DOSAPTAVANJE I KAZNENE EKSPEDICIJE

Medijska situacija u bivsoj Jugoslaviji

Pise: Gordana Igric

u saradnji sa: AIM-Skoplje, Kim Mehmeti, AIM-Podgorica, Marko Vukovic, AIM-Pristina, Besim Abazi, AIM - Sarajevo, Senad Pecanin, AIM-Zagreb, Igor Vukic, Jelena Lovric, Gojko Marinkovic, Stojan Obradovic, AIM - Ljubljana, Janja Klasinc, Zoran Odic, Aida Kurtovic

AIM, Beograd, 26.4.1996.

Jedna ura - dva pandura, o'dje mora doc' cenzura. Tako tvrdi rok zvezda Rambo Amadeus, sto dobro ide uz sadasnje medijsko titranje u bivsoj Jugoslaviji. Ako se izuzme Triglav, gde se osecaju topliji vetrovi, drzavni cenzori sirom bivse zemlje mrste obrve.

"Mislim da je situacija ovde cak i gora nego u Beogradu. U Beogradu ipak imate neke nezavisne medije". Tako je medijsku situaciju ocenio poznati donator Dzord Soros dok je boravio u Hrvatskoj. Beogradske vlasti su pozurile da ga demantuju - izbrisale su mu fondaciju iz sudskog registra. "Najdemokratskija od svih postkomunistickih zemalja", kako cesto Hrvatskoj tepa predsednik Tudjman, pokazala se, cak i u odnosu na Srbiju, mracnijom. Medjunarodni press institut u Becu, u proslogodisnjem izvestaju daje analizu medijskih sloboda u vise od 100 zemalja sveta, a tvrdi da je u pogledu monopola i manipulisanja preko kontrolisane drzavne televizije Tudjman jos gori od Milosevica.

To je, doduse, bilo pre nego sto je RT Srbije , u pripremi za nove izbore potpuno izbacila srpsku opoziciju, pa za nju sada postoje samo tri stranke: Milosevicevi socijalisti, komunisti Mirjane Markovic, i pratioci, Nova demokratiju. Mora da je to bilo pre masovnog iseljavanja Srba iz Sarajeva, o cemu RTS nije ni zucnula. Da je Haski sud podigao optuzbe protiv Sljivancanina i ostalih "oslobodilaca" Vukovara, njeni gledaoci jos nisu ni culi.

"Mi smo nesto gore, mi smo normalni"

"Diktatorski rezimi, poznato je, imaju fobiju - stampu i medije - i uvek pokusavaju da ih kontrolisu. Ako ne mogu da ih kontrolisu, onda ih zatvore", istice poznati kosovski novinar i pisac Milazim Krasnici. On, pri tom, misli i na sve nedace koje su zadesile medije na Kosovu, od strane srpske vlasti.

Kako, medjutim, da se spasu Srbi od srpske diktature, ili Hrvati od Hrvatske? O bosanskom "diktatorskom trojstvu" da ne govorimo. U Hrvatskoj, na primer, zaredjale su zakonske inovacije, kojima se pod firmom zastite ugleda najvisih drzavnih celnika i cuvanja drzavnih tajni, zapravo najavljuje - cenzura. Vec je podignuta i prijava protiv urednika "Nacionala", zbog sirenja laznih vijesti.

Bas kad je u Beogradu, u tisini preotet Studio B, poslednja nezavisna televizijska stanica (posle visegodisnjeg ciscenja novinarskih "nepatriota" na televiziji, isterivanja "Borbe" na ulicu, gusenja nezavisnih lokalnih medija), u Hrvatskoj je popularnom Radio Labinu uskracena frekvencija, zbog "uvodjenja reda u davanje frekvencija". Sada ce i neke drzavne frekvencije u Rijeci i Puli biti prepustene hadezeovskim privatnicima. Bas kao sto Beograd gleda, zahvaljujuci julsko-espeesovskim privatnicima "Palmu", ili "Pink", ili slusa Radio Kosavu, na cijem je celu kcer Slobodana Milosevica. Uzalud Kresimir Farkas, glavni urednik Radio Labina kaze: "Nema sumnje da smo mi njima smetali. Nas je tesko bilo optuziti da smo neprijatelji. Mi smo nesto gore. Sasvim smo normalni."

Zatim je izveden u Hrvatskoj udar na rijecki "Novi list". Obrazlozenje je formalno-pravno ( u Srbiji vec vidjeno), a stvarni povod poziv novinara da "sve mislece snage u Hrvatskoj" smene Tudjmana s vlasti. U isto vreme, beogradska "Politika" samo nevino prenosi spisak "redakcija - stranih placenika" (i to iz grckog prosocijalistickog lista "Pontiki"), kojima je Hans Van den Bruk, odgovoran za medije pri EU, placao da bi " podrivali (pre svega) Srbiju". Pa, dobro, ko se to tamo dosaptava?

Sada, kada je Nenad Ivankovic (omiljeni Tudjmanov komentator) postao glavni urednik hrvatskog "Vjesnika", i sprovodi cistku onoga sto je, nakon svih dosadasnjih ciscenja, od novinara ostalo ( govori se o tridesetak otkaza), preostali nezavisni u Srbiji, mogli bi da se upitaju: Ko je na redu?

I u Makedoniji monopol na istinu imaju "Nova Makedonija" i Makedonska Radio Televizija. Kako to izgleda, govore posljedni dogadjaji u dnevnom listu "Nova Makedonija", kada je direktor ove kuce zapretio smenom svih neposlusnih urednika. To je usledilo nakon rekonstrukcije makedonske vlasti, sto znaci da se trazila i "rekonstrukcija" neposlusnih novinara. I sveza pojava nezavisnog, ili "nezavisnog" dnevnog lista "Dnevnik" unosi zabunu. Neki krugovi smatraju da je rec o listu koji treba da "glumi" opozicioni - redakciju je sastavio sadasnji ministar spoljnih poslova u vreme dok je bio prvi covek policije, Ljubomir Frckovski.

Iako su elektronski mediji napravili pravi bum u Makedoniji, prvih godina pluralizma (vise od 100 privatnih radio i oko 50 TV stanica), nisue mogli "ozlediti" drzavni medijski dinosaurus - Makedonsku radio-televiziju.

A sad malo "enitetska Bosna"

U okviru dva entiteta, Federacije BIH i RS - tri su nacionalna vladara. Stoga gradjani Sarajeva moraju da slusaju Izetbegoviceve anateme na racun Nove godine i Deda Mraza, jer "to nije u tradiciji islama", kao i sve ostalo sto odluci da im poruci stranka na vlast - SDA. Oni nevoljnici u RS, moraju da slusaju preko medija koje kontrolise SDS, fantasticne planove osamucenog lidera Karadzica o gradjenju Novog srpskog Sarajeva, ili tunela od Pala do... Sada, do njih dopire glas i srpske drzavne televizije, dakle Miloseviceve poruke, i izgleda da je njihova zbunjenost neizmerna. Sta tu moze da uradi nezavisni siromasni banjalucki "Novi Prelom", kome se gradjani Sarajeva raduju kao zametku gradjanske opcije u RS?

A "Herceg-Bosna" - to je entitet u okviru federacijskog entiteta. Tu vladaju mediji iz susedne Hrvatske, uz tek nekoliko lokalnih RTV stanica, koje su pod kontrolom cuvenog Smiljka Sagolja i HDZ. Upravo je ovih dana antimuslimanska kampanja u hrvatskim medijima eksplodirala. I celnici zilave, iako ukinute, Herceg-Bosne govore o muslimanskoj opasnosti, zelenoj transverzali, navodnim tajnim planovima Muslimana za rat protiv Hrvata do istrebljenja.

Stoga, opominju opozicione stranke, od regularnosti nadolazecih izbora nece biti nista, ukoliko vladajuca stranka SDA i dalje bude drzala svoj monopol, na uredjivacku politiku RTV BIH, najvece informativne kuce u tom delu Bosne. Medijsko sivilo pretvorice se, po svemu sudeci, u izbornu farsu. Kljucno pitanje je - vreme. Hoce li ga biti dovoljno za stvaranje mreze nezavisnih televizija, koja bi unela malo ravnoteze i prekrila celu teritoriju BIH? Tracak nade da bi se to moglo desiti je iscezao. Pre svega, smatraju u Sarajevu, zbog konspirativnosti Karla Bilta, visokog predstavnika za implementaciju civilnog dela Dejtonskog sporazuma - to je razlog sto je nekima sve to mirisalo na instaliranje televizije po uzoru na nekadasnji JUTEL, a novinari su se zabrinuli da ce im biti natureni favoriti medjunarodne zajednice, kada su u pitanju konkretna kadrovska resenja.

Izbori, izbori...

Na primeru nefunkcionisanja medija uoci izbora u Bosni, i funkcionisanja tokom poslednje predizborne kampanje u Hrvatskoj, ili tokom izbora u Srbiji (1992. i 1993.), lako je otkriti medijsku "bracu po materi".

U Hrvatskoj je nedavno prvi put sprovedeno istrazivanje o medijima i njihovom uticaju na izbore - vladajucoj stranci, HDZ-u, pripada polovina od ukupnog broja priloga (TV i stampa) - 50,3 posto. Od toga, oni koji nisu u direktnoj vezi s izborima (delatnost HDZ-a, i razne "drzavnicke promocije" predsednika) zahvataju cak 58,3 posto. Pod maskom drzavnickih poslova zapravo se skrivala propaganda koja je probijala dogovorene okvire i rusila sva pravila. Strucnjaci veruju da to dokazuje da u Hrvatskoj zapravo postoji samo jedna stranka.

Ako se setimo izbora 1992, Slobodan Milosevic se, takodje, svuda pojavljivao u ulozi drzavnog funkcionera, obavljajuci "redovne posete", posebno na jugu Srbije. Poslednjeg dana kampanje, prilog na drzavnoj televiziji o njegovoj poseti Kosovu je trajao cak 33 minuta. U toku istih izbora otkrivao je i naftonosna polja u Vojvodini, a RTS mu nikad nije "dala" prilog kraci od 12 minuta. Njegov protivkandidat, Milan Panic, prikazan je u negatiovnom kontekstu na RTS ukupno 2 sata i tri minuta, a u pozitivnom 15 minuta ("Ekranizacija izbora", Jovanka Matic, Snjezana Milivojevic).

Hrvatska televizije je poslednjim izborima posvecivala pet i po sati programa dnevno. Cak 62 posto analiziranog vremena na Televiziji pripalo je HDZ-u. A na izborima u Srbiji 1993. godine, RTS je socijalistima Slobodana Milosevica posvetila 227 minuta analiziranog vremena ( DEPOS-u 12 minuta, Demokratskoj stranci pet minuta, a Demokratskoj stranci Srbije cetiri minuta). Sve vece opozicione partije zajedno predstavljene su prilozima koji su trajali krace, nego oni o novoformiranoj Ujedinjenoj levici (JUL predsednikove supruge Mirjane Markovic) koja je dobila 34 minuta.

Sada, u funkciji nadolazecih izbora u Srbiji su i rezimska hajka na Vuka Draskovica, izdajnicku opoziciju i njene mitinge, te "pravljenje reda" u sopstvenoj medijskoj kuci. Obzirom da se izbori blize i u Crnoj Gori (odrzace se u drugoj polovini novembra) a vladajuca DPS, prema sopstvenim istrazivanjima stoji ocajno, poslednje nedelje obelezene su kampanjom, usmerenom protiv opozicionih stranaka, pre svih, Narodne stranke. Smatra se da ni uoci prethodnih izbora, drzavni mediji nisu bili tako rigidni, kao sada.

Fotomontaze i drzavni neprijatelji

Drzavni mediji na prostorima ex Jugoslavije, izuzev Slovenije, imaju tretman sluzbi, poput vojske i policije. Monopol vlast drzi nad frekvencijama, a u printanim medijima nad papirom i distributivnom mrezom. Tome treba dodati i uspesne uredjivacke metode: "proizvodnju unutrasnjih i spoljnih neprijatelja" i kaznene ekspedicije na njih. Za sve neuspehe i promasaje rezima optuze se "spoljni" i "unutrasnji", a sva dostignuca (od Dejtonskog mira do "povecanja proizvodnje u odnosu na isti period prosle godine") pripisu se vladarima.

Cak je i Slovenija, prosavsi put od nacionalno zavisnih medija do pluralne situacije, ponesto od toga okusila. U periodu pre osamostaljenja svi slovenacki mediji stavili su se u funkciju "visih nacionalnih interesa". Novinari, koji nisu odmah presli na stranu novonastalih stranaka, izgubili su svoje dobre pozicije. Danas vise nije tako, vodi se finansijska bitka na zivot i smrt, izmedju velikih i malih, u kojoj uglavnom prolaze dobro veliki, Delo, Dnevnik i Vecer, koji su se obogatili privatizacijom drustvenog vlasnistva. Sakrivanja i prepravljanja informacije vise nema, uprkos razlicitim komentarima koji informaciju prate.

Zato, u Hrvatskoj, prema proceni Glavnog odbora HDZ, postoje i dalje "antihrvatske i antidrzavne" novine: Novi list, Feral Tribune, Nacional, Arkzin i Globus. Neprijatelj je i novinarka Novog lista, na koju je poslanik u hrvatskom Saboru, potegao pistolj. Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda na Kosovu tvrdi da je veliki broj urednika i novinara prosao do sada kroz policijske ruke. Za razliku od "vremene smrti", 91. i 92, kada je crnogorska vlast bila sklona bombaskim napadima (nedeljnik "Monitor"), sada se pribegava suptilnijim merama pritiska: sudskim procesima, ili finansijskom iscrpljivanju nezavnih. Cinjenica je da je 16 puta manja Crna Gora, po broju izrecenih presuda novinarima i medijima, daleko vec premasila Srbiju.

Vlast se, cini se, ipak najvise ljuti na satiricne fotomontaze. Tomislav Mercep, poslanik hrvatskog Sabora i predsednik Udruzenja ratnih dobrovoljaca, tuzio je nekoliko novina ("Feral Tribune" i "Globus") - zahtevajuci otstete vredne vise stotina hiljada nemackih maraka. Tuzbe je podneo zbog fotomontaze koja je nanela "dusevne boli osobi i njezinoj obitelji". Zbog satiricne fotomontaze koju su "Borske novine" u Srbiji preuzele iz crnogorskog "Onogostandarda", urednik je osudjen na sest meseci zatvora. Iz istog razloga pristinsku "Kohu" su pohodila uniformisana lica, i zabranila joj rad, jer je list "vredjao lik predsednika Srbije Slobodana Milosevica".

Malo, ipak, svetla, u mrklom mraku. Desilo se to u Makedoniji. Direktor Makedonske RTV, Saso Ordanovski, nije uspeo da prikrije politicku pristrasnost. U medjupartijskoj svadji stao je na stranu socijaldemokrata i napao liberale. Detroniran je zbog uloge "dnevog strazara" koji bdije nad partijskim interesima.

Da kojim slucajem zivi u Srbiji, verovatno bi dobio nagradu rezimskog udruzenja novinara, a u Hrvatskoj orden heroja domovinskog rata. Za njega bi se u Bosni borili pravoslavni krst, sahovnica, ili zelena beretka.

Antrfile: Hrvatska

"SVEHRVATSKA POMIRBA"

Akciju disciplinovanja medija Tudjman je ovih dana najavio u intervjuu objasnjavajuci politiku "svehrvatske pomirbe". On tvrdi da je u sudstvu i medijima "ostalo najvise starog kadra", pa se "tu politika pomirbe vraca kao bumerang". U "otporima provedbi te hrvatske politike novinari koji su bili korifeji komunistickog, socijalistickog, jugoslavenskog pa cak i jugounitaristickog, sada, toboze, u ime demokracije nastupaju protiv hrvatske slobode, hrvatske demokracije i u tome uzivaju potporu inozemnih krugova, koji su protiv samostalnosti Hrvatske.

Antrfile - BiH

DONATORSKA SVEST NEZAVISNIH

Problemi nezavisnih medija u Sarajevu, ne leze u pritisku vlasti, kako se bi se to moglo ocekivati. Oni se nalaze u donatorskoj svesti vlasnika medija i novinara. U ovom trenutku, u citavoj Bosni i Hercegovini ne postoji nijedan medij koji bi mogao obezbjediti nastavak svog rada samostalno. Zbog toga je danas u Sarajevu lakse naci glavnog urednika, koji ce u dahu nabrojati imena glavnih ljudi medjunarodnih fondacija koji pomazu nezavisne medije, nego onog koji je u stanju nabrojati bar polovinu ministara republicke ili federalne Vlade.

Antrfile - Slovenija

JANSA I DALJE UTICE NA TV

Nacionalna TV Slovenije jos pati od kadrovskih promena, nastalih kada je na vlasti bila desna koalicija Demos. Zbog jakih kritika, i drzavni organi su dobili malo mesta, sto bi za drzavnu televiziju trebalo da bude samo po sebi razumljivo, ali se jos uvek oseca uticaj politike Janeza Janse.

U Sloveniji postoje bosanskohercegovacki medija koji informisu iskljucivo BiH javnosti, prognanike, izbeglica, studente i one koji u Sloveniji zive od ranije. Po nekim podacima se broj konzumenata krece oko 100 000. Tirazni su sarajevsko "Oslobodjenje", casopis "Svijet" i "Ljiljan" koji je orijentisan nacionalno i verski (muslimanski), te neomiljen medju bosanskim intelektualcima.

Antrfile - Crna Gora

IZMEDJU SMRTNE KAZNE I DOZIVOTNE ROBIJE

Razliku izmedju RT Srbije i RT Crne Gore slikovito je opisao portparol Narodne stranke Zelidrag Nikcevic, ustvrdivsi da je razlika izmedju njih kao izmedju smrtne kazne i dozivotne robije. Ovih dana crnogorska TV dozivljava reinkarnaciju "dubrovacke epopeje", sto se poklapa sa dolaskom na mesto glavnog i odgovornog urednika, Vladimira Asanina, sefa kabineta predsednika Skupstine Crne Gore, Svetozara Marovica, kojeg, inace, bije glas da je glavni urednik svih drzavnih medija.

Antrfile - Kosovo

TV PRISTINA - U KRILU RTV SRBIJE

Tiraz jedinog dnevnog lista na Kosovu (Bujku) na albanskom jeziku vrti se oko 10.000 primeraka. Ostali listovi ( nedeljni, dvonedeljni ili mesecni) i kada izlaze tiraz im je simbolican. Na Kosovu izlaze jos dva dnevna lista, jedan na srpskom "Jedinstvo", a drugi na turskom jeziku "TAN". Oba lista su pod okriljem "Panorame", koju novinari Albanci nikad nisu prihvatili. Tiraz ovih listova se krece oko dve i po hiljade primeraka. Oba lista se racunaju kao provladini. TV Pristina emituje programe na srpskom, turskom i romskom jeziku. Program na albanskom jeziku emituju samo informativne emisije, po modelu TV Beograd. Nema novog materijala, koriste se dokumentarni, ili muzicki programi, ili se repriziraju stari filmovi titlovani na albanskom jeziku.

Antrfile - Makedonija

ZA NAROD I PARTIJU

Najglasnije su "istine" u Makedoniji dva najbrojnija nacionalna kolektiviteta - Makedonaca i Albanaca. O istom dogadjaju, uvek postoje jedna makedonska i jednu albanska verzija. Medije na makedonskom jeziku kontrolise vladajuca Socijaldemokratska partija, oni na albanskom jeziku prepusteni su ruci koalicionog partnera u Vladi, Partije za demokratski prosperitet. To dokazuje da onima koji drze vlast u rukama nije tesko da se dogovore o deobi kontrole nad medijima.