FAUSTIJANSKA POLITICKA PAMET

Intervju sa Arben Djaferijem (Arber Xhaferi), predsednik Pratije za demokratski prosperitet Albanaca

AIM, Skopje, 05.05.1996

Arben Djaferi je predsednik Partije za demokratski prosperitet Albanaca (PDPA) koja je osnovana nakon rascepa najvece partije Albanaca u Makedoniji, Partije demokratskog prosperiteta(PDP). Ovdasnji analiticari trvde da je ova partija trenutno najmocna i najuticajnija kod Albanaca i to najvise zaslugom njenog predsednika. Rec je o poznatim albanskim intelektualcem koji je politicku karijeru zapoceo u Kosova da bi kasnije dosao u Tetovo (gde je rodjen i zivi) kao "pojacanje" ovdasnjih raskolnikova koji nisu se slagali sa "umerenom" politikom dotadasnjeg rukovodstva PDP-a. I pored toga sto se njegova partija vrednjuje kao "radikalnija" Dzaferi je cenjen i kod svojih politickih protivnika iz drugog nacionalnog tabora kao jedan od najznacajnijih politickih figura medju Albancima u Makedonija. Analiticari tvrde da ce uskoro on biti "Rugova" makedosnih Albanaca.

AIM: Kako vrednujete ulogu albanskih politickih partija nakon skoro sest godina pluralizma? Koje je njihovo mesto u ovdasnju politicku scenu i koliko one doprinose da politicka atmosfera bude ova postojeca?

A. Djaferi: Kad je rec o atmosferi, mi smo doprineli da ona bude ovakva kakva jeste, ali atmosfera ne utice na globalne i istoriske tokove. Treba da nam bude jasno da je ovo istorijski trenutak gde se susrecu istorijske sa geostrateskim tendencijama. Te tendencije su snazne i objektivno nadmasuju snagu Albanaca. Kakva je ta globalna istorijska tendencija? Ja bi je razgranicio na sledece: nakon raspada takvih kompozicija i megalmana koa sto je bio Savetski savez i Federativna Jugosllavija - koje su se raspale zbog unutracnjih kontradikcija - pojavila se potreba da se oforme nove nacionalne drzave. Te drzave se formiraju i uglavnom u njihovo osnivanje sadrzan je interes slovenskih naroda. Uglavnom sloveni osnivaju svoje nezavisne drzave dok ostali narodi ili su sateliti raspadnutih slovenskih imperija ili su neka nedefinirana opozicija. Kazastan jeste ali i nije drzava, Moldova jeste ali i nije drzava, Kafkaz..., one su u sklopu ruskog interesa. I ovde, na prostorima nekadasnje Jugoslaviji sada se odvija rat interesa ovdasnjih drzavotvornih naroda. Dakle, rat medju one narode koji su imali u rukama armiju, privredu, skupstine. Uglavnom realizira se tendencija slavenskih drzava da se osamostale. U sklopu razvoja ovog interesa treba se analizirati stanje Albanaca. Dakle, Albanci su suoceni sa jednim geostrateskim interesom koji je u celini protivan njihovog interesa i tu pocinje pobeda svih onih koji su u sklopu slovenskog geostrateskog interesa. Od toga prozlazi da humani nacionalnog interes Albanaca svakim danom gubi u poredjenju sa tim velikim interesom. Naravno da mi mozemo uticati na ukupnu atmosferu, ali atmosfera ne moze da pomera ove jake mehanizme koji imaju voenu, privrednu pa i diplomatsku podrsku.

AIM: Koji je interes makaedonskih Albanaca i koliko je Makedonija njihova zelja i njihova buducnost?

A. Djaferi: Ovakva Makedonija kakva je danas nije ono sto zele Albanci. Albanci su to dokazali neizlaskom na referendum, neglasanjem za Ustav, neglasanjem u prilog zakona za lokalnu samoupravu. To otslikava realnost Albanaca i Makedonaca u ovu drzavu. Kad bi smo napravili jednu socilosku sondazu videli bi smo da Albanci u Makedoniju veci realizam pokazuju prema svom nacionalnom bicu nego u odnos na drzavu u kojoj zive. Ovo je dovoljan dokaz da bi se uvidelo koliko je nestabilna ova drzava. Kad bi postojao neki tajni interes ovdasnjih Albanaca tada bi ovaj irealni debalans ka etnikumu i drzave doveo bi do velike krize u Makedoniji. Ali zasada, u globali, Albanci su odlucili da mirnim putem, sa demokratskim metodama koja svakim danom sve se vise i vise trose, opstanu na ovim prostorima gde su se zatekli. Medjutim njihova egzistencija je ugrozena u Juznoj Srbiji, u Kosovo, u Crnoj Gori i u Makedoniji.

AIM: Koji su ciljevi albanskih partija u Makedoniji i po cemu se vi razlikujete od PDP-a koju napadate da koalicira sa vlastima na ustrb interesa svog nacionalnog kolektiviteta? Smatrate li da nema pozitivih pomaka u Makedoniji kad je rec o nacionalnoj ramnopravnosti?

A. Djaferi: Postoje samo dva politicka koncepta, kad je rec o albanskim politickim subjektima u Makedoniji. Jedan politicki koncept je kapitulirao. Predao se politickim procedurama, ili da upotrebim jedan novi naziv koji upotrebljavaju hrvati - predao se demokraturi. Dakle, njih je progutala procedura koja guta sve interese: nacionalne, ljudske, profesionalne itd. Dakle, postoji jedan politicki subjekt koji je kapitulirao, koga je progutala demokratura. I postoji drugi politicki subjekt kog zastupamo mi a koji ne zeli da bude pogazen od strane politicke demokrature. Mi trazimo da se na samom pocetku definisu neotudjivi nacionalni intrersi a tek nakon toga da se nastavlja sa demokraturom. Ne mozemo prihvatiti automatsko funkcioniranje procedure zato sto ona guta sve oko sebe i moze postati diktatura. Diktatura u kojoj 51 posto nadglasanjem likvidira ostale 49 posto. Danas u Makedoniji takozvana demokratska procedura guta drzavne interesa Albanaca u sistemu, guta njihove intrerese u lokalnu vlast, guta njihov zajednicki kapital zbog privatuzacije s tim sto nekadasnju drustvenu imovinu prisvaja jedna politicka elita u kojoj su svi Makedonci. Tako da mozemo konstatirati da smo skoro u svim oblastima zivota u gubitku. To je realizovano uz pomoc jedne procedure koja nema nikakav demokratski sadrzaj. Ukratko, mi kao politicka partija zahtevamo da se jednim sporazumom definiraju nasa neotudjiva nacionalna prava koja ne mogu biti predmet procedure da bi tek nakon toga dosla faza nase lojalnosti ka sistemu kog smo zajedno gradili.

AIM: Dali ovo znaci da druga strana nije zainteresovana za jedan takav sporazum. I gde je taj zajednicki interes Makedonaca i Albanaca koji bi bio ta koheziona snaga tako znacajna za multinacionalne drzave?

A. Djaferi: Rec je o globalnom problemu. Druga strana jos opstaje na titoistickim principima. Uspeva da prevari albansku polulaciju so ponudjenim pozicijama, sa zakonima i promenama pozicije sistema. Ovome pomaze i vanjski faktor koji polazi iz jednog pogresnog nacela - bolje bilo kakav mir nego "dobar" rat! Ovim stimulise one takozvane moderirane kadrove koji ne izazivaju konfliktne situacije vec idu rezonom izgradnje politickih koncepata korak po korak. Ali, sta se u sustini dogadja u Makedoniji? Nema pobolsanje politickog statusa Albanaca vec korak po korak ide se ka pogorsanju tog statusa. Kad govorimo o pilitici - korak po korak, tada trebamo realno vrednovati i uvidjeti da su u vremenu komunizma Albanci uspeli da poprave svoj politicki status. A sada, u demokratskim vremenima, korak po korak Albanci gube nekadasnje steknute pozicije. Nekada su oni imali drzavu, sada nisu njen konstituivni elemnat, imali su pravo da upotrebe zastavau danas to pravo nemaju, imali su formalno pravo za sluzbenu upotrebu svog jezika danas to pravo nemaju. Tako da danas imamo jedno konfuzno stanje koja iritira i ponizava Albance. Ovakvo stanje ce sigurno rezultirati sa radikalnijim varijantama politickog delovanja Albanaca u ovim prostorima.

AIM: Sudeci po onome sto kazete, ispada da se takozvani albanski probelm u Makedoniji ne moze resiti u institucijama sistema, gde, po vama, oni su uvek nadglasani. Koja druga mogucnost ostaje?

A. Djaferi: Vi otvarate jednu zanimljivu temu za Makedoniju. Ja nju nazivam faustijansku pamet makedosnkih drzavnika koja izmislja razne metode da obezvlasti Albance. Eto, na primer, za parlamentarne izbore oni nude vecinski izborni sistem, da bi isceznuo glas Albanaca. U lokolnoj vlasti, gde su Albanci vecina oni nude proporcionalni izborni sistem. Ili drugu faustijansku varijantu u Makedoniji mozemo sagledati u sferi privatizacije. A jos vise kad se analizira zakon o lokalnoj samoupravi koji je za mene spomenik faustijanske pameti; Albanci koji su ustavom razvlasceni sada se i medjusobno obespravljuju. Albanac koji zivi u Skoplje nema pravo da upotrebi svoj jezik za razliku od onog ko zivi trideset kilometara dalje, u Tetovu. U centralnu vlast, dakle u ministarstvima, ima pet Albanaca sto cine jednu trecinu ukupnog stafa ministarstva u Makedoniji. U republicki parlament ima jednu sestinu a u javnim oblastima, u drzavnim salterima, u policiji, u carinskim sluzbama, Albanci su zastupljeni sa 1,6 posto. Dakle, sa pet ministarskih mesta oni diskfalifikuju armiju Albanaca koji treba da olaksavaju komunikaciju svog nacionalnog kolektiviteta sa drzavom. Ova je ta faustijanska pamet koja vodi ka velikim frustracijama kod Albanaca a koja ce neminovno da zavrsi sa vecim i organizovanim radikalizmom.

AIM: Dali postoji neka suradnja medju politickim partijama u Makedoniji i u celi region?

A. Djaferi: Raspad Jugoslavije i Savetskog saveza jeste rezultat jedne globalne istorijske tendencije. Taj raspad su najdobro iskoristili oni narodi koji su dominirali u prethodnim sistemima. Dakle, Srbi, Rusi i ostali koji su bili uz njih, koji su bili instalirani u sistem. Albanci su imali svoju ideju, i Kordinacioni Savet bio je produkt te ideje. Ali oni nisu posedovali mehanizme da realizuju svoju ideju. Sada, u zavrsnoj fazi, mi smo konstatovali da nemamo mehanizme da bi smo realizovali taj nacionalni cilj nakon raspada Jugoslavije. Ostalo je da sada izgradimo te mehanizme, da se razradi ta globalna albanska strategija za delovanje.

AIM: Kako komentirate predlog predsednika Gligorova da se uradi komparativna studija o stanju nacionalnih manjina u balkanskim drzavama. Zasto je taj predlog napadnut od vase partije i od vas licno?

A. Djaferi: Makedonski zvanicnici polaze iz stajalista da je Makedonija obavljena stvar. Da su svi argumenti potroseni, da je i argument Albanaca i albanske kauza u njenom sastavu bezpredmetan. I da sada jedino preostaje da Albance instaliraju u novim sistemima nacionalnih manjina. Da je vreme da se uradi komparataivna studija sa sistemima koji postoje stotinu godina na ovim prostorima i da se na taj nacin relativiziraju stvari, da se relativizira polozaj Albanaca kao podeljeni narod. Da se njihov polozaj svede na onaj koji imaju nacionalne manjine koje su se tako strukturirale u drzavama gde zive. Zeli se da se stvori ubedjenje da je Makedonija stara drzava, drzava koja je resila sve probleme. S druge strane, problem je sasvim vidljiv. Makedonija je proizvod jugoslovenskog dogovora. U tom dogovoru svoj potpis su stavili i Albanci i taj svoj potpis oni treba da ponovo stave i za danasnju Makedoniju. Makedonci su imali svoj referendum, ali imali smo i mi nas referendum. Ova dva referenduma su antagonisticka. Potreban je jedan sporazum da bi usoglasio ova dva referenduma. Bez njihovog usoglasavanja problem nazvan Makedonija za nas nije zatvoren. Ovaj problem je jos otvoren. U zavisnosti od trenutka i ovdasnjih uslova mi mozemo otvoriti ovaj problem jer je narod iskazao svoju volju. Trenutno odvija se proces kada se postuje samo volja makedonskog naroda, njihova volja da nadvlada Albance. Svi zakoni koji se danas donose su u funkciji ovog nadvladjivanja. Albanci se prikazuju kao masa koje se treba marginalizirati, koja se institucionalno geotizira. Ova je pozadina Gligorijevog predloga. Ona ima za cilj da se albansko pitanje u Makedoniji prikaze kao reseno. Da bi prikazali da je i makedonsko pitanje definitivno reseno. Kako bi nakon toga instalirala drzavnu ramku koja ce omoguciti da Makedonci naslede sve, antiku, kulturu srednog veka, islamsku kultura, ukratko da naslede i celu buducnost, ali samo za sebe. Da nas pretvore u nomadski narod koji ne poseduje nikakvu kulturnu proslost. Mi na ovim prostorima imamo svoju kulturnu bastinu, jer smo autohtoni. Na ovim protsorima gde danas zivimo Albanci su vodili svoje ratove da bi se oslobodili od otomanskog ropstva i da bi stvorili svoju drzavu. Na ovim prostorima mi imamo nacionalne kulturne vrednosti pocevsi od crkve Svetog Klimenta koju je 1925 izgradio jedan albanski feudalac,pa do manastira Sveti Bigor. Imamo svoje djamije koje se danas svojataju.

AIM: Dali se vasa partija zalaze za radikalniji pristup rezavanju albanskog problema u Makedoniji?

A. Djaferi: Ne, nasa partija nije radikalna, kako je neki prikazuju. Mi se zalazemo da se svi nesporazumi rese politickim sredstvima. Verujem da se polozaj Albanaca moze promeniti kroz jedan produktivni metod rada u samom sistemu. Dakle, da se dogovorimi o nasledjenim prava Albanaca, o demokratskim prava koja njima pripadaju i za ljudska prava. Ove tri kategorije prava mogu resiti problem Albanaca u Makedoniji. Mi smo ranije bili drzavotvorni elemnet, imali smo pravo na zastavu, albanski jezik bio je sluzben u Makedoniji. To su prava sto se nasledjuju. Nama pripadaju i demokartska prava sto pruza istinsko pluralno drustvo. Radikali su oni koji ne rade na tome da dijalogom i politickim sredstvima razrese naslagane probleme.

Razgovor vodila: Luljeta K. Nizami