TREMA U POSETI

Sta se hoce novom podelom izbornih teritorija

Savezna vlada predlaze donosenje zakona o novom broju i rasporedu izbornih jedinica u SR Jugoslaviji. Cinjenica da se grcevito traze svi putevi i nacini da se ponovo obezbedi pobeda, sugerise snazan utisak da su se socijalisti prvi put ozbiljno uplasili za sudbinu svoje vlasti

AIM, Beograd, 6.5.1996.

Savezna vlada odabrala je pretpraznicko vece / utorak,

1. april / da obznani kako je odlucila da Saveznoj skupstini predlozi donosenje zakona o novom broju i rasporedu izbornih jedinica. Izvela je to u maniru i najboljoj tradiciji vlada socijalisticke Jugoslavije: kad god je valjalo smestiti narodu neku u bilo kom pogledu kriticnu odluku uzimalo se vece pred praznik da se emituje saopstenje o njoj. Racunalo se, naime, da bi se za trajanja praznika svaka eventualna negativna reakcija prakticno istopila, ega medju zaposlenima koji u tim danima nisu imali medjusobni masovan neposredni kontakt.

Da nije niceg drugog izazovnog u projektu novoga zakona o izbornim jedinicama, vec samo secanje na spomenutu tradiciju bilo bi dovoljno da prene politicku javnost koja se, sasvim prirodno, odmah pita: sta li sad hoce da umuvaju?

Doista, sta se sad hoce ovim potezom Savezne vlade, odnosno aktuelne socijalisticke srbijansko-crnogorske vlasti? Mora se, pre svega, reci da taj potez, u ovakvom obliku i sadrzini, nije bio ocekivan. Mada se o izborima govori na razlicite nacine, pa se na najrazlicitije nacine o njima i spekulise, cak ni kuloari nisu, na svoj nacin, dojavljivali da ce se rezim dohvatiti samog izbornog fundamenta. Tajnovitost, a moze se reci i vrhunska poverljivost sa kojima je sve ovo do ovog trena izvedeno, sugerisu da se zeleo napraviti prepad. Zbog cega? Pa, zbog neposredno predstojeceg zasedanja saveznog parlamenta. Da se obavi posao dok drugi dodju sebi od cuda!

Opoziciji u Beogradu ucinilo se da je videla u cemu je zvrcka. Vlast je resena da zadrzi vlast pa pribegava svemu za sta pretpostavlja da joj moze ici na ruku. Recimo da bi to glediste moglo biti apsolutno tacno. Ali, time se nista narocito ne otkriva. Jer, sta bi jedna vlast pametnije radila za sebe samu nego da trazi nacina da se odrzi. Dakle, mada tacno, to glediste nije preterano politicki inteligentno. Banalno je. Valjace, ocito, da se traze i osvetljavaju i druge dimenzije ovoga poteza Savezne vlade se zeli pariranje njenome zakonskom predlogu po kojem bi se Srbija prekomponovala u 27, a Crna Gora u 12 izbornih jedinica.

Bilo ovako ili onako jedno je posle svega sasvim izvesno: Konticev kabinet je izborne igre i sluzbeno proglasio otvorenima. Znalo se da savezni izbori padaju na kraj ove godine, zna se, dakako, da predstoji izborna kampanja, pa opet nije bilo izvesno kada ce se dunuti u pistaljku. Eto i toga.

Pozicije u kojima su zatecene politicke snage jesu, razume se, vrlo razlicite. Vladajuci srbijanski socijalisti, koji, sa svojim liderom Milosevicem, diktiraju politicki tempo u celoj saveznoj drzavi, prave se inace Englezi kad je rec o izborima. Ako daju kakve izjave onda preferiraju savezne izbore / jer da od republickih zasad nema ni pomena !/, i samouvereno govore o svojoj neprikosnovenosti. No, vise cute.

I rade, kako se lepo vidi, ali ispod zita. Prekrajanje Srbije, i njeno izborno usitnjavanje, kakvo predvidja Kontic jamacno po Milosevicevom nalogu, otkrivaju da se itekako misli o sopstvenoj buducnosti. Medjutim, ona retoricka, javna samouverenost ni izdaleka nema tu formu kad socijalisti stvari gledaju intimno, to jest medju sobom. Ovo mesetarenje sa novim brojem i rasporedom izbornih jedinica to belodano potvrdjuje. Stavise, pre nego o samouverenosti moglo bi se govoriti o izvesnoj uplasenosti. Vladajuca partija citav projekat izvodi ne samo daleko od bilokakve komunikacije sa opozicijom /kazemo, sa opozicijom, jer izborni zakoni u principu se usaglasavaju medju svim relevantnim izbornim grupama /, nego ga izvodi i, kako smo videli, pod oznakom "strogo tajno". Izvodi ga i pomalo nervozno. Naime, ne bira sredstva.

To je ono sto sugerise da se u redovima socijalistickih trijumfatora javlja nesigurnost, pa i strah. Za posmatraca sa strane sve je to, mora se reci, pomalo neocekivano. Ankete, ma koliko nepouzdane, ne javljaju da socijalisti stoje lose, naprotiv. Zna se da imaju pobednicko iskustvo u dosadasnjim izborima, i sve bitne mehanizme - od medija do administracije - koje su koristili bez skrupula. Ne treba ocekivati da ce ih koristiti u nekoj narednoj izbornoj prilici drugacije. Sto i pored svega toga ipak traze sto cvrsce poluge kako bi osigurali novu pobedu na kraju ove godine, znak je da svoju perspektivu ne vide ruzicasto, kako govore da je vide. U najmanju ruku, u posetu im je dosla jaka trema. Na odredjeni nacin oni je ispoljavaju i u reakcijama na opozicione mitinge koje organizuju Draskovic, Djindjic i Pesiceva. U Nisu su bacani leci-konfete na manifestante, u Novom Sadu poslat je mali, mobilni kontra-miting da se izazove tuca. U Uzicu, koje je sad na redu, treba ocekivati nesto doista tvrdo. Kad bi, pocem, bili sigurni u sebe kako govore da jesu, sedeli bi oni kod kuce, pili pivo, gledali turbo folk, i pustali Vuka i njegove saveznike da se do mile volje "blamiraju".

Svoju nesigurnost ispoljavaju i u markiranju eventualnih koalicionih partnera, za slucaj da sami ne izvojuju pobedu. Bilo bi preterano kazati da su se zasitili sadasnjeg koalicionog partnera u srbijanskoj vladi - Nove demokratije, ali realno je oceniti da se nema nimalo pouzdanja u izborne rezultate Mihajloviceve stranke. Zato se sidra bacaju jos kojegde. Ako bude stani-pani tu je JUL. Ionako izmedju njihovih dvorista nema ograde. Ljudi mirno sede u JUL-ovskim direkcijama i socijalistickim komisijama, i nista. Deklarativno, ta je veza platonska, i daleko je od javne operacionalizacije.

U toku je, medjutim, jedan cvrsci eksperiment: proba se Micunovicev Demokratski centar kao "nova Nova demokartija".

Sta god organizuje ova stranka, gde god govore njeni ljudi, tu su kamere drzavne televizije, i drugih medija, i ni na cemu se ne stedi. Demokratski centar je favorit, svojom voljom ili bez nje. Socijalisti su ga izabrali ocito stoga jer jos nije "kompromitovan", sto ce reci da jos nije zasao u najostriju konfrontaciju sa rezimom. Dragoljub Micunovic je covek civilizovane javne komunikacije, pa i kad te kritikuje ucini ti se da to i nije tako strasno, da se dade izdrzati. Rezim je probao s njim i ranije. Moguce je podsetiti se Micunovicevih posredovanja oko 9. marta, potom njegovog ucesca u Upravnom odboru Televizije, te pokusaja srbijanske vlade da ga nedavno ponovo izabere u to isto telo. Racuna se, svakako, i na njegov sukob sa Djindjicem, i na antipatije koje su izasle iz toga.

Opozicija, posebno Srpski pokret obnove koji je s Micunovicem takodje racunao, ne gleda lepim ocima na celu ovu igru. U Novoj Varosi doslo je, na primer, do toga da su socijalisti i micunovicevci usli u opstinsku koaliciju. Da li je bio u pitanju sticaj okolnosti, ili proba? Videce se, razume se. Demokratskom centru, kao stranci u nastajanju, svakako do izvesne mere odgovara publicitet koji se ostvaruje ljubaznoscu socijalista. Micunovic, medjutim, svakako pamti toliko da kad socijalisti nekog zavole onda od ovih zagrljaja znaju pucati kosti.

Markiranje potencijalnih saveznika ipak je samo trazenje rezervnih i pomocnih resenja kao deo dvostruke igre socijalista. Predlog zakona o novom broju i rasporedu izbornih jedinica njihova je autenticna strategija da obezbede samostalnu pobedu, dakle manji broj glasova za protivnicke parije. Savezni izbori koji dolaze na kraju godine znacajni su koliko sami za sebe toliko i kao test za veliki obracun u Srbiji. Zato ne treba brinuti za sudbinu predloga koji Radomanu Bozovicu u saveznom parlamentu stize iz Konticevog kabineta. On ce tamo proci, jer naprosto, tamo nije ni upucen da ne prodje, ma sta opozicija prigovara, i bude prigovarala.

Opozicija ce moci birati - ne novi sistem izbornih jedinica - nego samo to i toliko da li hoce na izbore po tom novom sistemu.

Radivoj Cveticanin / AIM /