SLOVENACKI PRIJATELJ SOLANA

Slovenija je cvrsto resila da udje u NATO

Na ljubljanskom aerodromu Brnik vec dugo nije moglo da se vidi tako prijateljski zagrljaj kakav je bio pre nekoliko dan izmedju slovenackog premiera Janeza Drnovseka i generalnog sekretara NATA Haviera Solane ( original Javier Solana). Solana je doputovao u Ljubljanu iz Bratislave, tu veoma radno proveo prvomajske praznike, da bi nastavio put za Tiranu. Za vreme tridnevnog boravka u Sloveniji, pored Drnovseka, sastao se sa predsednikom Kucanom, predsednikom parlamenta Skolcem, ministrom odbrane Kacinom i bivsim ministrom odbrane, a sada opozicionim liderom Jansom. Cilj posete je bio da se upozna sa stavom svih delova slovenacke politike o ulasku Slovenije u Severnoatlantski savez odnosno NATO pakt. Odgovori politicara bili su jednoglasni - DA. A Solanin odgovor na novinarsko pitanje, kakve su mogucnosti da se to stvarno i desi, bio je diplomatski: "Moj polozaj mi ne dozvoljava da kazem bilo sta konkretno, ali odgovor mozete naci na mom licu!" Treba podvuci da se Solana sve vreme veselo i ljubazno smeskao.

Tako Solan izgleda otvara put Sloveniji vec na drugom znacajnom polju. Kada su se do kraja iskomplikovali odnosi izmedju Slovenije i susednje Italije oko prava talijanskih optanata na neke kuce u Slovenackom primorju, u kojima su ziveli pre nego sto je taj deo terotorije, u posleratnom periodu nazvan Cona B, pripao Jugoslaviji, Solana je svom prijatelju Drnovseku predlozio kompromisno resenje. Tada je bio Solana jos na celu spanske vlade i zbog toga je njegov predlog nazvan "spanski kompromis". Sustina tog predloga je da Slovenija krene u promene vlasnickog zakonodavstva oko mogucnosti da i stranci mogu da kupuju slovenacke nekretnine (naravno, sa svim mogucim ogranicenjima, koja poznaju i zapadnoevropske zemlje), a da Italija pristane na to da Slovenije potpise asociacijski dogovor o ulasku u Evropsku uniju. Slovenija se time obaveze da do pocetka procedure za ulazak sredi svoje zakonodavstvo na tom polju i da je to njen uslov za ulazak u evropsku porodicu. Odmah posle toga Solana je imenovan za generalnog sekretara NATA i tako je ovih dana dosao da pogura stvari i oko NATA. Posto je Slovenija vec par godina clan Partnerstva za mir, tako reci prve stepenice za ulazak u NATO, to nije ni cudno.

Iako je Slovenija mala drzava i ima malu vojsku, ona je vec sada dobro prilagodjena standardima NATA. Tako finansijski kao i razvojni plan slovenacke vojske iz 1994.godine dozvoljava kupovinu samo one vojne opreme, koja odgovara standardima NATA. Za vreme svog boravka u Sloveniji generalni sekretar Solana posetio je i vojnu planinsku skolu u Bohinjskoj Beli i prema njegovoj izjavi bio je veoma zadovoljan sa obukom i standardima na tom podrucju. Posebno je bio odusevljen cinjenicom da je oko osam odsto oficirskog kadra vec zavrsilo odgovarajuce jezicke kurseve prema standardima NATA, sto je, po njegovim recima, veoma visok procenat kad ga uporedimo sa drugim srednjeevropskim zemljama.

O prednostima Slovenije ispred mnogih drugih drzava koje cekaju na ulazak u NATO, govorio je i ministar odbrane Jelko Kacin. "Slovenija je svakako drzava koja vec dugo ispunjava neke principe koji su uslov za ucestvovanje u Partnerstvu za mir. Na prvom mestu valja spomenuti postovanje prava coveka, pa demokratsko drustveno uredjenje, civilnu kontrolu i trzisnu privredu. Nije na odmet ni cinjenica da Slovenija nije bila nikad clan Varsavskog pakta pa se kao takvoj ne treba truditi za menjanje miseonih uzoraka u glavama visokih oficira. Velikog je znacaja i cinjenica da imamo relativno dobre odnose sa susedi. Prve dve zemlje sa kojima je Slovenija potpisala ugovor o saradnji na odbrambenom i vojnom polju bile su Austrija i Madzarska, znaci, obe clana Partnerstva za mir. Sa Austrijom imamo zajednicku kontrolu vazdusnog prostora na gornjem nivou, a sa Italijom, koja je clan NATA, uskladjujemo detalje ugovora o odbrambenoj i vojnoj saradnji. Uspesno saradjujemo i sa Iforom, koji ima dozvolu nase drzave za tranzit preko Slovenije i jos bismo mogli da nadjemo neke prednosti," zakljucuje ministar Kacin.

Sledece godine Slovenija ce biti domacin vezbe jedinica Partnerstva za mir. Vezba se zove Cooperative Aid, a vezbat ce upotrebu sanitetskih jedinica drzava clanova saveza NATO. Pripreme se obavljaju vec sada. Jedna manja slovenacka vojna jedinica, koja je u fazi formiranja, bit ce namenjena saradnji sa Natom van slovenacke teritorije. Radi se o profesionalnoj jedinici.

Sve te aktivnosti slovenacke vojske i drzaveimajo zajednicki cilj - ulazak u Nato. Iako je zajednicki imenilac politike stvarno ostvarivanje tog cilja, to odusevljenje u narodu ipak nije sto postotno. Mnogi razmisljaju, sta ce biti sa slovenackim vojnicima kada ce nekde opet buknuti rat, pa ce im NATO narediti da moraju ici da se bore bog zna gde. Tih i slicnih ograda ima josvise, ali uprkos tome je izvesno da ce, i po najcrnjem scenariu, Slovenija uci u NATO najkasnije za deset godina.

Janja Klasinc, AIM