TERORIZAM NA KOSOVU - SPEKTAR SPEKULACIJA

Pristina Apr 29, 1996

Visegodisnji relativni status kvo na Kosovu, odrzavan na visokom nivou napetosti i policijske represije, poslednjih dana zahvacen je rastucom spiralom nasilja. Sada se moze nagadjati da li bi crne serije terorizma uopste bilo da u noci izmedju subote i nedelje 21 aprila, nije doslo do ubistva 20-godisnje studenta Armenda Dacija, kojega je sa svog balkona hladnokrvno odstrelio Zlatko Jovanovic. Cinjenica je da je albanska paralelna vlast na Kosovu kod ranijih slicnih slucajeva trazila i uspevala da osigura maksimalno suzdrzavanje, ali je isto tako cinjenica da je ovoga puta kupa albanskog suzdrzavanja prekipela. Prvi put nakon vise godina u Pristini su odrzane, pred zgradom gde se dogodio zlocin, masovne demonstracije. Okupilo se oko deset hiljada zena koje nisu trazile dozvolu Demokratskog saveza Kosova da bi izrazile protest protiv srpskog nasilja. Ponocni zlocin na pristinskom Suncanom bregu Albanci nisu ocenjivali na osnovu licnih motiva ubice, vec su ga adresirali na srbijanski rezim koji je do zuba naoruzao kosovske Srbe i proglasio legitimnim prakticno sve oblike represije na Albancima. Oruzje kojim je pucano na Armenda Dacija bilo je oruzje velikosrpskog sovinizma, a ono je podeljeno po zapovesti Slobodana Milosevica.

Ali, za razliku od ove spontane i kontrolisane reakcije majki i zabrinutih gradjana, ono sto se dogodilo cetrdesetak sati kasnije, u ponedeljak navece, po svemu sudeci, predstavljalo je aktiviranje unapred pripremljenih scenarija za destabilizaciju Kosova. U relativno sinhronizovanom vremenskom inetrvalu na vise mesta na Kosovu (Decani, Pec, K.Mitrovica, Stimlje) ubijeno je 5 i ranjeno isto toliko Srba. U jednom su objekt napada i zrtve bili civili (kafana u Decanima), a u ostalima su napadnuti milicioneri. Dakle, teroristi su planirali da sve lici na odmazdu zbog ubistva studenta Dacija. Na osnovu malo podataka koji su saopsteni (srpske vlasti se ponasaju cudno, kao da zele da sakriju relevenantne podatke ili, sto je mozda blize istini, da prikriju svoju nemoc i zbunjenost), cini se opravdanom spekulacija da iza ovih teroristickih napada, a mozda i iza bombaskih napada na srpske izbelicke kampove od pre nekoliko nedelja, stoji neka dobro istrenirana i opremljena organizacija sa najmanje dvadesetak a mozda i vise clanova.

Kosovski terorizam je skrivackog tipa. Za razliku od vecine teroristickih organizacija na svetu koje se drze principa maksimalne konspiracije kada se radi o unutrasnjoj organiziaciji i planiranju akcija, ali zato teze maksimalnom publicitetu kada se radi o propagandi ciljeva za koje se bore i odjecima akcija koje preduzimaju, kosovski terorizam se ne oglasava imenom: niko nije preuzeo odgovornost za napade. Ovakav terorizam sa adresom, ali bez adresanta lici na lov u mutnom. To omogucava mnogo spekulacija i uzajamnih optuzivanja. Kada je krajem nedelje crna serija nastavljena eksplozijama u prizrenskom naselju Dusanovac (bez zrtava) i na putu izmedju Vucitrna i K.Mitrovice (jedan albanski decak je poginuo, troje ranjeno) krug spekulacija je zatvoren. Ovakva spirala osvetnicko nasilja moze imati samo jedan cilj: da se izazove srspko-albanski rat i spreci svaki oblik mirnog resavanja kosovskog pitanja.

Indikativno je da se anonimi terorizam na Kosovu, ali i sire na albanskom prostoru na Balkanu, pojavio u postdejtonskom periodu. Zapoceo je sa atentatom na Kiru Gligorova, nastavio se sa eksplozijama auto-bombi u Tirani i Dracu, i sada se fokusira na Kosovo, kao najneuralgicniju tacku juznog sektora jos neresene balkanske krize. Kao da se nekome zuri da, dok se polako izlazi iz rata u Bosni, otvori novo zariste krize. Moze se, bez dokaza, spekulisati se sa tezama o spoljnim sponzorima razvlacenja balkanske krize, kako bi se dobilo na vremenu i osigurale poljuljane strateske pozicije. Ali, ne iskljucuje se ni mogucnost, ona je mozda cak logicnija, o nervoznoj reakciji unutrasnjih ekstremnih faktora koji se pribojavaju da bi u postdejtonskoj fazi, kada se iz vise uticajnih izvora najavljuje da se u agendama za brze resavanje vac nalazi kosovsko pitanje, preduprede za njih "neprihvatljiva" kompromisna resenja. Ono sto iritira albanske ekstremiste jeste ostavljanje Kosova u sastavu Srbije/Jugoslavije, koje se njima cini neprihvatljivim bez obzira na sve eventualne medjunarodne garancije i zastitne mehanizme visoke samouprave i politicke, zakonodavne, kulturne i ekonomske autonomije. S druge srane, srpske ekstremiste zastrasuju upravo ti medjunarodno garantovani mehanizmi zastite autonomije (za koje se ponekad eksplicite kaze da ce biti slicni onima iz za njih omrazenog Ustava SFRJ iz 1974 godine), koji se njima cine kao uvod u potpuni gubitak Kosova.

Sadejstvo ovih destabilizujucih unutrasnjih i spoljnih faktora, cak i uprkos nekim eventualnim manjim probojima u resavanju kosovskog pitanja (pocetak pregovora izmedju Beograda i Pristine; odrzavanje medjunarodne konferencije o Kosovu koje je najavila poslednja ministarska konferencija EU), moglo bi terorizam da ucini kosovskom svakidasnjicom. Tim pre sto su izgleda i zvanicni Beograd a i albanska vlast u Pristini pomalo zateceni razvojem dogadjaja. Posebno bi trebao da bude pogodjen Beograd, koji je sve karte ulozio na policijsku kontrolu Kosova, a sada se pokazuje da nije sposoban da resi niti jedan od zlocina, cak i kada su zrtve milicioneri. Najneposredniji efekat crne nedelje je da su sada kosovski Srbi najzasraseniji situacijom. Moze li policija njih zastiti, ako nije sposobna da zastiti ni sebe? Rastu i strahovi da ce "srpsko Kosovo" doziveti sudbinu Krajine i ljudi vec razmisljaju o "velikoj bezaniji", pre nego sto Sloba prepusti Kosovo Rugovi.

Ali, postoji i pretpostavka je da rezim u Beogradu svesno prikriva dokaze o umesanosti naoruzanih srpskih ekstremista u bar neke od poslednjih zlocina, kojima oni zele da provociraju srpsko-albanski rat. Problem je u tome sto je Beograd svojevremeno sam pustio demone iz lampe, pa bi sumnja za citavo zamesateljstvo opet pala na njega. S drude strane, ako iza serije atentata ipak stoji neka albanska organizacija, onda se opet postavlja pitanje svrsishodnosti dosadasnje policijske investicije rezima i zavaravanja da se Kosovo moze odrzati silom.

Shkeljzen Maliqi AIM Pristina