ALBANCI PRED IZBORE: KUDA IDU?

Kada je ostalo manje od mesec dana od parlamentarnih izbora, zakazanih za 26 maj, od dolaska na vlast demokratske opozicije pre cetiri godine, izborni rat, usao je u fazu borbe telo uz telo. Dva kampa koja se bore i ostro negiraju jedan drugog, jasno su zatrtani na politickoj sceni zemlje, ne ostavljajuci prostora za srednje alternative. Demokrati na vlasti i socijalisti u opoziciji su izneli svoje izborne ciljeve, koji su identicni. Oni streme ka tome da dobiju apsolutnu vecinu u buducem parlamentu i da zajedno sa njihovim saveznicima kontrolisu dve trecine mesta.

Iako nijedna strana, niti demokrate energicnog Berishe, ni socijalisti, zatvorenog Fatosa Nano, ne cini se spremnom da se pomiri sa porazom, jasno je da ce biti samo jedan pobednik i to mozda ne sa apsolutnom vecinom. Male partije, koje se osecaju zapostavljenim i pogodjene izbornim zakonom, koji im ne daje mnogo sansi za ucesce u parlamentu, mozda ce u ruci imati odlucujuci kamen u krajnjem izbornom bilansu. Prve ankete, iako kontradiktorne, sjedinjuju se u jednoj tacki: ni jedna strana nece kontrolisati apsolitnu vecinu u buducem parlamentu, cak nece moci da predje ni 40 odsto.

Demokrate...

Berisini demokrati su usli u kampanju sa kartom politicke snage koja je srusila komunisticku diktaturu, ostvarila ekonomske reforme i institucionalizovala i napravila prve korake u pravcu integrisanja zemlje u Evropu. Njihov izborni slogan "s nama svi dobijaju", podrazumeva nastavljanje reformi, u prvom redu privatizacije, stremeci ka tome da svi Albanci u 2000 - toj godini budu vlasnici. U njihovom izbornom programu, demokrate predvidjaju da ce pocetkom iduceg veka Albanija biti najprivatizovanija zemlja u Evropi, privatizacija koja ce posredstvom akcija obuhvatiti osim velikih preduzeca, i banke, telekomunikacije i rudnike.

Glavni protagonista kampanje demokrata je opet predsednik Berisa koji je vodio i njihove prethodne kampanje. Medjutim, dok je marta 1992.g. na drugim visepartijskim izborima, izborni mars Berise zavrsio trijumfom, u novembru 1994.g. tokom referenduma za promenu Ustava, njegov televizijski marse se zavrsio porazom. Berisa, koji ostaje glavna figura demokrata, upotrebljava veoma ostru politicku leksiku protiv njegovih protivnika, socijalista. Glavne politicke karte koje on koristi su s jedne strane antikomunisticka karta i s druge strane karta medjunarodne podrske.

" Mi nemamo vremena za gubljenje i ne zelimo crvenog svetla na nasem putu prema 2000 - oj godini", rekao je Berisa na mitingu kojim je otvorio njegovu antikomunisticku izbornu kampanju. Da li ce imati uspeha upotreba tzv. antikomunisticke karte u Albaniji, kada se zna da njena upotreba ili bolje reci zloupotreba u Poljskoj i posebno i Bugarskoj je izazvala sasvim suprotan efekat? Albanci koji su za sobom ostavili jednu od najostrijih diktatura nasega veka, vrlo su osetljivi na zlocine proslosti i nemaju nikakvog razloga da osecaju nostalgiju za komunizmom, ali s druge strane, oni nisu spremni da prihvate jednu antikomunisticku retoriku koja vezuje za proslost.

Mozda je od veceg uticaja karta medjunarodne podrske, koja cini se Berisi ne nedostaje. Poseta grckog pretsednika Stefanopulosa i italijanskog Skalfara, upravo na pragu izbora, kada se zna da obe ove susedne zemlje imaju jakog izbornog uticaja na Albaniju, imaju bez sumnje izborne vrednosti za Berisu. Albanci su osetljivi na cinjenicu da oko 400 hiljada emigranata, koji rade u Italiji i Grckoj, ali i za trgovinske odnose i investicije evropskih suseda u albanskoj ekonomiji koja se obnavlja. Jos je otvorenija nemacka podrska koja se nije libila da gazi i poznate norme neutralnosti tokom izborne kampanje. Nemacki ministar ekonomije Spangler, nije se libio da tokom poslednje posete Tirani ostro kritikuje socijalisticku opoziciju zbog njenih veza sa komunistickom prosloscu, dok bivsi predsednik Wajczeker izabrao suprotan put: glorifikaciju Berise i dostignuca Albanije tokom cetiri godine njegovog mandata. Opozicioni krugovi su ostro kritikovali i posetu Tirani pretsednice parlamentarne Ansamblee Evropskog saveta, Nemice Leni Fisher, koja je po njima dosla u Albaniju da igra Berisinu igru dajuci mu otvorenu podrsku.

Razni posmatraci veruju da se evropska podrska Berisi vezuje sa njihovim sumnjama i nepovrenjem koji oni imaju u odnosu na albanske bivse komuniste, ali jos vise potrebom da se ocuvaju isti partneri u pregovorima za Kosovo, u odnosu na koju je Berisina politika prihvacena od strane evropskih kancelarija. Deo ovog evropskog projekta cini se da je i poseta planirana za nedelju dana pre izbora, pretsednika Evropske komisije Zaka Santera, koja naravno nece ostati van izbornih okvira.

Ali, protiv demokrata ide socijalna cena ekonomske reforme, koja ipak cini se da ima manjeg uticaja nego nezadovoljstvo iz politickih razloga, naravno kod nekih slojeva populacije koje su na sebi osetile jedan nepotreban "lov na vestice". Nije mali broj onih koji misle da vise nego njihovim objektivno nepopularnim merama ekonomske reforme, demokrati stvorili protivnike njihovim isuvise nervoznim politickim ponasanjem, primenom politike otvorenog favorizovanja militanata partije i galopirajucom korupcijom.

Berisa je zapoceo kampanju predstavljajuci novu ekipu ljudi. 78 odsto od 115 kandidata na izborima su nova imena. On se nije libio da ostavi van liste poznata imena partije, a koji su pokazivali znake neslaganja. Tako, bivsi pretsednik partije Selami, bivsi ministri Ruli i Uka, i najveci deo poslanika u parlamentu kojima je istekao mandat, rekli su zbogom njihovom izbornom telu kako se vise ne bi sreli. Potrebe za promenama cini se da su diktirane od strane dva faktora: s jedne strane da bi se poboljsao imidz partije u narodu, a s druge , kako bi se predupredilo svako neslaganje posle izbora, ma koji rezultat bio.

Socijalisti...

Bivsi albanski komunisti se nadaju povratku na vlast posle cetiri godine u opoziciji, koje su po njima bile dovoljne da bi se izvrsila katarza i jedan proces reforme od komunizma ka socijaldemokratiji. "Zajedno sa nama za pravu demokratiju", ovo ce biti izborni slogan socijalista, koji kao i njihove kolege u drugim zemljama istoka, se nadaju da u prvom redu dobiju glasove onih slojeva populacije koje su pogodjene reformama, kao i klase bivsih komunista koja se osecala ugrozenom i nesigurnom tokom postkomunisticke tranzicije.

Izborna obecanja socijalista u opstim crtama se mogu sazeti na sledece: usvajanje novog Ustava, otvaranje 50 do 60 hiljada radnih mesta godisnje, povecanje proizvodnje sa osam na 12 odsto itd. U stvari, socijalisti vise nego na svojim zaslugama, oslanjaju se na greske vladanja Demokratske partije. "Mi treba da se angazujemo i nagazovacemo se u "demontoranju" za jedno kratko vreme sistema antivrednosti koje je podigla na noge Berisin sistem", najavio je zatvoreni pretsednik socijalista Nano.

Nano, koji se za socijaliste pretvorio u prvog Isusa Hrista, nastavlja da dominira partijom, sluzeci kao znacajan faktor kohezije. Cini se da su kod zatvorenog Nanoa, socijalisti pronasli ono sto im je nedostajalo - lidera, cak i vise od toga, svetu zrtvu. zahtevi za njegovim osobadjanjem dominiraju na parolama izborne kampanje. Cini se da je Nano ubio san demokrata, posto su kritike zbog njegovog zatvaranja dolazile ne samo od strane albanskih socijalista, vec i od strane medjunarodnih organizacija za ljudska prava, americkog Stejt dempartmenta, Evropskog parlamenta itd. Vise nego jedan aktivan vodja, zatvoreni Nano je sada jaka izborna karta u rukama socijalistice opozicije. S druge strane, pitanje Nano, koje je za socijaliste non - stop na top listi, pomerila je u drugi plan ostala pitanja koja bi mogla biti razlog za konflikte i nesporazume.

Socijalisti su usli u izbornu kampanju sa velikim nedostacima u njihovoj osnovnoj vodecoj formaciji, zbog primene antigenocidnog zakona i zakona o dosijeima tajne policije. kao posledica primene ovih zakona, veliki broj socijalistickih kandidata je diskvalifikovano od ucesca na predstojecim izborima, zbog njihovih polozaja u poslednjim komunistickim vladama ili zbog saradnje sa bivsom tajnom policijom. Na listi diskvalifikovanih se nalaze i potpredsednik partije Servet Pellumbi, njen Generalni sekretar, Gramoz Ruci i drugi njeni lideri. Opozicija je kritikovala lisavanje velikog broja njenih vodecih figura od prava konkurisanja za izbore, kao obracun sa politickim protivnicima, dok Berisa taj akt smatra velikim korakom udaljavanja od proslosti.

Takozvani "poker spijuna" je postao u stvari glavna tema izborne kampanje u Albaniji. 45 - toro diskvalifikovanih iz redova socijalista, tri iz demokrata, 22 iz socijaldemokrata, 11 iz Demokratske alijanse, 9 iz republikanske itd, su pomerili paznju javnosti od programa i izbornih obecanja na dosijee bivseg Sigurimija i biografije politicara. Albansko drustvo, cini se da je tako, postalo danak svoje proslosti.

...I njihovi saveznici...

Postoji 35 drugih partija upisnih u Ministarsvo pravde koje popunjavaju listu od 1000 kandidata koji ce konkurisati 26. maja. Iako vecina partija postoji samo u registru, neke od njih mogu osetno da uticu na izbornu vagu. To je razlog sto dve velike izborne sile, do sada arogantne prema malima, sada primenjuju politiku zblizavanja i njihovog mazenja. Proglasene su predizborne alijanse i moze se reci da ce u stvari jedan nasuprot drugoj biti Demokratska partija, sa njenim saveznicima od centra do desnice i Socijalisticka partija sa njenim saveznicima, od centra do levice.

Grupacija nazvana Pol centra, sjedinjuje sociajldemokrate Djinusija i liberaldemokrate Meritana Ceke. Obe strane imaju po jednu love story sa demokratama, koje su se kasnije pretvorile u uzajamnu mrznju.

Cceka i njegova grupa pripadaju grupi utemeljivaca Demokratske partije koji su se posle nekoliko meseci od dolaska na vlast odvojili od Berise postajuci njegovim najostrijim kriticarima. Dok njege od glavnih figura ove partije, kao Zogaj, Teta itd., su diskvalifikovani od Komisije za verifikaciju kanditature, ostali kao Ceka, Pashko, Imami, imace podrsku bivsih komunista koje su pobedili pre cetiri godine. Iako nemaju solidnih struktura u bazi, liberaldemokrate imaju velikog uticaja u stampi. Djinusijevi socijaldemokrati koji su tokom dve ipo godine vladali u vladajucoj koaliciji sa Berisom, daljili su se od Vlade posle Referenduma za donosenje novog Ustava, protiv koga su oni i bili. Jos od tada je zapocela ostra polemika izmedju dveju strana, sto je rezultiralo njegovom diskvalifikacijom kao ministra prosvete krajem 80 - tih godina. Djinusijeva partija je clanica Socijalisticke Internacionale, sto nije poslo za rukom da postignu Nanovi socijalisti.

Cinjenica da su socijalisti pruzili njihovim socijaldemokratskim i liberaldemokratskim saveznicima 10 slobodnih zona, predstavlja nesto vise nego puki kurtoazni gest. Iako izborni zakon ide u prilog njima, kao velikoj partiji, socijaliste interesuje izborni savez sa partijama Centra, s jedne strane da bi privukli kolebljive glasace koji idu za formulom "Ni sa Demokratskom ni sa Socijalistickom partijom", i s druge strane, kako bi prosirili spektar boja buduce vlade, koja ovako ne bi bila u potpunosti sa bivsom komunisticke filijacijom.

Nasuprot ovog grupaciji, koju je Berisa nazvao "crveni front", stoji "ujedinjenje za demokratiju", grupacija koju vodi Demokratska partija i koja okuplja jedan broj desnih partija. Medju njima, veruje se da je najznacajnija Republikansa partija Sabri Godoa, koji su ipak dali do znanja da se oko alijansi sa njima moze razgovarati tek posle izbora. Sto se tice drugih partija ukljucujuci tu i one desne, istorijske i nacionalisticke kao Balli Kombetare i Llegalliteti, tesko je reci da ce uspeti da imaju svoje pretstavnike u Parlamentu i da odigraju neku ulogu od znacaja u buducim dogadjajima. U najboljem slucaju, one se mogu smatrati kao saveznicki dekor na pragu izbora za Demokratsku partiju. Cinjenica da Berisa za razliku od socijalista nije ponudio nijednu slobodnu zonu njegovim saveznicima, pokazuje da on nastavlja da vise veruje sebi nego njegovim saveznicima.

Mozda jedini koji su usamljeni u ovom konglomenratu saveznistva nekad stvarnih, a nekada samo retoricki su Grci Meloa i desni Kalakule. Lider partije za ljudska prava koja predstavlja grcku manjinu u Albaniji, posto je cas koketirao sa demokratama, a cas sa socijalistima, ipak vise preferira da ostane po strani. On se distancirao i od njegovih potencijalnih saveznika iz centra, odbijajuci da udje u mnogo reklamirani Pol Centra. Melo, koji nastavlja da igra balet na teskom terenu, cini se da ce odluciti kome ce se prikloniti samo u nedelji izmedju dve runde izbora i veruje se da ce se prikoloniti jacem. Jedno je sigurno: da Melo sigurno ima cetiri odsto glasova grcke manjine u Albaniji. I mali je broj onih koji bi zeleli da buduca Vlada zavisi od ovih cetiri odsto.

I dok su Meloa pozelele obe strane, drugog usamljenika, kriticara obeju strana, Kalakulu, koji socijaliste naziva komunistima, a demokrate neokomunistima, obe strane su odbile. Kako se cini, Kalakula ce biti primoran da se bori sam protiv svih.

Da li ce Albanija biti pretposlednji kamen u dominu?

Komunisticka Albanija je nazvana kao poslednji kamaen igre domina koja je zapoceta posle rusenja Berlinskog zida. Jedna nova igra domina je zapocela povratkom na vlast bivsih komunista u nekim zemljama istoka? Jasno je da se dupla sestica nalazi u Moskvi u rukama Zjuganova, ali kamo ce poci Albanija? Havelova Ceska, cini se da je definitivno izabrala svoj put, bez dilema. Posle nje, Albanija je aktuelno jedina zemlja istoka gde bivsi komunisti jos nisu vraceni na vlast.

Ali, da li ce se oni vratiti? "Nastupajuci izbori su odlucujuci za sudbinu Albanije, za njenu pripadnost zapadnoj civilizaciji i demokratiji ili na istoku koji zeli da ostane komunisticki", kaze premijer Meksi. Medjutim, 59 odsto Albanaca jos nije odlucilo kome ce dati glas (prema anketi koju je poslednjih dana uradilo Drustvo za demokratsku kulturu). Socijalisti se nalaze na niskim kvotama, prema nekim drugim anketama te kvote su tako niske (oko 20 odsto) da ne moze a da se ne posumnja u njihovu verodostojnost. Za neke druge, nista se nije promenilo u prilog Berise, jos od referendumskog 6. novembra, dakle ne preostaje mu nista drugo nego da preda vlast. Ovi zaboravljaju da Berisa ipak nije sedeo skrstenih ruku i da Albanija nije ostala da tapka u mestu. U stvari, svaka anketa koja dve najjace politicke stranke stavlja ispod 30 odsto, bliza je propagandi nego realnosti.

Jedno je sigurno. Albanci ce masovno ucestvovati na majskim izborima, prema nekim anketama cak i do 90 odsto biraca. Na referendumu za promenu Ustava, koje je bilo i poslednje glasanje u Albaniji, ucestvovalo je 84 odsto. 250 hiljada novih biraca ce glasati po prvi put i mozda njihov glas ce biti odlucujuci u zemlji koja broji svega 2 miliona glasaca.

Remzi LANI AIM Tirana