PRVI POSLE NIRNBERGA

U Hagu pocelo sudjenje Dusanu Tadicu

AIM, Beograd, 8.5.1996.

Prvo medjunarodno sudjenje za ratne zlocine posle Nirnberskog i Tokijskog procesa - i drugo u istoriji - pocelo je 7.maja u Hagu. Ali na optuzenickoj klupi nema nikoga uporedivog sa Geringom, ili premijerom Hideki Tojoaom. Pred sudskim vecem pojavio se Dusan Tadic, u toku rata policajac u selu Kozarcu kod Prijedora.

Pokretanje tako vaznog i mocnog sudskog mehanizma da bi se pred lice pravde izveo lokalni pozornik delovalo je problematicno mnogima, ukljucujuci i Vladu u Sarajevu, pa i sam Haski tribunal, ciji su zvanicnici priznali da bi pred sudom vise voleli da vide neke od najmocnijih licnosti u Bosni, pre svega Radovana Karadzica i generala Mladica. No, sta je tu je. Svi ce morati da rade sa onim sto imaju. A ono sto imaju je Dusan Tadic.

Optuznica protiv njega je duga 80 strana i odnosi se na ubistva, silovanja, mucenja, i nelegalne deportacije (etnicko ciscenje) koje je, prema navodima optuznice, pocinio u zloglasnom logoru Omarska kraj Prijedora. Tuzioci su ocigledno naprono radili da bi optuznicu napravili ovolikom, ali jos je duzi put presla Tadiceva odbrana. Holandski advokat ruskog porekla Mihail Vladimirov, sef tima i njegovi pomocnici Alfon Sori, Stiven Ketju i Milan Vujin u pocetku su negirali pravo Tribunala da sudi Tadicu i nazivali ga politickim orudjem. Danas, oni ne samo da priznaju nadleznost Haga, nego cak ni ne osporavaju da su zlocini u Omarskoj zaista pocinjeni. Odbrana se sada zasniva na tvrdnji da se u "slucaju Tadic" radi o zameni identiteta.

Po toj tezi, Tadic nikada nije krocio u Omarsku, vec je zlocine pocinio neki covek koji lici na njega. Taj perfidni dvojnik se, navodno, cak i brijao i pustao bradu u skladu sa Tadicevim ritmom.

Kako bi ove navode dokazala, odbrana je predlozila svedoke koji mogu da potvrde da se Tadic navedenog vremena u optuznici, nije nalazio na mestu zlocina. Jedan od predlozenih svedoka je komandant Omarske, Zeljko Mejakic, koji je izjavio da Tadic nikada nije bio u logoru. No, Mejakic nije voljan da to ponovi u Hagu, gde je protiv njega na snazi optuznica. Zato je Tadic pretio da ce stupiti u strajk gladju, ukoliko se njegovim svedocima ne omoguci da izjave daju satelitskim ukljucenjima iz Banjaluke. Sud je toj njegovoj zelji udovoljio, ali je Tadic naisao na prepreke tamo gde im se najmanje nadao.

Njegovim advokatima su rad u regionu Prijedora onemogucile lokalne vlasti bosanskih Srba. Tadic cak tvrdi da je sef prijedorske policijske stanice Simo Drljaca pretio smrcu svedocima koji bi mogli da svedoce u njegovu korist. Kako bi prevazisao ovu prepreku, obratio se direktno predsedniku MIlosevicu da utice na vlasti bosanskih Srba.

Ovakvim razvojem dogadjaja jedan je ishod osiguran. Ma kakva bila sudbina optuznice protiv Tadica, sada se cini izvesno da ce se utvrditi politicka pozadina zlocina pocinjenih u BIH. Tadic, koliko god da je sam po sebi malog znacaja - bio je tek policajac i sef malog ogranka SDS - a u Kozarcu - savrseno je ilustrativan za sudbinu Bosne.

Dusan Tadic se u javnosti prvi put pominje 1990. Cetvrtog septembra te godine "Vecernje novosti" su objavile tekst o pretnjama koje su Tadicu stigle postom. U napisu "Novosti" se tvrdi da je u pismu upucenom na Dusanovo ime iz Prijedora 27.avgusta 1990. porodici poruceno da se iseli iz Kozarca, ili ce u protivnom "biti poklani". U potpisu je stajalo "Mladi Muslimani SDA".

Reporteru tada Dusan Tadic nije dao nikakvu izjavu. Umesto njega to je ucinio brat Mladen, koji je dosao u posetu rodbini iz Nemacke, gde je ziveo. "Mi nismo slucajno odabrani", objasnjavao je Mladen. "Ne samo zbog toga sto u Kozarcu pravimo lokal, vec i zbog naseg oca Ostoje, ucesnika rata i kapetana JNA. Nekome je valjda stalo da svoju snagu dokaze na partizanskoj i jugoslovenski orijentisanoj porodici. Ne treba zaboraviti da su ovdasnje ustase, medju kojima je bilo i Muslimana, u avgustu

1. ovde poklale 380 mestana Srba. Kada smo pocetkom meseca isli da na spomenik zrtvama zlocina polozimo cvece iz nekih susednih kuca trestala je muzika. Bili smo prinudjeni da o tome obavestimo miliciju, a i dostavili smo im i ovo pretece pismo."

Kada je osnovana SDS u BIH, Tadici su odlucili da "potraze zastitu od srpske partije".

Sve je bilo tu, citava ideologija koja ce postati zvanicni stav srpskog rukovodstva u Bosni, dve godine kanije: Muslimani-ustase se spremaju da ponove genocid nad Srbima i u tome ih treba spreciti. Svim sredstvima.

Muslimani iz Kozarca imaju drugaciju verziju price o dogadjaju iz 1990. godine. Tesmija P. tvrdi da je policija dolazila u Kozarac, vrsila istragu i utvrdila da je pismo "napisao sam Dule. Na kraju je morao da se izvini".

Dusanove motive za epizodu sa pismom, kao i sve ono sto je usledilo, njegove bivse komsije vide kao prvenstveno materijalne. Po njima, Tadic se okusao u mnogim poslovima i u svima propao. Tokom takve karijere nagomilao je poprilicno dugova. Poverioci su bili drugi Kozarcani, mahom Muslimani. Dusanu je te 1990. u pomoc priskocio Mladen, koji je dao deo novca zaradjenog u Nemackoj, kako bi ovaj otvorio kafic pokraj njihove porodicne kuca. Videvsi to, poverioci su poceli da traze svoje pare nazad. "Tada je on iznenada postao veliki Srbin", ispricala je Kadira iz Kozarca. "Izbacivao je ljude iz kuce i kafica i govorio da nece da ima nista sa Muslimanima."

Ovde se nalazi jos jedan problem sa kojim ce optuzba morati da se suoci. Ratni zlocini, jedini za koje je Tribunal nadlezan, razlikuju se od "obicnog" nasilja po tome sto su samo deo sistematskog zlostavljanja neke grupe: ratnih zarobljenika, lokalnog stanovnistva, ili citavog jednog naroda.

Sami Kozarcani, medjutim, nisu sigurni da je ovo potonje zaista bio Tadicev motiv. Naprotiv.

U aprilu 1995. grupa izbeglica iz Kozarca koja je utociste nasla u Hamburgu poverila je reporteru londonskog "Independenta" da su Tadicevi navodni zlocini bili motivisani samo licnim razlozima. Govoreci o zrtvama koje s stavljaju na dusu (Jasminu Hrnicu, Enveru Alicu i Emiru Karabasicu), Fehim S. je izjavio: Emira je ubio jer je bio ljubomoran sto je Emir bolji karatista. Jasko je umro jer je imao vise para od Duleta. A Enu je ubijen jer je tukao Duleta kao dete."

Najzad, neki Muslimani koji su bili prisutni prilikom navedenih ubistava izjavili su da neka od njih nije pocinio Tadic.

Sudjenje, dakle, nudi sve elemente pravog trilera. Tu je tajanstveni dvojnik, pitanje kakvu tajnu pokusava da sakrije sef lokalne policije, satelitska svedocenja omogucena od strane suda... Iza svega toga su, ipak, mnogo vaznija pitanja: Da li su zlocini u Bosni bili pojedinacni ispadi, ili deo unapred smisljenog plana? Odgovor na ovo pitanje bice mnogo vazniji nego saznanje da li je ubijao Dusan Tadic, ili njegov misteriozni dvojnik.

(AIM) Dragan Cicic