MEDIJI U MAKEDONIJI
AIM, Skopje, 24.04.1996
Ako je objektivna informiranost javnosti jedno od osnovnih obelezja demokratskog drustva, onda se stanje u Makedoniji kad je rec o medijima i profesionalnom novinartstvu jos tu gde se nalazi i sama demokracija - u embrionalnom stanju. Uglavnom zna se ko drzi monopol istine i ko nju usmerava u pravcu da informacija ima ulogu "sluge" koja je u sluzbi dnevnopolitickih igara. "Nova Makedonija" i Makedonska Radio Televizija jos su dve najdominantne informativne kuce koje drze monopol u ovu oblast. U sklopu NIP "Nova Makedonije" izlaze tri dnevna lista ("Nova Makedonija" i "Vecer" na makedosnkom jeziku i "Flaka e vlazerimit" na albanskom jeziku), jedan nedeljni politicki magazin ("Puls") i vise drugih nedeljnika koji pokrivaju razne zanrove. Mali tiraz skoro svih izdanja ove kuce nije rezultat samo malog jezicnog podrucja vec i cinejnice da su citaoci vec odavno siti kontrolisanog informisanja. Da su izdanja ove kuce glasnogovornici vlastodrzaca najbolje potvrdjuju posljedni dogadjaji u dnevnom listu "Nova Makedonija" a koji se svode na tome da je direktor ove kuce zapretio smenom svih neposlusnih urednika. Ova gibanja su usledila nakon rekonstrukcije makedonske vlasti, sto znaci da se trazila i "rekonstrukcija" neposlusnih novinara. Posebno onih koji su u posljedno vreme iznosili kriticke stavove prema vlastima. Neposlusnost u ovu izdavacku kucu cesto zavrsava smenom preko noci , kao sto je nedavni slucaj smene poznatog novinara Soljakovskog i urednika subotnog izdanja, Milana Banova. Sve je ovo moguce iz jednostavnog razloga sto su ovdasnji novinari u sadasnjim uslovima razapeti izmedju zelje profesionalno da obave svoj posao i nemogucnosti da to urade u novinama koje su apslutno pod kontrolom vlastodrzaca.
Dnevni list "Dnevnik" koji je poceo izlaziti pre par sedmica jos traga po svojim citaocima. A sami citaoci tragaju po istini dali je "Dnevnik" zaista onakav kakav se prikazuje - nezavisan - ili onakav kakav ga prikazuju neki ovdasnji krugovi - dnevni list koji treba da "glumi" opozicionog a ciju redakciju je sastavio sadasnji ministar vanjskih poslova u vremenu dok je bio prvi covek policije, Ljubomir Frckovski.
Kad je rec o stampi, jedino nedeljnik "Fokus" se moze pohvaliti nezavisnom uredjivackom politikom i objektivnom informisanju. Sto dokazuje i veliki tiraz za ovdasnje prilike: nad 10.000 prodatih primeraka. Nikola Mladenov, glavni i odgovorni urednik "Fokusa" (koji je i vlasnik ovog nedeljnika) kao iskusni novinar iskoristio je prazni prostor koji ostavljaju ovdasnji kontrolisani mediji i obradjuje one teme koje ne sme obradjivati "rezimska" stampa da ne bi nalutila one koji je odrzavaju u zivot finasirajuci je i pored malog tiraza.
U poredjenju sa stampanom novinarstvu, elektronski mediji su u kvantitativnom smislu napravili pravi bum u Makedoniji. Vise od 100 privatnih radio stanica, oko 50 TV stanica, je rezultat prvih godina pluralizma u Makedoniji. Njihov impozantan broj nije mogao nimalo "ozlijediti" drzavni medijski dinosaurus nazvan Makedonska radio televizija. RTVM kao nacionalna informativna kuca u svojim programima ima i emisija na jezicima nacionalnosti koje zive u Makedoniji. U odnosu na "Nova Makedoniju" ova kuca je ucinila i kvantitativne i kvalitativne pomake napred i pored toga sto je sasvim vidljiv uticaj ovdasnjih politickih mocnika. Koliko je stetna partiska pripadnost vodecih ljudi u medijima najbolje su potvrdili ne tako davni dogadjajji u ovu informativnu kucu kada direktor MTV Saso Ordanovski nije uspeo da prikrije svoju politicku pristrasnost i pripadnost pa u kulminaciji medjupartiske svadje stao otvoreno na strani socijaldemokrata i napao Liberale. Da bi sada bio detroniran i bez sumnje svesan gde zavrsavaju novinari koji dobrovoljno prihvataju ulogu "dnevnih strazara" u odbrani partijskih interesa.
Od mnogobrojnih privatnih radio stanica, svojim kvalitetom se odvajaju od ostalih "Kanal-77" u Stipu, radio "Libertas"i radio "Toska" u Skoplju, radio "Super" u Ohridu, radio "Bleta" i "Fama" u Tetovu i par drugih. Za razliku od radio stanica ciji kvantitet rezultira i vecim kvalitetom, na prtsiju jedne ruke se mogu izbrojati privatne TV stanice koje su zbogatile informativni prostor. To su TV "Tera" u Bitolj, TV "Era" i TV "Sitel" u Skoplju,i TV "Art" u Tetovu. Nekada hfalena i uveliko finansiski pomagana od "Soros fondacije", TV "A1" odavno je glasnogovornik partije na vlasti - socijaldemokrata.
Ovakvo stanje u makedonskim medijima rezultira nemogucnoscu da se cuje glas opozicionih partija. Sto direktno utice i na jednostranu informiranost javnosti. Kad se ovome doda i nacionalna podeljenost "informatinog prostora" tada je sasvim osnovana tvrdnja nekih analiticara da se najcesce od ovdasnjih novinara ne trazi nista vise nego da "verno" sluzi svom taboru, politickom ili nacionalnom. U nacionalnom smislu najglasne su "istine" dvaju najbrojnija nacionalna kolektiviteta -Makedonaca i Albanaca. Tako da o jednom dogadjaju, kad je rec o necemu sto zadire u medjunacionalnim odnosima, uvek imate najmanje dve istine; jednu makedonsku jednu albansku. Cak i u medijima koji su pod istim krovom, kao sto su "Novma Makedonija" i MRTV. Ali i ova "bratska" deoba ne isklucuje tvrdnju da su ovdasnju mediji pod kontrolom vlasti jer dok medije na makedonskom jeziku kontrolise vladajuca socijaldemokratska partija, one na albanskom jeziku prepustene su u ruci koalicionog partnera u vladi, Partije za demokratski prosperitet. Sto dokazuje vec odavno dokazano nacelo da onima koji drze vlast u rukama nije tesko da se dogovore o deobi kontrole nad medijima. Kao i cinjenicu da veci broj novinara u Makedoniji imaju ulogu "drustvenog politickog radnika" koji isto kao do juce verno "sluze narodu i partiji" a manje svojoj profesiji. Pise: Kim MEHMETI