OPOZICIJA, POLICIJA, POZICIJA

Odjeci mitinga SPO, DS i GSS u Novom Sadu

Specificnost novosadskog u odnosu na dosadasnje mitinge opozicije bila je u prisustvu pristalica Socijalisticke partije Srbije: neko je smislio da na skup tri opozicione parlamentarne stranke uvede stotinak socijalista

AIM, Novi sad, 23.4.1996.

Novosadski miting tri opozicione stranke - Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije - koji je, prosle subote u podne, na platou ispred Sportskog centra "Vojvodina" (popularno: Spens) okupio vise od 10.000 ljudi, organizatori smatraju uspelim. Za visak znacenja, postarala se vlast, dovodeci na isti prostor i u isto vreme, stotinak svojih pristalica. To je ucinilo novosadsku promociju Srpskog pokreta obnove (SPO), Demoikratske stranke (DS) i Gradjanskog saveza Srbije (GSS) drugacijom od prethodnih u Kragujevcu, Beogradu i Nisu.

Vecih incidenata, ipak, nije bilo: bliski susret opozicije i vlasti sveo se, uglavnom, na pojedinacno koskanje, psovanje i guranje. Uostalom, "bliskost" nije dugo trajala. Dvadesetak minuta posto su uvedeni na scenu, socijalisti su sa nje i izvedeni. Uz paznju i u pratnji policije.

Opoziciji ostaje da racuna na nesto slicno u drugim gradovima, ukoliko vlasti procene isplativost ulaganja sopstvenih ljudi u ovakve, ne bas bistre, poslove. Da nisu cista posla vidi se iz cinjenice da, ako je neko i trazio dozvolu za odrzavanje socijalistickog "kontramitinga", ona mu nije uskracena. Koliko puta je MUP posezao za formulacijom da je ugrozena licna i imovinska sigurnost gradjana, kad je trebalo zabraniti opoziciona okupljanja? Bice, ipak, da je rec o necem drugom. Socijalisti su racunali na "spontanost", sto se da zakljuciti i iz njihovog saopstenja posle (oba) mitinga. Vladajuca partija ima mogucnost da analizira stvarne ucinke ovog poduhvata.

Lideri Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije su, posle svega, ocenili: da su sve to "potezi drogiranog boksera u nokdaunu" (Vuk Draskovic), da je vlast u panici, da je "na njima da dokazuju da nisu krivi" (Vesna Pesic) i da primeti kako je opozicioni miting bio 100 puta brojniji: "Koliko god su mogli da skupe ljudi, oni su ih skupili" (Zoran Djindjic).

Dovodjenje pristalica SPS, donelo im je i dodatnu motivaciju i dodatnu, istina ne brojnu, publiku.

"Znam, dosli su iz Titovog Vrbasa, poslali su jutros po njih autobuse. Devedeset odsto njih su hercegovacka, licka i kordunaska sirotinja, ovde kolonizirana 1945. Pitajte ih, neka kazu, kolike su im penzije, pitajte ih kako zive. Kazite, nesrecni ljudi, kako ste ziveli pre sedam godina? Jesu li vam pune kuce izbeglih Srba? Ko ih je naterao u izbeglistvo, ko im je zatro zavicaje i vekove? Jesu li vam unuci izginuli? Za sta? Ko im je to uradio", pitao je Vuk Draskovic.

Nije bas jasno s kojim motivima je vlast dovela svoje pristalice na miting. Da li je Novi Sad trebalo da bude prvi grad u kojem bi se sukobili ljudi, umesto ideja? Ili je samo upotrebljena, zapravo, stara formula: da tzv. svesni Novosadjani pokazu onima u nesvesti kojim putem se ostaje bez svesti? Kao kad, ono, radnici odbiju da stampaju novine ili knjigu zbog reakcionarnog sadrzaja. Ili ih je, sto se na kraju desilo, samo trebalo slikati za televiziju da bi se opozicija optuzila za incidentne situcije?

Zvanicno, naime, kontramitinga SPS nije bilo. U zvanicnom saopstenju Gradskog odbora SPS Novog Sada i po reagovanju drzavnih medija, ljudi sa slikama Slobodana Milosevica i parolama ("Slobo, slobodo", "Dindjic neposten", "Vuk procitan") bili su gradjani Novog Sada koji su "uzvicima negodovanja, transparentima podrske politici mira, progresa i prosperiteta jos jednom potvrdili svoje opredeljenje za Socijalisticku partiju Srbije i Slobodana Milosevica". Drzavna televizija je sve predstavila kao da je jedva izbegnut sukob zahvaljujuci brzoj intervenciji milicije.

Novosadski "Dnevnik" je u vrhu strane objavio saopstenje SPS, a ispod, red-dva duzi, izvestaj svojih novinara, u kome nije bilo ni slova od onog sto je receno. Dve trecine, tog vrlo kratkog teksta, posveceno je tzv. protestu tzv. gradjana Novog Sada. Indikativno je da svi rezimski mediji zapazaju da je "milicija obezbedila red". Policijski angazman "Nasa Borba" definise drugacije. Slici bliskog susreta pozicije i opozicije ovaj list dodaje i opis: "Liniju razdvajanja formirao je kordon milicije pod punom borbenom opremom, a docnije pojavljivanje njihovih kolega pod slemovima, pancir kosuljama, sa pendrecima i providnim stitovima sa obe strane platoa, demonstrirana je izuzetno velika opremljenost policijskih snaga za ovaj skup".

Ako je opozicija ovog puta ubelezila lep poen na svoj racun, i analiticari iz njenih redova imace posla. Zbog buducih nastupa pred masom i ne samo da bi se pripremili za nove provokacije.

SPO, DS i GSS su svoj program u Novom Sadu predstavili bez lokalnih gostiju. Radi se - kako su organizatori objasnili - o promociji, za sada tri parlamentarne (naglasak na parlamentarnom) stranke i principu da se ne pozivaju lokalne stranke zbog, navodno, velikog broja onih koji bi pozeleli, u raznim delovima Srbije, da se na ovaj nacin predstave i cinjenice da u Srbiji ima vise od 160 stranaka.

Uoci mitinga u listu "Nezavisni" objavljen je komentar Mileta Isakova (nezavisnog poslanika u Skupstini Vojvodine i glasnog zagovornika Manifesta za autonomiju Vojvodine) koji istice da "bi bilo lepo, ako ne i mnogo korisno, da su na ovaj skup pozvane i domace, autenticne, lokalne, regionalne, marginalne stranke koje deluju samo u Vojvodini". Isakov upozorava na, kako kaze, vec vidjeno: da se u Vojvodinu dodje po glasove u ime jedinstva opozcije, a u poslanickim klupama zaboravi na Vojvodinu. U njoj ostaju male vojvodjanske stranke, "male i zbog toga sto su i same, a onda i njihovi simpatizeri, poverovali da ne treba rasipati glasove".

Okupljeni deo opozicije istakao je da Novom Sadu duguje bar jos jedan, pravi predizborni, nastup. Videce se, tada, moze li i sastav ucesnika biti izmenjen.

(AIM) Milena Putnik