JUGOSLAVIJA, TITO I PARTIZANI SU BILI O.K.

Istrazivanje, koje je prijatno iznenadilo Slovence

Vise od osamdeset odsto Slovenaca visoko ocenjuje istorijsku ulogu Josipa Broza Tita, velika vecina isto tako pozitivno ocenjuje i ulogu komunisticke partije za vreme drugog svetstkog rata, isto tako vecina podrzava partizansku borbu u tom ratu a ne domobrance, ali istovremeno ostro osudjuje posleratna streljanja domobranaca sa strane partizana odnosno komunisticke partije. Nista lose ne misle o doskorasnjem zivotu u Jugoslaviji, iako misle da je bila odluka za osamostaljenje prava. To je samo nekoliko zakljucaka iz istrazivanja Shvatanje proslosti, koju je ovih dana pretstavio direktor Centra za istrazivanje javnog mnjenja Fakulteta drustvenih nauka prof. dr. Niko Tos.

Pored prof.dr.Tosa su u istrazivackoj grupi ucestvovali i prof.dr.Ivan Bernik, doc.dr. Mitja Hafner Fink, mag. Spomenka Hribar, dr. Vlado Miheljak, doc.dr.Bozo Repe, prof.dr.Zdenko Roter i prof.dr. Peter Vodopivec. Ta ugledna ekipa kao i ugled samog Centra za istrazivanje javnog mnjenja, koji je pre 30 godina prvi u tadasnjoj Jugoslaviji poceo sa merenjima raspolozenja i stavova ljudi, garancija su i za same rezultate. A ti su iznenadili veliku vecinu Slovenaca. Naime, od pre pet, sest godina, a narocito posle osamostaljenja, u javnosti se sve vise slusalo o tome kako je bivsi komunisticki rezim potpuno pogresno prikazivao delatnost domobranaca, koji navodno nisu saradjivali sa okupatorom nego su se borili protiv komunista. Svi argumenti o tome kako je bila u Sloveniji ipak specificna situacija, jer partizansku borbu nije vodila samo komunisticka partija nego Oslobodilacki front, koji je u svojim redovima ukljucivao ljude razlicitih politickih opcija, nailazili su na odbijanje. Citajuci novine ili gledajuci razne televizijske emisije stice se utisak da je Slovenija podeljena na pola. Na levicare i desnicare, na partizane i domobrane, na crvene i bele i da su obe strane potpuno nepomirljive.

Ali i ovog puta ozbiljno istrazivanje dokazuje kako moze stampa odslikavati potpuno pogresnu sliku realnog polozaja u narodu. Dok se politicki esteblisment svih boja na sve nacine trudi kako bi izbrisao bilo kakvu vezu sa bivsom Jugoslavijom, je 79,7 odsto upitanih odgovorilo pozitivno na pitanje: da li bi rekli da ste za vreme Jugoslavije ziveli dobro. Cak 8,4 odsto ih tvrdi da su ziveli vrlo dobro, a samo 6,3 odsto ih kaze da su ziveli lose, dok je bilo samo O,7 odsto ljudi vrlo lose. Na pitanje, kakva iskustva ih vezu na Jugoslaviju, polovina (50,4 odsto) odgovara da tako pozitivna kao i negativna. Vise od 34 odsto seca se iskljucivo pozitivnih iskustava u Jugoslaviji.

U odgovorima mozemo naici i na neke kontradiktornosti. Recimo, uprkos tome da je po dosadasnjim podacima evidentno kako je bilo Slovencima u staroj drzavi lepo, ipak 64,6 odsto anketiranih odgovara da se je polozaj slovenackog naroda poboljsao osamostaljenje. Ta tvrdnja ne poklapa se istovremenim odgovorima na drugo pitanje o proceni kvaliteta zivota u odredjenim vremenskim razdobljima. Na to pitanje dobijemo odgovor kako je danas kvalitet zivljenja u Sloveniji nizi nego u osamdesetim godinama. A tada je bila Slovenija deo Jugoslavije!

Dok igra u odgovorima te vrste odrejenu ulogu verovatno nacionalna svest (ili podsvest), potpuno nedvosmisljeni su odgovori koji zadiru u malo dalju proslost. Na pitanje ko je po njima bitna licnost u slovenackoj nacionalnoj istoriji daleko ispered ostalih su Primoz Trubar i France Presern, na (zanimljivom) trecem mestu je Milan Kucan, a na cetvrtom Ivan Cankar. Jos zanimljiviji je odnos prema Josipu Brozu Titu - 18 odsto ocenjuje njegovu istorijsku ulogu vrlo pozitivno, 65,5 odsto pozitivno, 8,4 negativno i samo 1,2 odsto vrlo negativno. Za Tita ne zna 0,1 odsto, dok 6,7 odsto upitanih nije htelo da se opredeli.

Vecina pozitivno ocenjuje i ulogu slovenacke komunisticke partije za vreme drugog svetskog rata (vrlo pozitivno 7,2 odsto, pozitivno 57,4 odsto, negativno 15,4 odsto, vrlo negativno 3,9, a 16,1 odsto je neopredljenih). Sa tvrdnjom da su se partizani borili za slovenacke interese slaze se 55,7 odsto, dok ih 17,6 odsto misli da su se za nacionalne interese borili i domobrani. Sa hipotezom da je bilo osnivanje domobranske armije nuzan cin samoodbrane zbog komunistickog nasilja slaze se 14,7 odsto, 34% upitanih veruje da je domobranstvo rezultat protivkomunisticke politike nekih politickih lidera i stranaka, dok se 45,2% potpuno slaze sa ocenom kako je borba domobrana na strani okupatora akt izdaje vlastitog naroda. Tvrdnju da je imao od osnivanja vojske domobrana najvise koristi okupator podrzava 50,3 odsto upitanih, dok se sa njom uopste ne slaze 4,7 odsto anketiranih.

Velika vecina Slovenaca ne ocenjuje dobro nekadasnji zivot u Austrougarskoj i podrazava slovenacko prikljucenje tadasnjoj Kraljevini SHS i kasnijoj Jugoslaviji. Velika vecina (78 odsto) je misljenja da se je 1941.godine slovenacki narod nasao u zivotnoj opasnosti zbog nemacke i talijanske okupacije i samo 12,8 odsto upitanih misli da je komunisticka revolucija pretstavljala vecu opasnost za slovenacki narod nego okupacija. Ali sa druge strane Slovenci, koji vecinski ne vole domobrane, ostro osudjuju njihovu likvidaciju odmah posle zavrsetka rata. U tom ubijanju vidi strasan zlocin 48 odsto anketiranih, 19,5 odsto ih tvrdi kako se radi o gruboj politickoj greski, 11,5 odsto vidi u tom ubijanju tragicnu, ali neizostavnu posledicu gradjanskog rata, 8 odsto upitanih odgovara da se radi o kazni za izdaju vlastitog naroda, a 6,6 odsto da je to razumljiv cin osvete. Sa "ne znam" odgovorilo je 6,5 odsto anketiranih. U skladu sa tim je i odnos ljudi prema partizanskim spomenicima, koje hoce desno orientisane stranke srusiti. Vise od 70 odsto upitanih misli da treba te spomenike sacuvati i brinuti za njih, a samo dobar postotak trazi da ih se ukloni.

Sve u svemu, ovo istrazivanje pokazuje veliku razliku izmedju misljenja ljudi i politickih stranaka. Narocito onih sa desne politicke hemisfere u Sloveniji. Pokazuje i na to da su Slovenci pre svega tolerantan i realan narod i da ce bilo kakvi pokusaji ekstremista da destabilizuju miran i normalan zivot u drzavi naici na neodobravanje vecine.

Janja Klasinc, AIM