SLUCAJ IGORA SUSTICA

Beograd Apr 17, 1996

Delozacije

AIM, Beograd, 12.4.1996.

U stanu bivseg oficira, bivse JNA, sada gradjanina Igora Sustica u Obrenovcu, 10.aprila odigravala se prava drama. Vojska i policija dosle su po nalogu suda da isele prinudno porodicu Sustic iz njihovog sopstvenog, privatnog stana. Zahvaljujuci intervenciji narodnih poslanika Zarka Koraca (Gradjanski savez Srbije) i Tome Jeremica (Srpski pokret obnove) i predstavnika Helsinskog odbora za ljudska prava iz Beograda, kod nadleznih sudskih organa u Obrenovcu Sustici ce ostati u svom stanu jos mesec dana.

To je epilog price o gradjaninu Igoru Susticu, Hrvatu po nacionalnosti, koji se, evo, vec cetvrtu godinu sudi sa drzavom SRJ, Komandom garnizona Obrenovac.

Kao sasvim mlad porucnik, rodom iz Splita, posle vojne gimnazije zavrsene u Zagrebu i Vazduhoplpvno tehnicke akademije u Railovcu, dolazi na svoje prvo i poslednje sluzbovanje u vojni garnizon u Obrenovcu 1985. godine. Kao pripadnik JNA u martu

  1. dobija od vojske stan na koriscenje, ovaj isti od 46 kvadrata iz koga danas izbacuju njega i njegovu porodicu, suprugu i dvoje dece, od kojih je jedno tesko mentalno retardirano.

"Sporni stan" Igor Sustic otkupio je 15.2. 1992. godine, u skladu sa obavestenjem koje je tadasnja JNA uputila svojim pripadnicima. Sasvim legalno i uredno.

  • Bilo je to vec ratno vreme i ja sam kao i ostali oficiri JNA, pod parolom odbrane Jugoslavije, a po izbijanju rata u Hrvatskoj, bio na terenu sa svojom raketnom jedinicom u Vojvodini. Receno nam je da cemo ugovore za stanove koje smo otkupili potpisati naknadno, da ne bi napustali polozaje i ugrozavali borbenu gotovost jedinica - prica Igor Sustic.

Na terenu je proveo deset meseci (od avgusta 1991. do juna 1992. godine). Kaze da je dobro obavljao svoj posao i da niko nije imao nikakvih primedbi. "Imao sam korektan odnos sa svima, pa i sa rezervistima. Ni kao Hrvat tada nisam imao narocitih problema. Sve je nekako prolazilo u redu. Problemi po nacionalnoj osnovi iskrsli su tek u toku vodjenja sudskog spora. Vojni pravobranilac Dimitrije Marjanovic, pukovnik, pocetkom

  1. u zvanicnom pravnom dokumentu, upucenom sudu doslovce pise 'da se Igor Sustic, bivsi oficir JNA, porucnik RV i PVO u sukobu izmedju pripadnika JNA i ustaskih snaga odmah opredelio za ove druge'. U napadu na Sustica bez ikakvog zazora u pravni postupak uvodi nacionalni princip, pa tako u pomenutom obracanju sudu dalje kaze: "Nije potrebno posebno saznanje i pracenje situacije na teritoriji Hrvatske kako se tamo vracaju stanovi koje su ljudi dobili legalno od bivse JNA i ispunili sve zakonske uslove da u njima i ostanu , samo zato sto su Srbi. Zaista, ne vidimo razloge da bismo stitili pripadnike strane drzave, uz to nama i neprijateljske, cija je namera ocita i verovatno mu je jedina zelja da otkupi i proda predmetni stan i pridruzi se svojoj braci. Pri tome nije od nikakve vaznosti da mu je zena Srpkinja i dete, te da cemo ih kao drzavljane izgubiti, ukoliko imenovanom ne damo stan".

Tako je Vrhovnom sudu Srbije, uoci donosenja presude, pisao pomenuti pukovnik Jugoslovenske armije i zemlje Srbije u kojoj su vladajucem establismentu puna usta prica o nacionalnoj ravnopravnosti.

Igor Sustic je, inace, drzavljanin Srbije i ima uredna dokumenta ove zemlje: "Nista od ovoga nije tacno, osim da mi je zena Srpkinja. To su klevete bez pokrica, ali sta da se radi? U ovoj zemlji je ocigledno deplasirano pricati o nepravdi. Da ima pravde, ovaj pukovnik, moj bivsi kolega, morao bi odgovarati za svoje reci. A niko, cak ni iz vojske, nije na njih reagovao".

Zasto drzava SRJ otima stan Igoru Susticu? "Jos dok sam bio na polozaju situacija kod kuce se naglo pogorsala. Supruga je morala zbog bolesnog deteta da na poslu da otkaz. Ekonomska situacija nam se naglo pogorsavala, jer smo morali da za dete kupujemo skupe lekove. I ja sam podneo zahtev za demobilizaciju. Ono sto je u toj odluci presudilo bila je ondasnja naredba komande JNA da oficiri Hrvati i Muslimani vise ne dolaze na posao, ali da ce im vojska i dalje davati platu. Bilo je to u junu 1992.godine. Nisu mi pravili nikakve probleme oko demobilizacije. Postao sam gradjansko lice i poceo da se bavim privatnim poslovima da bih mogao da izdrzavam porodicu, a pre svega, bolesno dete". U medjuvremenu je dobio i cerku.

U zvanicnoj tuzbi drzave Jugoslavije, Komanda garnizona Obrenovac, stoji da Sustic ne moze ostati u stanu posto nije proveo deset godina u vojsci. Novac za otkupljeni stan i sam cin legalnog otkupa se ne pominje: "Kada je doslo vreme za potpisivanje ugovora o otkupu stana, u novembru 1992. dobio sam tuzbu za iseljenje iz stana", prica ovaj tridesetvogodisnjak. Uplaceni novac niko nije ni pomenuo tokom svih ovih godina.

Svi sudovi su presudili na stetu Sustica, ocenjujuci njegovu uplatu za stan "kao samoinicijativni cin". U poslednjoj presudi Vrhovnog suda Srbije od 7. marta 1995. godine, stoji da Sustic nije sacinio pismeni ugovor, a na pisani ugovor stanar i nema pravo, jer se tog prava lisio onog momenta kad je podneo zahtev za razresenje od vojne sluzbe. Ako je tako, zasto vojska nije vratila novac od otkupljenog stana? To, ocigledno, nikoga ne zanima.

Nas sagovornik kaze da u celom slucaju ulogu suda smatra potpuno nebitnom. Na pitanje kome se zalio, kaze:"Kome nisam? Zbog poznate politicke situacije procenili smo da je bolje da pisma nacelniku Generalstaba MIodragu Perisicu i gradonacelniku Beograda Nebojsi Covicu, pise moja supruga, posto je Srpkinja. Dobili smo neodredjene odgovore, koji nam nisu mogli pomoci. Podrska je izostala i od kolega iz vojske. A, sta cete, kad imate problem svi vas se klone. Doziveo sam da mi u inspekciju u kucu dodje moje neposredni kolega sa kojim sam mesece proveo na polozaju. Kada sam ga upitao da li zna ko sam, da li me poznaje, kao jedva me se setio. Ljudi se boje, pogotovo u vojsci".

Samo je "hrabar" pukovnik Marjanovic, koji celom sporu hladno daje politicku konotaciju, bez straha da ce mu bilo ko zameriti, ili mozda nije upucen da vlasti u Srbiji vise o Hrvatima ne govore kao o "ustasama". Uostalom, vojska je uvek kasnila za dogadjajima, a kako ovde biva, mozda ce pukovnik Marjanovic zbog isterivanja "ustase" iz stana biti i unapredjen. Ovde nikad nista nije nacisto.

Igor Sustic se za pomoc obratio i Helsinskom odboru za ljudska prava u Srbiji, a potom su iz ove organizacije usledila obavestenja, shodno Ustavu, o slucaju Igora Sustica, predsedniku Milosevicu, Pavlu Bulatovicu, ministru vojnom, Momcilu Perisicu, nacelniku Generalstaba Vojske Jugoslavije, Margit Savovic, ministru za ljudska prava i Velimiru Zivojinovicu, predsedniku Odbora za predstavke i prituzbe Skupstine Srbije. U pismu se, pored ostalog, upozorava, da je rec o gruboj diskriminaciji protiv lica hrvatske nacionalnosti, da nijedan od sudova nije ocenjivao cinjenicu da je JNA prihvatila otkupninu za stan i utvrdjenu cenu bez pogovora, da uplaceni novac nije vratila i da je Sustic ovu uplatu izvrsio pre nego sto mu je prestala aktivna vojna sluzba u JNA. U Helsinski odbor nije stigao ni jedan odgovor sa pomenutih adresa.

Pre mesec i po dana Igor Sustic doziveo je infarkt. Na nase pitanje sta ocekuje i gde ce sa porodicom ako ga izbace iz stana smireno odgovara: "Ne ocekujem nista dobro, nemam gde da odem i uopste ne razmisljam o tome".

Za mesec dana ponovo ce se pred svojim vratima susresti sa policijom i vojskom.

(AIM) Branka Kaljevic