ZAROBLJENICI, IZBEGLICE, ILI DEZERTERI

Otisli zarobljeni Muslimani iz logora "Sljivovica" kod Uzica

AIM, Uzice, 16.4.1996.

Molio je da mu ne pominjemo ime. Rece: "Nemojte, molim vas, saznace se i onda sam..." Potom se pocesao po bradi, zamislio iz trecu flasu piva, pa psujuci rat i Balkan, poceo govoriti o svom poslu u poslednjih osam meseci, o tome kako je sve to vreme proveo u logoru "Sljivovica" radeci, kako rece, kao "cuvar Muslimana".

Bio je, dok smo razgovarali, drugi sat nakon sto je grupa od 211 "bivsih branilaca Srebrenice i Zepe" zauvek napustila barake zemunskog "Planuma" u mestu Sljivovica podno Zlatibora i "uputila" se kuci u Republiku Bosnu i Hercegovinu. Nas ih je sagovornik, kaze, ispratio jedino pogledom. "Nismo se pre toga ni izljubili, ni rukovali. Rekao sam im dovidjenja, rekli su mi, takodje - dovidjenja. Niti su oni mene voleli, niti sam ja njih, priznajem, voleo. Nemoj pogresno da me razumes. Nisam ih ja mrzeo. Bilo je, video sam, medju njima dobrih ljudi, postenih. Njih mi je, priznajem, bilo zao sto su morali provesti osam meseci u "Sljivovici"... Ali, sta ces kad je djavo dosao na Balkan i svima nam po malo...mater, razumes", kaze "cuvar".

U drugoj polivini jula prosle godine, nakon ofanzive vojske Republike Srpske na zasticene muslimanske enklave Srebrenicu i Zepu, bilo ih je blizu hiljadu koji su potrazili spas bezeci na teritoriju SR Jugoslavije, gde su ih u sirem podrucju reke Drine i planine Tare, zarobili pripadnici redovnog i rezervnog sastava Vojske Jugoslavije. Jedni su ih nazivali "branioci Zepe i Srebrenice", a drugi "Alijini dezerteri". Vecina zarobljenih (ili izbeglih, ili dezertera) smestena je u improvizovani logor "Sljivovica", dok su ostali, prema nikad zvanicno saopstenim informacijama u Srbiji, bili prebaceni u slicne logore na planini Goc i barake aleksinackog rudnika.

Tokom proteklih osam meseci, vecina Muslimana napustila je SR Jugoslaviju, posto su prethodno, dobili vize pojedinih evropskih i prekookeanskih zemalja. U "Sljivovici" je, nakon odlaska poslednje grupe od 211 Muslimana, ostalo oko 40 utamnicenih, a njih 30 otputovace krajem aprila, posto prethodno dobiju obecane im vize od Finske i Danske. Sudbina preostalih deset Muslimana je sasvim neizvesna. Po nekim informacijama, u logor Sljivovicu krajem aprila uselice se izbeglice iz Krajine, koje su trenutno smestene u jednom zlatiborskom hotelu, dok ce zarobljenici, kako nezvanicno saznajemo, biti prebaceni u Padinsku Skelu nadomak Beograda. Da li je, kako se prica, za deset Muslimana iz Zepe i Srebrenice napisana i Haskom sudu dostavljena optuznica za pocinjene ratne zlocine u toku rata u okolini Srebrenice - ostaje da se nagadja.

Puno je bilo (i bice) oprecnih informacijama o smestajnim i, uopste, o uslovima pod kojima su Muslimani ziveli osam meseci u logoru "Sljivovica". Bez obzira na oprecne tvrdnje, jedno je tacno: novinari nezavisnih medija iz Srbije lakse su mogli uci u, recimo, trezor Narodne banke Jugoslavije, nego u pomenuti logor. Bila je to jedna, za sve znatizeljnike u Srbiji najstroze cuvana tajna. Ipak, procurelo je ponesto...

Culo se, na primer, da su tokom osam meseci u logoru bila tri smrtna slucaja, kao posledica tezih bolesti, a ne torture koju su, sumnjalo se, sprovodili cuvari logora nad zarobljenicima. Sagovornik sa pocetka teksta otkriva da je desetak pripadnika policije u Srbiji kaznjeno zbog "neadekvatnog tretmana prema zarobljenicima". Upitan da kaze da li je bilo fizickog maltretiranja zarobljenika, on odgovara da je bilo svega po malo, ali na kraju istice da su se "oni dobro proveli, kako su mogli da prodju da su bili zarobljeni godinu-dve ranije".

• Sto se tice hrane, imali su, brate, da jedu bolje nego mi kod kuce. Dobro, mozda je prvih dana bilo malo gladovanja, dok im nisu poceli dogoniti hranu iz inostranstva. Ali, da ja tebe odvedem u izbeglicki logor u Cajetini, pa da vidis gde je smestena ova nasa sirotinja iz Knina i okoline - zaplako bi se da si od celika. Evo, kunem ti se, ja sam vise puta veceravao i rucavao sa njima, nego kod kuce, bilo je medju njima ljudi koji su spremali pasulj bolje nego bilo koja domacica. E, sad, sto nisu dobijali pivo i rakiju, to jeste bio problem, ali smo ga mi lako prevazilazili, razumes. Jednom su se bunili sto nemaju uopste informacije, ni novine, ni radio, ni televiziju. Nisu me razumeli kad sam im govorio da treba da budu srecni sto nemaju televizor i radio - kaze "cuvar".

Nekoliko njegovih prijatelja, mestana, pricaju da su srpske izbeglice iz izbeglickih centara u okolini Uzica i Cajetine nekoliko puta zestoko protestovale zbog, navodno, dobrih uslova u kojima su smesteni Muslimani, trazeci da se i njima omoguce isti uslovi i ishrana.

Lekar koji je cesto lecio lakse obolele zarobljenike istice da su svi Muslimani, leceni u uzickoj bolnici, imali punu medicinsku negu i da nije u tretmanu pravljena razlika izmedju pacijenata. Lekar iz epidemioloske sluzbe iz uzickog Zavoda za zastitu zdravlja tvrdi da u "Sljivovici" nije bilo pojava epidemije zaraznih bolesti. Osim nekoliko pojedinacnih slucajeva infektivnih bolesti, sve drugo je, napominje on, bilo u redu.

Dakle, 211 Muslimana je otputovalo u cetiri autobusa cacanskog "Autoprevoza", sa nesto odece i licnih stvari. Prolazeci pored nekoliko televizijskih ekipa i omanje grupe novinara nisu pokazivali nikakve emocije. Saznajemo da mnogo od njih, odlazeci u svoju zemlju sa ogromnim strahom za svoju dalju sudbinu, odnono ne znaju, sta ih tamo ocekuje.

Mozda su, gledajuci objektivno, "zarobljenici", "izbeglice", ili "dezerteri" iz Srebrenice i Zepe, koji su bezeci ispred Mladiceve vojske pobegli u Srbiju kod "neprijatelja", zadali hronicarima ovog rata ogromn zadatak. Pobednici, porazeni, junaci, kukavice, izdajnici, mucenici,bojovnici, ratni zlocinci, kurve, pobegulje, srecnici, jadni ljudi, nesrecnici - krstili su ih ovim imenima u Srbiji. Cini se da i u Bosni mogu ocekivati isto.

A u "Sljivovicu" ce, krajem aprila sigurno doci izbeglice iz nekadasnje "kninske drzave". I njih, ovde u Srbiji, nazivaju istim imenima.

(AIM) Zoran Tmusic