KORACI OD SEDAM MILJA

Makedonija i NATO

AIM, Skopje, 03.05.1996

*Nedavna poseta delegacije severoatlanske skupstine CodalaC je dobro cuvanu CtajnuC da prijem u NATO nije obican politicki potez koji obezbedjuje vecu sigurnost zemlje, vec da se radi o ozbiljnoj operaciji koja zahteva i velike investicije.*

"Cinjenica sto generalni sekretar u toku svoje turneje kroy Balkan ne dolazi u Makedoniji, ne znaci da NATO zaobilazi Makedoniju". Ove reci utehe za makedonsku javnost, koja je bila duboko povredjena zbog toga sto je Havier Solana prosto "preskoknuo" Makedoniju koja mu se "nasla" na putu izmedju posete Bugarske i Albanije, izrekao je jedan anonimni visoki funkcioner alijanse, ciju izjavu prenose domaca sredstva informisanja. Da bi ova "uteja" bila sto verodostojnija, ovih dana ce se pobrinuti drugi covek Severoatlanske alijanse, Solanov zamenik, Entoni Krejg koji ce biti na celo delegacije koja ce posetiti Makedoniju. A, kako je najavljeno, glavne teme ce biti u vezi prosirenja NATO-a kao i o saradnji izmedju Alijanse i Makedonije u okviru projekta Partnerstvo za mir. Iako nije predvidjeno nekakvo formalno dogovaranje (poseta ce biti na nivou "brifinga na visokom nivou") ova poseta se smatra dobrim znakom u pravcu ispunjavanja zelje makedonske vlade za ulazak u kolektivni sistem sigurnosti pod "kapom" NATO pakta. Ova zelja, iako se to ne priznaje, postaje sve "zesca" nakon "potsecanja" u vidu nekoliko ubistva koja su se ovih dana dogodila na Kosovu, da je pravi mir na Balkanu jos uvek "na vazi". Ne zeleci da rizikuje previse cekanjem da se "vaga" smiluje i stane na "mirnu" stranu, Makedonija preuzima ozbiljne korake da se ukotvi u sigurnost NATO bezbednosnog sistema, cime bi sacuvala ono sto je dobila "vodjenjem miroljubive i mudre politike", kako vole da kazu makedonski zvanicnici.

Iako medjunarodni posmatraci hvale i bodre vodjenje ovakve politike koja se dosad pokazala kao dobra formula za izbegavanje zamki koje se nalaze na svakom koraku balkanskog prostora, po svemu sudeci nisu spremni da, bar u dogledno vreme, prime Makedoniju u drustvo zemalja sa "neprobojnom" granicom sa americkom garancijom za "dugovecnost". Nade za brzi prijem Makedonije u NATO, kakav je bio slucaj sa mnogim drugim organizacijama i institucijama medjunarodne zajednice, uveliko su splasnule tokom posljedne nedelje aprila nakon jedne prethodne posete one iz Severoatlnaske skupstine. Delegacija sastavljena od poslanika iz osam zemalja clanica NATO-a preko svog vodje, britanca Hari Koena, je porucila da ce "biti potrebno dosta vremena pre nego sto Makedonija postane punopravni clan NATO-a. " Objasnjavajuci vakav stav, sef ove delegacije je objasnio da clanstvu moraju prethoditi brojni bezbednosni aranzmani medju kojima i jedna ozbiljna obaveza, ona o solidariziranju zemalja clanica u slucaju napada na jednu od njih. A po njihovom posrednom deklarisanju, Makedonija, zasad, nema takve mogucnosti. U ovom kontekstu, kao najbitnije je naglasena potreba za razvojem vojne infrastrukture koja bi bila u stanju da u svako vreme prihvati NATO trupe i omoguci im slobodno kretanje ka eventualnom cilju. Da bi se postiglo sve ovo potrebne su i velike investicije koje Makedonija u ovom trenutku nema. Kao ilustracija za ono sto je potrebno navodi se slucaj zemalja iz "Visegradske grupe", Cerska, Slovacka, Poljska i Madjarska, za cije osposobljavanje po standardima NATO-a trebaju najmanje 60 milijardi dollara od cega dve trecine moraju obezbediti same zemlje - kandidati, a po jednoj drugoj proceni ova suma iznosi 120 miljardi dolara. Sto se tice Makedonije, zasad se ne spominju konkretne sume ali ako se zna da je fakticno stanje cak gore nego u spomenutim zemljama koje su vec pripadale jednom globalnom bezbednosnom sistemu, onda se moze zamisliti kakve investicije su potrebne za Makedoniju. Iako o ovom pitanju postoji opsti konsenyus u domacoj javnosti, ipak je neizvesno kakve ce biti reakcije kada se sazna cena prijema. Prognoze o mogucem prijemu Makedonije govore da se to nece desiti pre prijema zemalja iz Visegradske grupe. A po svemu sudeci njihov prijem se nece desiti pre kraja dekade, dakle sledeceg veka!

Najveca, a po svemu sudeci i jedina prednost Makedonije u odnosu na ostale kandidate (one iz Visegradske grupe) jeste to sto ona nije bila clan Varsavskog ugovora i sto ne granici sa Rusijom. Koliko ce ova cinjenica pomoci Makedoniji za brze uclanjivanje u Nato ostaje da se vidi. Mozda ce dolazak zamenika generalnog sekretara NATO-a, Entoni Krejga doneti vise optimizma u kontekstu prijema zemlje u drustvo "sigurnih", ali po svemu sudeci Makedonija ce jos dugo morati da se zadovolji clanstvom u Partnerstvo za mir, kao i prisustvom UNPREDEP-a kao "utesnom" nagradom za "miroljubivu politiku". Ali ne treba zaboraviti da se Rusija, koja se uporno protivi uclanjivanju novih zemalja iz Istocne Evrope u NATO, takodje protivila prosirenju mandata UNPREDEP-a na jednu godinu (koji je trebao trajati do kraja novembra 1996) umesto sest meseci (kako je ispalo na kraju). Kako ce se zavrsiti ova "epizoda" ostaje da se vidi u buducnosti, koliko ce ona biti daleka moze se samo zamisliti.

Pise: Ibrahim MEHMETI