme slabljenjem uticaja, vlada bi mogla efikasnije kontrolisati tokove novca.

Bilo kako da bude, citav ovaj slucaj mogao bi veoma neprijatno odraziti na poslovne rezultate Komercijalne banke. Mada guverner neprestano tvrdi da nije suspendovan ceo menadjerski tim nego samo "glavnog", te da banka nije blokirana, izvesno je da su neke njene funkcije "pod blokadom". To bi se moglo itekako reflektirati na likvidnost osnivaca. Sa druge strane, zadat je i veoma veliki udarac medjunarodnom ugledu Banke. Jedan od njenih osnivaca je, i to drugi po velicini ulozenih sredstava, Evropska banka za obnovu i razvoj. Ovde se zato sa velikim nespokojstvom ocekuje dolazak evropskih eksperata i veoma izgledno povlacenje uloga od nekih 2o miliona maraka. Pise: Tomi ALEKSOVSKI