JEZICKI "GORDIJEV CVOR"

AIM SKOPJE, 24.04.1996

*Tekuci bojkot nastave na Pedagoskom fakultetu, reaktiviranje jezickog pitanja Delovnika sobranja, pitanje skolske evidencije...pretstavljaju neka od glavnih pitanja medjunacionalnih odnosa, posebno Makedonaca i Albanaca, koji stavljaju na ispit izdrzljivost "makedonsku demokraciju", a istovremeno najavljuju novi talas "zahladjenja" koji moze da zavrsi izlaskom Albanaca iz drzavnih institucija.*

Samo godinu dana nakon prividnog mira koji je bio rezultat privremenog resenja problema visokoskolske nastave na albanskom jeziku u Makedoniji, ovih dana jedan bojkot stavlja ozbiljan znak sumnje na iskrenost makedonske vlade. Studenti Pedagoskog fakulteta pri Univerzitetu "Sv. Kiril i Metodi" u Skoplju, na kome se nastava odvija na albanskom jeziku, vec mesec dana odbijaju slediti nastavu iz jednog predmeta, kao i vezbe iz drugog predmeta. razlog: prvi predmet predaje profesor koji ne govori albanski, te se mastava odvija na makedonskom, a sto se tice drugog predmeta iako se predavanje odvija na albanskom, vezbe izvodi asistent koji opet ne govori albanski jezik.

U medjuvremenu valja podsetiti da je ovaj Pedagoski fakultet otvoren prosle godine, upravo na vrhuncu politicke krize oko otvaranja Tetovskog univerziteta na albanskom jeziku, kada je vlada svatila da se inicijatori ovog projekta ne sale. Tada je na ekspresan nacin otvorena deset godina zatvorena Pedagoska akademija, sa ciljem da se obezbede kadrovi za postojecu nastavu u osnovnim i srednjim skolama sa labnskim nastavnim jezikom. Medjutim, javna je tajna da je glavna namera bila da se amortizuje efekat Tetovskog univerziteta kojeg vlada smatra nelegalnim. Problem koji je doveo do tekuceg bojkota ozbiljno ugrozava "uspesnost" ove operacije (ukoliko se prihvati pretpostavka o takvoj nameri), i citavu stvar vraca na sam pocetak. Vlada je u proslogodisnjem stilu obecala da ce se stvar resiti ali vise je nego ocigledno da problem sa visokoskolskom nastavom na albanskom jeziku, koji se moze podvesti pod opstim problemom upotrebe jezika "nacionalnosti", ima bar jos nekoliko nastavaka.

Uporedo sa ovim pojedinacnim jezickim pitanjem, upravo zadnjih nekoliko nedelja u Makedoniji se ponovo aktualizira pitanje jezika, koje obuhvata mnogo aspekata zivota i direktno utice na medjuetnicku koegzistenciju, a pokazuje tendenciju tendenciju da obuhvati i ukupne odnose u zemlji. Pored "pratecih" problema na nastavnom planu kao sto je problem skolske evidencije (Ustavni sud je ukinuo dosadasnju praktiku da se evidencija vodi na nastavnom jeziku sto znaci da bi se evidencija trebala voditi dvojezicno: na sluzbenim t.jest makedonski i na jeziku na kom se izvodi nastava odredjene nacionalnosti), kao i predlog Zakon o visokoskolskom obrazovanju (koji u sadasnjoj formi ne predvidja univerzitetsku nastavu na "nesluzbenim" jezicima, t.e. nemakedonskim), jezicko pitanje zadire iu u drugim oblastima. Ovih dana je ponovo aktuelizirano pitanje Sobraniskog delovnika koji je inace privremeni iako je "star" preko pet godina (donet je 8 januara 1991, na prvoj konstitutivnoj sednici prvog visepartiskog parlamenta). Za ponovno aktualiziranje aktueliziranje ovog problema zasluzni su clanovi delegcije Evropskog Saveta koje predvodi zamenik generalnog sekretara parlamentrane Skupstine ES, Zan Paolo Kastenjeto. Evropski "revizori" su imali niz primedbi na nacrt novog Delovnika, medju kojima valja odvojiti ono u kome se kaze da Delovnik ne obezbedjuje mnogo prava za zahteve manjina. Ono sto bez sumnje pretstavlja najveci izazov po ovom pitanju jeste pitanje upotrebe jezika nacionalnosti. Predlagaci novog delovnika nisu predvideli upotrebu drugih jezika osim makedonskog (t.e. "sluzbenog") na sobraniskoj govornici. Obrazlozenje jeste vrlo kratko i jednostavno: upotreba nekog drugog jezika (glavna igra se upravo vodi oko albanskog jezika) bila bi suprotna clana sedam Ustava zemlje! Sa druge strane, Albanci se nikako ne slazu sa ovim obrazlozenjem istovremeno potsecajuci da je nekadasnjim "socijalistickim" Delovnikom poslanicima dozvoljeno govoriti na albanskom jeziku (mada to pravo nije nikad iskoristeno zbog nedostatka tehnike simultanog prevodjenja). Ali ono sto najvise iritira Albance jeste cinjenica da se novim Delovnikom predvidja da stranci doki se obracaju Parlamentu mogu to uciniti na svom jeziku iako se njima, koji zive u ovoj drzavi toe onemogucava. Tu valja podsetiti da po ovom pitanju sve albanske partije jedinstvene.

Jezicki "cvor" koji uveliko opterecuje makedonsku politicku scenu jeste jedan od glavnih razloga sto Partija za demokratski prisperitet, koja koalicira u izvrsnoj vlasti jos uvek nije popunila ispraznjeno mesto potpredsednika Parlamenta koje je rezervisano za nju. Novi predsednik parlamenta. socijaldemokrat Tito Petkovski koji je dosao na mesto liberala Andova, ovih dana je uputio javan poziv za popunjavanje ovog mesta ali odgovor (potvrdan) jos nije stigao. Nesluzbeno, bar sto se tice PDP-a, problem lezi upravo u Delovniku koji ne predvidja upotrebu albanskog jezika, sto je za njih neprihvatljivo. Drugim recima, eventualni potpredsednik iz PDP-a, koji bi nekim slucajem zamenjivao predsednika, ne zeli doci u situaciji da mora zabraniti poslanicima koji to zele da govore na maternjem jeziku, a koji nije makedonski. Stovise, poslanici albanske nacionalnosti porucuju da ce, ukoliko se donese Delovnik koji ne dozvoljava upotrebu albanskog jezika, u tom slucaju napustiti institucije sistema. Ista opomena je izrecena i u vezi predlozenog zakona o visokom obrazovanju, koji takodje ne predvidja otvaranje makar i privatnog univerziteta na nemakedonskom jeziku.

U proslom mandatu parlamenta, vladajuca koalicija je odlaganje usvajanja Delovnika i nekih zakona sa jezickom osnovom (izuzetak pretstavlja Zakon o lokalnoj samoupravi, kome se pak preti Ustavnim sudom jer predvidja sluzbenu upotrebu "nesluzbenih" jezika) pravdala strahom od opozicije. Sada kada te opozicije nema (bar u parlamentu) ona se prvda strahom da Albanci ne izadju iz institucija sistema. Da li to znaci da ce jezicki "Gordijev cvor" mora biti "presecen" nakon zaista ostrom politickom "sabjom" ili ce morati sacekati sledeci sastav parlamenta, to zaista malo ko moze uverljivo predvideti. Mozda ce se kao najlakse resenje namece promena famoznog clana sedam Ustava, ali zasad to izgleda jos manje moguce. Pise: IBRAHIM MEHMETI