KORAK NAZAD U POVRATAK

(Ne)mogucnost repatrijacije srpskih izbeglica

Sada izbeglicama u Srbiji predstoji popis, koji je inicirao UNHCR, a koji ce se raditi u koordinaciji sa srpskim Komesarijatom. Ljudi ce se tom prilikom izjasnjavati za to, da li zele da se vrate, ili da ostanu i pritom ce imati pravo i da se, ako nisu zadovoljni, predomisle. Buba Morina, komesar za izbeglice je rekla da je popis vazan i zbog "izbora broja ljudi koji ce ucestvovati u kreiranju vlasti u zajednickoj federaciji oba entiteta. Taj potez je, pre svega u interesu izbeglica".

AIM, Beograd, 19.4.1996.

Nakon cetiri godine izbeglickog zivota u Beogradu, Seka Muratovic iskoristila je prvu priliku i otputovala u Sarajevo da obelezi majcin grob i vidi ima li uslova za povratak.

• Ja licno nisam imala problema, ali pre svega zato sto sam bila kod prijatelja Muslimana, a i zbog svog prezimena. Ali, zene sa kojima sam tamo bila, dozivele su uzasne stvari. Jednu su pretukli i porucili joj da svoja prava trazi u Hagu. Drugoj, koja je zvala telefonom svoj stan i molila da joj samo daju porodicne slike, rekli su da oni nisu poludeli da cuvaju cetnicke ikone i da je to odavno spaljeno, kao i da je sretna sto nije dosla licno na vrata, jer bi onda dobila svoje. Upozorili su me da ako me legitimisu na ulici, odmah trazim da me vode u miliciju, ili da dam 30 DEM. Grad je drugaciji. Promenio se cak i raspored i izbor povrca na pijaci. Stari Muslimani kazu da nastavka zivota nema, ako se ne vrate Srbi i ne odu oni koji su iz nedodjija dosli u grad. Ti dosljaci su, pricali su mi stariji, proterivali ljude iz okolnih opstina. Stalno govore da bi nam pokazali, samo kad ne bi bilo ovih stranaca. A kad trazite svoj stan kazu - zar da se Srbi vracaju, a nasi borci da idu na ulicu - prica ona.

Kaze da bi se zajedno sa roditeljima vratila, samo da i poslednji Srbi nisu pobegli. Sada jedino zeli da proda svoju imovinu u Sarajevu i da ostane u Srbiji.

Igre sa repatrijacijom

Repatrijacija izbeglica pocela je zvanicno prvim organizovanim odlaskom 54 izbeglice iz Madjarske u Zenicu. Portparol UNHCR Ron Redmon izjavio je tada da se u BiH vratilo 30 hiljada ljudi i to na mesta gde povratak nije bio sporan. Medjutim, krajnje zabrinjavajucu vest donela je pre nekoliko dana Margaret O'Kif , sef UNHCR: "Veliki deo ovog rata cini etnicko ciscenje, a realnost na terenu je takva da ce se veoma tesko promeniti rezultati postignuti za ove cetiri godine. Izbeglica ima pravo da se vrati gde zeli, ali ovu klauzulu Dejtonskog sporazuma realnost u svakom slucaju demantuje".

O povratku, od kako je pre dve godine dosla na mesto komesara za izbeglice republike Srbije, Bratislava Buba Morina prica neprestano. To je, uvek je govorila, "zajednicka politika sve tri vlade srpskih zemalja". Jedna od njih vise ne postoji i zbog toga je u Srbiju doslo novih 200 hiljada ljudi kojima Morina nije dala nikakav status. Najveci do sada zvanicno objavljen broj izbeglica u SRJ dostigao je cak cifru od 700 hiljada. Sada bi svi, a ponajvise izbeglice, voleli da znaju kakav je koncept srpskog Komesarijata o povratku, ili trajnom zbrinjavanju tih ljudi.

Kampanja o njihovom vracanju posredno je zapoceta pocetkom februara u kabinetu premijera Mirka Marjanovica. On je primio delegaciju udruzenja izbeglica "Solidarnost" koja je prenela zelje 400 porodica iz izbeglickog kampa Ivanjica da se vrate na svoja ognjista u Srpsko Sarajevo. Ni jednog trenutka nije bilo sporno sto su ti ljudi iz Sibenika, Bihaca, Glamoca, Gorazda. Premijer je tom prilikom "izrazio razumevanje za iskonsku zelju ljudi za povratak na prostore na kojima su rodjeni", kao i da je "celokupna politika rukovodstva Srbije i Jugoslavije dovoljna garancija da ce se preduzeti sve mere da se obezbede potrebni uslovi za bezbedan zivot". Svi su se rukovali, pozeleli jedni drugima sve najbolje i vratili se svojim poslovima.

Iako za udruzenje "Solidarnost" niko nije cuo pre tog sastanka, ili se ono bar nije eksponiralo u javnosti, ono je tom prilikom predstavljeno kao zastupnik izbeglica u SRJ. Brzo se ispostavilo da je Lazar Vukota, najavljen tada kao predsednik Udruzenja, iako je na toj funkciji Milorad Deretic, na visokom polozaju u SK-PJ (zaduzen za ideologiju), a uzgred i da je bivsi oficir koji se cesto predstavlja kao general. Nekoliko nedelja kasnije, iz samog vrha je promovisan i komitet Borislava Mikelica koji je na sebe uzeo pre svega povratak ljudi u Hrvatsku, mada je na raznim promocijama govorio o tome da je pred tim komitetom "ogroman posao oko resavanja egzistencijalnih problema vise od 650 hiljada ljudi".

Gospodin Mikelic, cija je reputacija nadaleko poznata, po tome bi prakticno preuzeo posao Komesarijata. Izbeglice, dakle, samo treba da izaberu kome ce se obratiti za pomoc. No, Komesarijat je tu ipak najzvanicniji i sa najduzim stazom, pa je na njega i pala organizacija prvog domaceg pokusaja vracanja izbeglica. Tako je najavljena akcija "vracanja u Sarajevo" i formiranja konvoja koji je trebalo licno da predvodi komesar Morina. Od ljudi koji su se naivno tada prijavili, saznali smo da im zapravo nije bio obecan povratak, kako je to javnosti predstavljeno, vec da je u planu bio samo pregled imovine i upoznavanje sa uslovima zivota koji su tamo moguci. A sa cim je u Sarajevu srpski Komesarijat zeleo da upoznaje Sibencane?

Nezvanicno je najupornijima i onima sa dobrim vezama receno da je osnovna ideja da se sto je pre moguce nasele Srbi u opstine iz kojih upravo izlaze Srbi, da ne bi doslo do narusavanja dosadasnje nacionalne ravnoteze. Ali, UNHCR je ostro protestovao, putevi oko Sarajeva su bili zakrceni kamiona i kolima, kuce su gorele, pa je na kraju krenula i mecava. I komesarijat je objavio da se put odlaze za nedelju dana. Cela akcija je, zajedno sa masovnim iseljavanjem iz Sarajeva, unela nevericu u povratak.

O tome govore gotovo sve izbeglice koje pitate da li ce se vracati. Postoji nada da tako organizovan povratak nije generalni koncept Komesarijata, jer jednostavno ima UNHCR za vratom koji se time ozbiljno bavi.

Nismo ih zvali, dosli su sami

Velika sansa za predstavljanje bilo kakvog plana bila je medjunarodna konferencija o povratku izbeglica, odrzana osmog marta u Oslu. Tada je receno da je povratak dobrovoljan i fazni proces, te da je medjunarodna zajednica precizirala rokove, ali da nije obezbedila politicke snage da to sprovede. Morina je rekla da nije zadovoljna faznim povratkom, vec da treba pored toga omoguciti i individualan povratak ljudi, a onda je trazila humanitarnu pomoc i ukljucenje medjunarodne zajednice u plan razvoja. Ubrzo po povratku iz Osla dala je izjavu Radio Politici kojom su nedoumice i nejasnoce razjasnjene: "Nismo nicim mi izbeglice zvali da dodju. Oni su dosli zbog svojih muka, zbog svoje nevolje i zbog svoje tragedije. Oni koji zagovaraju da hocemo da etnicki menjamo strukturu, a to rade Madjari, ili neki koji se time bave, pa oni su u dobrim odnosima sa Hrvatskom. Neka privole Hrvatsku, recimo, eto, madjarska Vlada, da se vrate oni koji su prognani sa svojih ognjista, a koji se nalaze u Vojvodini, i problem je resen".

Ne moze se reci da u Srbiji Komesarijat nije imao "uspesnih" akcija. Setite se revizije statusa izbeglica, prisilne mobilizacije, organizovanog dobrovoljnog preseljavanja na Kosovo, kao i predloga da se izbeglice salju na radne akcije (koji, doduse, iz nepoznatih razloga nije realizovan). Tacno je da su svih godina boravka u SRJ izbeglice hranjene, ali svi znamo kako. Tacno je i da su imale krov nad glavom, ali zar nije sam komesarijat objavio da je 73,3 odsto smesteno u porodicama, a 21,5 odsto zive kao podstanari?. Buba Morina je svo vreme ostavljala utisak kao da pajalicom cisti deponiju. A da ne pominjemo i vise puta primecenu nekoordinaciju sa Vladom.

Zanimljivo je da je upravo za godinu kada je najavljen veliki povratak za Komesarijat iz republickog budzeta predvidjeno ukupno 358 miliona dinara, a da je prosle godine on dobio svega 12,6 miliona dinara. Te pare su odobrene na osnovu programa za zbrinjavanje izbeglica preko zime, koji je samo delimicno realizovan: zapoceta je izgradnja nekoliko kolektivnih centara sumnjivog kvaliteta i za sumnjivo velike pare. A samo iz ove godine Komesarijat ima gomile neplacenih racuna.

Pojednostavljeno, situacija oko zbrinjavanja izbeglica izgleda ovako: za kolektivni smestaj UNHCR je placao 20 odsto, ostatak nikad nije placen; ljudi iz Krajine su pali na teret opstina, a ostali zive od sverca i ilegalnog rada u maloj privredi. Sada izbeglicama predstoji popis koji je inicirao UNHCR, a koji ce se raditi u koordinaciji sa Komesarijatom. Ljudi ce se tom prilikom izjasnjavati za to, da li zele da se vrate, ili da ostanu i pritom ce imati pravo i da se, ako nisu zadovoljni, predomisle. Morina je rekla da je popis vazan i zbog "izbora broja ljudi koji ce ucestvovati u kreiranju vlasti u zajednickoj federaciji oba entiteta. Taj potez je, pre svega u interesu izbeglica".

Prilikom ugovaranja popisa, Morina je trazila da se obuhvati sto veci broj ljudi, sto je na kraju dovelo do cetrnaest kategorija koje ce biti popisivane. Spisak onih kojima ona zeli da po svaku cenu vidi ledja je, dakle, poveliki. Sada je pitanje sta ce biti i sa onima koji su dobili stanove izgradjene specijalno za izbeglice, sto je komesar Morina reklamirala na sav glas, precutkujuci pritom klauzulu na kraju svakog takvog ugovora

• da su im ti stanovi dati na dve godine.

U Srpskom Krsturu, prvom takvom namenskom izbeglickom naselju, stanuje sa svoje troje dece i S.R. iz Konjica. On o povratku kaze: "Tamo vise nema nikakvog zivota. Sa onakvim maltretiranjima i ponizenjima koje su radile prve komsije sa kojima sam se druzio. Dolazili su mi i na slavu i na ispracaj. A nikad nisam bio zlocinac. No, covek postane zver kad dozivi nesrecu. Svoje najblize sam nasao po kuci izmasakrirane... Zato kazem, ja ne zelim vise sa njima da zivim".

O povratku ljudi sa takvim sudbinama, niko jos ne moze nista da kaze. A Bratislava Morina i ne razmislja.

(AIM) JELENA GRUJIC

Antrfile

UNHCR

Tina Andersen je u Visokom komesarijatu za izbeglice zaduzena za organozivanje njihovog povratka. Ona kaze da UNHCR sada podrzava posete i kretanja izbeglica, a da se pomoc pruza onima koji je traze. "Neke porodice su same sebi obezbedile smestaj i vratile se u svoja mesta. Mi smo svima koji su se sami organizovali rekli da nemamo nista protiv, ali da sami uzimaju sudbinu u svoje ruke. UNHCR sada pravi banku podataka u koju ce uci informacije sa svake opstine o infrastrukturi, kucama, mogucnosti za zivot i one ce biti na raspolaganju svim zainteresovanim". Najveci problem je, kaze Tina Andersen, kako naci smestaj: "Mi nemamo mandat da vracamo imovinu. A prvo to mora da se uradi. Dobili smo 30 miliona dolara za smestajne kapacitete, ali oni mogu da se uloze samo u renoviranje kuca. Dali smo vec pet miliona, samo za prozorska stakla u Sarajevu i potrebe su davno premasile ono cime raspolazemo." Ona je pomenula da je izlazak Srba iz Sarajeva, od kojih je 2000 u SRJ, a ostatak u Istocnoj Slavoniji, "korak nazad u povratku". Na talas optuzbi upucenim UNHCR da je pomagao "egzodus Srba", Tina Andersen kaze da je to neverovatno: "Mi smo ohrabrivali ljude da ostanu. To je bila akcija rukovodstva RS, a niko ne moze da spreci nekog da ode ako to zeli. IFOR je takodje kritikovan, jer je dao kamione da ljudi mogu da iznesu stvari i to je bilo sa najboljom namerom". Ona je o pokusaju ovdasnjeg komesarijata da odvede ljude u Sarajevo rekla da UNHCR ne moze da podrzi pomeranje 400 ljudi u haos: "To nije nacin na koji radimo". Tina Andersen je objasnila da je prioritet u vracanju bezbednost ljudi, kao i da je on iskljucivo dobrovoljan: "Vise volimo kada sami dodju i kazu gde hoce da se vrate. Sada ima problema sa tehnickog aspekta - organizovati odlazak na lice mesta i omoguciti da, ako ima problema, mogu da se vrate. A najteze je obezbediti trajno resenje i garantovati bezbednost."

UNHCR ce pruzati pomoc tek kada ljudi dodju u svoje gradove. Pre toga oni treba da se sami odluce na to. Problem je sto vecina koja zeli da se vrati uvek kaze da ce to uciniti tek kada uslovi budu obezbedjeni. To je jedino sto im uliva poverenje.