KOSOVO IZMEDJU RATA I MIRA

Pristina Apr 29, 1996

Sedam mrtvih i osam ranjenih, bilans je proslonedeljnih dogadjaja na Kosovu. Od toga, zivot je izgubilo petorica srpske nacionalnosti, povredjeno je isto toliko. Ubijena su i dva Albanaca, a trojica su ranjena.

Sve je zapravo pocelo ubistvom 20 - godisnjeg studenta medicine, Armenda Dacija koji je stradao u nedelju 21. aprila oko 4 sata ujutro, u naselju Suncani breg. Istoga dana pritvoren je pocinilac ubistva Zlatibor Jovanovic, protiv koga je, sutradan, Okruzni Javni tuzilac Slavko Stevanovic pokrenuo istrazni postupak za "ubistvo sa predumisljajem". Ubistvo Armenda Dacija je izavalo uznemirenje i nespokojstvo albanskog stanovnistva na Kosovu. Politicki subjekti i predstavnici Univerziteta u Pristini na nastavnom albanskom jeziku smrt mladog Dacija ocenili su kao "jos jedan vid nasilja i represije nad Albancima koji podupire rezim. Osim policijskih i drzavnih snaga sada na Kosovu nasilje sprovode i srpski civili", rekli su Albanci. Forum zena Demokratskog saveza Kosova, najmasovnije partije kosovskih Albanaca, pozvao je sve zene da 22. aprila u 12 casova, mimohodom, na mestu gde je ubijen Armend Daci odaju postu poginulom i izraze protest zbog nasilja.

Istoga dana kao bomba je odjeknula vest da su izvrsene oruzane akcije u cetiri centra Kosova. U Decanima u kafani "Cakorr" (jedinoj kafani gde se okupljaju tamosnji Srbi) bacena je bomba i pucano iz automatske puske, pri cemu je ubijeno troje ljudi, a povredjeno jedno lice. U Peci, nadomak Kombinata koze povredjena su dva policajaca, U Stimlju je ubijen policajac, a u Mitrovici zivot je izgubil jedna 19 godisnja zena koja se nalazila u policijskim kolima, a ranjen je jedan policajac.

Tenzije na Kosovu su tog dana postigle vrhunac, jer se strahovalo od moguce eskalacije situacije. Ponajvise kada je vec bilo najavljeno okupljanje albanskih zena u Pristini. Medjutim, mimohod u kojem je ucestvovalo, procenjuje se, preko 10 hiljada zena je prosao je bez incidenata. Ali je situacija je bila sve neizvesnija. Vlasti na Kosovu su jos uvek cutale, a lokalni radio popodne je poceo da minimizira dogadjaj dajuci udarnu vest gotovo na kraju Dnevnika, (malo pre sportskog izvestaja). S druge strane predstavnici albanskog politickog subjekta su bili uznemireni najnovijim razvojom situacije. Ubrzo se Demokratski savez Kosova oglasio Saopstenjem za javnost u kojom "osudjuje sve te teroristicke akcije, a i svaki oblik nasilja, ocenjujuci ih kao posledicu dugogodisnjeg nasilja koje se sprovodi na Kosovu. Teroristicke akcije su delo ekstremista koji zele da kompromituju mirnu politiku kosovskih Albanaca, receno je u Saopstenju i tom prilikom DSK je pozvao sve svoje sunarodnike da se uzdrze od bilo kakvih delovanja koje bi podstaklo tenzije na Kosovu. DSK je pozvao i sve medjunarodne faktore da hitno intervenisu radi sprecavanja eskalacija konflikta". Tenzije su porasle u kontinuitetu zbog, kako je javljeno "masovne represije koja se vodila u onim gradovima gde su se desila ubistva". Informacije sa terena koje je preneo Centar za Informisanje Kosova govorile su o "desetinama maltretiranih i privodjenih". Najteze stanje je bilo kako se javljalo u Stimlju, a nista bolje nisu prosli ni gradjani albanske nacionalnosti u Decanima i Kosovskoj Mitrovici. Po prvi put posle promene policijske uniforme, 23. aprila na ulicama kosovskih gradova pojavile su se "pancir kosulje i automatske puske". Medjutim sutradan nije ih vise bilo, sto je izazvalo cudjenje. Ali uprkos tome tenzije nisu popustale i politicki subjekti na Kosovu su nastavili sa osudjivanjem teroristickih akata nazivajuci ih delom srpskih ekstremistickih snaga. Skoro u svim saopstenjima za javnost politicke partije su pozivali svoje sunarodnike na uzdrzanost i uprkos represiji i nasilju. Povodom tih dogadjaja, posle duzeg vremena oglasio se i Koordinacijoni Odbor politickih partija kosovskih Albanaca, ocenjujuci stanje kao veoma "tesko i opasno".Istu ocenu je dali su i predstavnicic najmasovnija partija kosovskih Albanca DSK, na svojoj redovnoj konferenciji za stampu, na kojoj je podpredsednik ove stranke Hydajet Hyseni istakao "da otezavanju opste situacije doprinose i providni pokusaji odredjenih sovinistickih krugova za zloupotrebu ovih dogadjaja u funkciji njihove antialbanske politike. On je to obrazlozio, kako je rekao sa "prejudiciranim kvalifikacijama i apriornim ocenama koja teze da sve ove dogadjaje ubaci u medjuetnicki teren i da s time pogorsaju ionako ugrozene medjuetnicke relacije na Kosovu. U principu mi smo protiv svakog oblika nasilja, dodao je Hyseni, bez obzira na to ko je pocinilac a ko zrtva". Hyseni je jos jednom istakao stav svoje stranke da "problem Kosova treba resiti mirnim putem". Pozivajuci svoje sunarodnike na uzdrzanost Hyseni je podvukao da "to vredi i za srpske gradjane Kosova, jer kako je rekao, to podrazumeva da i oni treba da budu pazljivi kako ne bi dozvolili da budu objekt manipulacije od odredjenih ultranacionalistickih srpskih krugova". Zahtevom za uzdrzavanje svojim sunarodnicima se obratio i predsednik vlade kosovskih Albanaca u egzilu Bujar Bukosi podsecajuci ih da "ni u jednom trenutku ne treba da zaborave na svoju gradjansku duznost da brane Kosovo i zivote jedni drugima". Uzdrzavanje je zahtevali si i albanski predsednik Salji Berisa a i lider kosovskih Albanaca dr. Ibrahim Rugova u svojoj izjavi datoj satelitskom programu Albanske Radio Televizije prilikom povratka sa svoje zapadnoevropske turneje, obecavajuci svojim sunarodnicima da ce "mirna rezistencija biti nagradjena". U susretu sa prvim sekretarom britanske ambasade u Beogradu Kornelia Sorabdzi, kosovski Mandela Adem Demaci, kako stoji u saopstenju Odbora za Zastitu ljudskih prava i Sloboda je istakao da "i pored dovoljnih motiva, sumnjam da Albanci imaju takvu organizovanost da bi izveli takve organizirane akcije. To moze biti delo Arkanovih ili Seseljovih ekstremista ili ipak delo rezima. Ali ne mogu da se opredelim ni za jednu varijantu" rekao je Demaci dodajuci da "argumente ima samo policija".

S druge strane povodom dogadjaja oglasili su se i neki opstinski odbori Socijalisticke partije Srbije (Kosovo Polje, Obilic..), koji su to ocenili kao delo "albanskih terorista i separatista". Oglasila se i Arkanova partija (Stranka Srpskog Jedinstva) zahtevajuci od vlasti da sto pre otkrije i osudi pocinioce i da "ako treba i specijalnim merama zastititi zivote gradjana srpske, a i albanske nacionalnosti". Oglasile su se i mnoge opozicione stranke Srbije u cijim saopstenjima se zahteva "smirivanje situacije, ocenjujuci to kao znak da dijalog sa Albancima radi resavanja kosovskog problema treba sto prije uspostaviti".

Medjutim, vec sledeci dan bio je neizvestan. Nezavisna Unija studenata pristinskog univerziteta je zahtevala "da uvece u 21 sati, gradjani ugase sva svetla u trajanju od pet minuta i time izraze protest zbog ubistvo Armenda Dacija i stvorene situacije na Kosovu". I sadrzaj letaka, koji su se pojavili u nekim pristinskim ulicama, bio je poziv "da se u petak u 12 sati izvrsi protestni mimohod na mestu pogibije albanskog studenta". Ovo je stvaralo konfuziju, jer poziv je upucen od strane kako je receno u Saopstenju Rektorata i Nezavisne Unije studenata pristinskog Univerziteta "anonimnih i neautorizovanih lica", pozivajuci svoje sugradjane da ne odgovaraju takvim "provokacijama".

Istoga dana kosovski Centar za Informisanje je izdao saopstenje u kojom se kaze da je "od 22. do 26. aprila, kroz ruke policije je proslo najmanje 78 lica", dokumentujuci to imenima.

Sutrasnji dan je stvarao utisak da tenzije popustaju. Sa terena je bilo malo informacija o privodjenjima. Medjutim, vec popodne kosovski Informativni centar objavljuje vest da je u selu Dusanovo nadomak Prizrena odjeknula eksplozija. Kasnije su policijski organi tvrdili da je "jedna eksplozivna naprava bacena u dvoriste sefa prizrenske policije koji zivi u Dusanovu, a da pri tom nije bilo ni mrtvih ni povredjenih". Malo kasnije odjeknula je vest za o novi tragicni incidentu. U selu Velika Reka nadomak Pristine eksplodirala je bomba i tom prilikom stradao Nexhat Hetemi (12) a povredjena je jos troje dece izmedju osam i 15 godina. Bomba je kako tvrdi Informativni centar Kosova, bacena iz jednog vozila i tom prilikom se degodila tragedija". Ministarstvo unutrasnjih poslova u Saopstenju koje je preneo TANJUG tvrdi "da deca su pronasla bombu u blizini Zemljoradnicke zadruge u selu Stanovce i igrajuci se njome, doslo je do aktiviranja". Medjutim seljani tvrde da je bomba "namerno bacena, odnosno stavljena tamo gde je i pronadjena i bas tog dana, jer kazu oni, nemoguce je da se bomba tu ranije nalazila jer su se tu deca igrala i cuvala stoku svakoga dana". Predsednik lokalnog ogranka Demokratskog saveza Kosova Bajram Mulaku govoreci na sahrani pokojnog Nexhata Hetemija, je istakao da je mali "Nexhat zrtva jednog scenarija sa tragicnim posledicama".

Srpske vlasti na Kosovu nisu se oglasile povodom tragicnih dogadjaja do 28. aprila, kada je zamenik nacelnika Kosovskog okruga Milos Nesovic u izjavi datoj Radio Kragujevcu istakao da su "poslednji dogadjaji uneli nemir i nespokojstvo kod svih gradjana. Napadi terorista na civilno stanovnistvo znace ocajnicki pokusaj ekstremnih elemenata da upropaste sve povoljniju klimu koja je vec stvorena za pocetak razgovora o resavanju problema na Kosovu", zakljucio je Nesovic

Lanac nasilja na Kosovu izazvalo je veliko interesovanje diplomatskih krugova i inostranih novinara. Americki Stejt Department je pozvao "obe strane na uzdrzanost". U Pristini su boravili predstavnici stranih ambasada u Beogradu a i novinari "Rojtera", "AFP", "Le Monde Diplomatique", "Figaro-a" itd. Inace kako je najavljeno Kosovo ce posetiti i specijalni izaslanik Ujedinjenih Nacija za ljudska prava Elizabeth Rehn koja ce na ovim prostorima boraviti 1. i 2. maja. Za isti datum najavljena je i poseta americkog drzavnog podsekretara Rudolfa Perine...

Besim Abazi AIM Pristina