SVILENI GAJTAN ZA UREDNIKE

Skopje Apr 16, 1996

AIM, Skopje, 16.04.1996

Odakle vuce korene i dokle sve dopire prokletstvo novinarske profesije u njenoj neraskidlivoj vezi sa poltikom, pitanje je koje se po ko zna koji put postavlja ovih dana u Makedoniji. Ovde izgradjeni politicki sistem, sa jedne strane do kraja transparira slobodu stampe, mada u to ne moze uveriti cak ni Makedoniji veoma naklonjene medjunarodne forume, ali se aktuelna vlast sa svoje strane beskrajno trudi da potpuno zaledi zateceno stanje i sacuva sve institucionalne i vaninstitucionalne oblike uticaja na medije. Najbolji primer da ovakva teza drzi vodu su najnovija talasanja u "Nova Makedoniji", najbogatijoj, najmocnijoj i najuticajnijoj novinskoj kuci koja izdaje tri dnevna lista i nekoliko nedeljnika, medju kojima i jedan politicki pod imenom "Puls". Serija, prema svedocenju prisutnih koji iz opravdanih razloga ne zele neprijatnosti u vezi sa identitetom, veoma zestokih sastanaka kao iz vremena nekadasnjih partijskih diferencijacija, potresa istimeni maticni list ove novinske kuce, sto se smatra veoma neprijatnom cinjenicom jer "Nova Makedonija" upravo otpocela proces privatizacije. Model koji je u ovome delikatnom poslu izabran, medjutim svedoci da drzava nije digla ruke od ovoga mocnog propagandnog sredstva, jer je za sebe zadrzala dovoljan procenat akcija, sto bi se reklo i buduceg uticaja, pa zato nije ni cudo ovo sto se trenutno tamo desava.

Pred nekoliko dana, naime generalni direktor firme Pande Kolemisevski zatrazio je da troje urednika lista "Nova Makedonija" direktno odgovornih za proces proizvodnje i donosenje svih bitnih odluka, posebno u oblasti unutrasnje politike, podneli ostavke. Svileni gajtan je poslan glavnom i odgovornom uredniku Djordjiju Ajanovskom, njegovom zameniku Erolu Rizaovu i urednici unutrasnjopoliticke rubrike Julijani Kocevskoj. Djordji Ajanovski se smatra relativno plasticnim glavnim urednikom, a prema odavno ustaljenog obicaju u makedonskom novinarstvu on bi trebao da nasledi generalnog direktora u buducim kadrovskim projekcijama. Erol Rizaov se ubraja medju najznacajnije makedonske komentatore unutrasnjih dogadjanja, a svojim profesionalnim integritetom posebno se nametnuo poslednjih meseci kada je imao hrabrosti da posve otvoreno progovori o skrivenim i javnim sukobima u okviru makedonskog politickog vrha. Urednica Kocovska, mada ne kotira tako visoko u profesionalnim krugovima, predstavlja jos upecatljiviji primer nego njena dvojica "poznatijih" kolega i sefova. Radi se o relativno mladoj novinarki koja se, preko gradske rubrike, iznenada vinula do veoma uticajnog mesta izvrsnog urednika u najdelikatnijoj unutrasnoj rubrici i to u vreme velikog komesanja u politickom vrhu drzave. Do nedavna Kocovska je ubrajana u najvernije i najdoslednije cuvare politickih interesa vladajuce Socijaldemokratske stranke, a njen nagli uzlet na profesionalnoj lestvici vezan je za prijatelske i porodicne poslovne veze sa samim partijskim vrhom. Tako reci, preko noci, ispalo je da mlada urednica sluzi interesima druge politicke grupe - Liberalne partije.

Prica o zbivanjima u "Nova Makedoniji" ustvari je refleksija onoga sto se desava u politickom zivotu zemlje. Dve pomenute partije bile su donedavno u koaliciji koja se raspala i ova druga, dakle Liberalna partija nasla se iznenada u opoziciji, a iz makedonske vlade su otstranjeni ministri iz redova te partije. Od politickih saradnika koji su zajednicki pobedili na posljednjim izborima i relativno uspesno delili vlast, postali su tako politicki suparnici koji jedni drugima zele sto vise smanjiti manevarski prostor i uskratiti pristup javnosti. U ovome slucaju je veoma indikativno to da ove dve partije poticu iz potpuno istoga ideoloskog konteksta. Socijaldemokrati su naslednici bivseg Saveza Komunista, a Liberali su nastali spajanjem dva komunisticka derivata, Markovicevih reformista i bivse omladinske organizacije. Partijski programi dveju partija bili su do te mere slicni da su, bez ikakvih ograda, prihvatile okvir koji je nudio koalicioni izborni "Savez za Makedoniju". Zato je sada vise nego smesno, novinare koji su juce pisali u korist jedne partije, a danas se nekom cini da je to u interesu one druge, optuzivati za ideoloska skretanja ili promenu partijskih dresova. Naravno bilo bi neoprezno tvrditi da neki od njih mozda i nemaju neku konkretnu korist od toga, ili da se necem slicnom ne nadaju u mogucnoj izmenjenoj politickoj situaciji, ali na prvi pogled se ipak namece zakljucak da su presudni razliciti pogledi na profesiju koji su i u vremenu politickog monizma povremeno dovodili do krize cak i unutar ideoloski potpuno konzinstentnih redakcija.

Lagani potresi u "Novoj Makedoniji" primeceni su doduse jos pre gotovo tri godine kada je u okviru novine, dakle kao podlistak, objavljen partijski glasnik "Liberal" koji je nastupio sa nekim spornim stavovima. Bilo je to vreme latentnih sukoba moedju politickim partnerima, ali je situacija sanirana i gotovo pa zaboravljena obavezama zajednickog izbornog nastupa. Povremeni incidenti u okviru vladajuce koalicije reflektovali su se i na clanke u ovdasnjim medijima, ali je "Nova Makedonija" nekako bila najisturenija, verovatno zato sto je za nju vlast i najzainteresovanija . Zrtvama drugacijeg gledanja na probleme sa kojima se susrece aktuelna vlast najprije su postali dvojica veoma angazovanih komentatora unutrasnjih dogadjaja Milan Banov i Aleksandar Soljakovski. Banov, donedavno intimus samog premijera Branka Crvenkovskog i covek ciji je profesionalni doprinos prilikom uspostave suverene makedonske drzave podvlacen crvenim flomasterom, zbog nekoliko kriticnih tekstova, uklonjen je sa udarnih strana i gurnut u profesionalnu "penziju" koju obezbedjuju povremeni komnentari u Bosnu. Jos teza sudbina zadesila je Soljakovskog, temeljnog analiticara koji se nikad nije previse kitio patriotskim perjem. Posle nekoliko veoma smislenih analiza i hrabrih intervjua, dobio je mesto bibliotekara.

U vremenu najvecih sukoba izmedju socijaldemokrata i Liberala, krajem prosle i pocetkom ove godine, usledila je i serija kritickih tekstova pomenutih Rizaova i Kocovske, sto je posejalo mnogo sumnji u njihovu iskrenost i cak dobronamernost. Pokazalo se, medjutim, da njihovi nastupi nisu izraz nesnalazenja u uslovima politicke borbe, jer su i kad je ishod te borbe bio vise nego jasan, nastavili da drze isti profesionalni kurs. Izgleda da je kap vode sto je prelila casu bio nedavni intervju sto ga je "Nova Makedonija" objavila sa liderom Liberala Stojanom Andovim. Julijana Kocovska je otvoreno pitala, a bivsi predsednik parlamenta bez dlake na jeziku odgovarao o kljusnim politickim problemima savremene Makedonije. Pri tom je, buduci stvar poznaje iznutra, izneo niz veoma neprijatnih optuzbi i ocena o sposobnosti i dosezima aktuelne vlade.

Posle tog intervjua, u "Novoj Makedoniji" nista vise ne moze biti kao sto je nekada bilo. Generalni direktor je najpre zatrazio pomenute ostavke, ali je u medjuvremenu uvideo da bi jedan takav potres mogao previse nastetiti citavoj kuci, a i njemu samome, pa je, po svemu sudeci postigao "dzentlmenski sporazum", pre svega sa svojim prvim saradnikom glavnim urednikom Ajanovskim. AIM'ov izvor tvrdi da su na javnom odmeravanju snaga pred jednim sirokim krugom novinara, dvojica pomalo reterirali, mada je novinarski tim, predvodjen naravno problematicnom trojkom, dobio veoma ozbiljne packe u vezi sa mizernim tirazom. Profesionalnom ponosu nije bila po volji ni velika kolicina pepela kojima su se neki tamo posipali, ali izgleda da prica jos nije potpuno zavrsena. Redakcija se prilicito podelila u vezi sa eventualnom krivicom novinarskog pogona i posebno u vezi sa "ideoloskim" skretanjima nekih novinara. Sa druge strane, u kuci se vec profilira jedan uski tim dusebriznika koji su spremni svaki cas uskociti u igru i preuzeti fotelje koje bi eventualno ostale prazne, pa se pretpostavlja da ce, ukoliko se trenutna kriza i sanira, ona namerno biti izazivana i ubuduce. Pise: LULJETA K. NIZAMI