CRNA GORA I ADAMOVIc

Sto ga brani, kad ga ne odbrani

Podnaslov:

"Sad sve zavisi od Crne Gore", zakljucuje beogradska stampa akteulni tok sukoba sukoba guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovica sa srpskom vlascu. Argumenti za ovu tezu izgledaju sasvim jasni. Avramovic se o povratku iz Pariza zestoko konfrontirao sa inflatornim lobijem u Srbiji ("Gospoda Djonovic, Tomic i drugi ce morati da cekaju, jer pare za kredite stampati necu!" rekao je tada), a za uzvrat je odmah krenula prica da se za mjesto novog guvernera NBJ priprema Borka Vucic, predstavnica "Beobanke" na Kipru, za koju Vojislav Seselj tvrdi da je bila glavni organizator iznosenja deviza iz Srbije u vrijeme sankcija. Potom je u otvorenom pismu celnim licnostima Srbije, Crne Gore i SR Jugoslavije, koje je uputio i svim dnevnim novinama u zemlji, Avramovic direktno naglasio da zahtjevi Vlade Srbije za novim kreditima ruse stabilnost dinara i da on to nece dozvoliti. Ovo pismo, medjutim, najveci beogradski listovi za koje se inace smatra da su bliski rezimu, nijesu objavili, kao, uostalom, ni sadrzaj Avramoviceve konferencije za stampu po povratku iz Pariza. Vec na osnovu toga bilo je lako zakljuciti da Avramovicev protivnik nije samo Vlada Srbije, vec neko mnogo jaci - Milosevic licno. S druge strane, preko radija "Slobodna Evropa" javnost je saznala da se Avramovic iz Pariza vratio avionom crnogorske vlade, posto, izgleda, ni SRJ ni Republika Srbija nijesu mogle naci adekvatno prevozno sredstvo za prvog covjeka centralne banke. Tom prilikom Avramovicu je u Podgorici priredjena vecera, sto je mnogima dalo za povod da zakljuce kako Crna Gora brani Avramovica.

Cini se ipak da su ova objasnjenja sa koncentrisanjem glavnih protivnika Avramovicevog koncepta ekonomskog razvoja zemlje i ukljucivanja u medjunarodne finansijske institucije samo na Srbiju, ipak, jednostrana. Jer, ne treba zaboraviti da se u pripremu za pariske pregovore ukljucila i savezna vlada na cijem celu je istaknuti clan vladajuce crnogorske partije Radoje Kontic. Pred pocetak pariskih pregovora na konferenciji za stampu koju se odrzali predstavnici Savezne vlade i to bez prisustva guvernera Avramovica, iznesen je decidiran stav: SRJ nece podnositi nikakv zahtjev za prijem u clanstvo MMF-a, posto je vec clan ove organizacije. O nekakvom naknadnom uclanjenju u MMF, objasnjeno je, nema ni govora, a sustina pregovora bice pitanja modaliteta servisiranja spoljnih dugova zemlje i novih kreditnih aranzmana. Savezni premijer Radoje Kontic je nekoliko dana kasnije ovaj nadobudni stav iznio jos otvorenije: "SRJ je spremna da sa Fondom trazu pragmaticno rjesenje radi obnove saradnje, ali ne i da se odrekne svoga kontinuiteta, jer se radi o politickom i pravnom aspektu, koji nije u nadleznosti tog Fonda." Sta vise, ni ovog puta nije izostao lakomisleni optimizam. Postoje realne pretpostavke, rekao je Kontic, i to upravo u vrijeme kada su pregovori zapali u corsokak, da MMF i Svjetska banka daju povoljan odgovor na zahtjev za reintegraciju Jugoslavije u medjunarodnu monetarnu sferu". Vec na osnovu ovakvog Konticevog istupanja postaje jasno da stav vladajuce partije Crne Gore oko navodnog kontinuiteta u clanstvu MMF-a, ipak, nije tako daleko od Milosevicevog.

Afera oko Avamovica, politicka tema broj jedan, izazvala je razumljivu paznju svih opozicionih partija u Crnoj Gori. I svi su stali uz Avramovica. "Guverner Avramovic nametanjem logike cistih racuna ugrozava politicke nomenklature i to pred izbore, sto je necuvena drskost", kaze Zarko Rakcevic iz Socijaldemokratske partije Crne Gore. Finansijska disciplina, po Rakcevicu, onemogucava predizborno povecanje plata, retroaktivno povecanje penzija, dijeljenje polutki i brasna, odnosno primjenu svih onih mehanizama koji se aktiviraju pred izbore. A kako se izbori priblizavaju, upozorava Rakcevic, tako rastu i predizborni apetiti, pa time i pritisak na stampanje novca. Za crnogorsku vlast, Rakcevic kaze da je "u ovoj situaciji, kao i uvijek, nijemi posmatrac duznickog inflatornog puca, pa je zahtjev Vlade Srbije, dugorocno gledano udar na dzepove gradjana Crne Gore".

Predrag Drecun iz Narodne stranke Crne Gore smatra da "Avramovic nije ni Milan Panic, ni Dobrica Cosic, ni Radovan Karadzic, vec covjek koji ima svoj stav i znanje da pomogne ovom narodu." Srpska vlada je po Drecunu "ideoloski ostatak proslog rezima, pa je treba razoriti, a jedini koji to moze uciniti je Dragoslav Avramovic. I Srpski radikali iz Crne Gore staju na stranu Avramovica, zato sto je, po rijecima Dusana Boskovica, portparola ove stranke, "svojim znanjem obogatio fondove i podigao moral nacijikoja je bila pred moralnim kolapsom".

Liberalni savez smatra da Avramovica rusi finansijsko-birokratsko-mafijaski lobi koji se nalazi u Srbiji. Zato Zoran Ljumovic, sef poslanickog kluba LSCG smatra da "Crna Gora moze, treba i mora najhitnije da obnovi saradnju sa medjunarodnim finansijskim institucijama po opsteprihvacenim principima, ne samo zbog toga sto joj tu mogucnost pruza njen Ustav, a i Ustav tzv. SRJ, nego o zbog toga sto postojanje posebne kvote za Crnu Goru daje tu mogucnost u okviru propisa medjunarodnih finansijskih insititucija".

Medjutim iz vladajuce partije nema niti rijeci o "slucaju" Avramovic. Za sada se iz crnogorske vlasti javio samo Milutin Lalic, direktor republicke agencije za prestrukturiranje, koji je, meditirajuci u podgorickoj "Pobjedi" o dosljednosti i nedosljednosti u politici, ipak uspio da kaze: "Ako zbog prava i politike bude trpjela ekonomija (sto je vec dugo bila njena tuzna sudbina) onda pitanje kontinuiteta gubi smisao i rezon."

Po svim ekonomsko politickim parametrima Avramovicev koncept je daleko blizi rukovodstvu u Podgorici no beogradskom vozdu. Medjutim, ni odnos snaga unutar crnogorske vladajuce partije nije jasan. Na jednoj strani je Djukanoviceva privatizacija na crnogorski nacin, a na drugoj ulatovicev oportunizam prema srpskom faktoru. O na prvi pogled konfuznom i neodlucnom stavu crnogorskih vlasti, a u sustini o ponvljanju njihove politike sjedenja na dvije, tri ii vise stolica kako bi se obezbijedili od svakog moguceg ishoda, govori i cinjenica da su u petak, na sastnaku Savjeta guvernera Narodne banke Jugoslavije dva predstavnika Crne Gore, glasali oprecno - jedan za Avrama a drugi protiv. Na direktno novinarsko pitanje "Da li Vas podrzava rukovodstvo Crne Gore", Avramovic odgovara kratko "Ne znam".

Hoce li i Avramovica zadesiti Paniceva sudbina? Odgovor je jos neizvjestan, a poredjenja fantasticnog politickog i medijskog uspona i naglog gubitka popularnosti Milana Panica, nekadasnnjeg saveznog premijera sa aktuelnim zbivanjima oko Avramovicevih reformatorskih zamaha namecu se sama po sebi. I jedan i drugi su dovedeni kao "bogovi s neba" i odradjivali su posao zarad interesa Milosevicevog rezima. I jedan i drugi su se gotovo nenadano poceli otimati dodjeljenoj ulozi. I prije nekoliko godina crnogorska vlast je, u startu, reklo bi se stala uz Panica, ali se, nakon njegovog rusenja, opet vrlo brzo priklonila novim tokovima Miloseviceve politike. Da li ce i sada biti tako ? Da li ce i ovoga puta biti po onoj narodnoj "Sto ga brani, kad ga ne odbrani"? Hoce li i Avramovica ponijeti vjetar kao i Panica? Rano je prognozirati.

Kako sada stvari stoje, Avramoviceve sanse za odrzanjem daleko su vece od Panicevih, ne zato sto je on politicki jaci od kalifornijskog biznismena, vec zato sto je sada rezim slabiji i sto pred sobom ima manje manevarske mogucnosti. Milosevic je preko Savezne vlade isposlovao odlaganje razgovora sa MMF-om jer, jednostavno receno, jos nije spreman za pravila trzisne utakmice. Ulazak u MMF podrazumijeva drugaciju ekonomsku politiku, operacionalizaciju Programa dva, privatizaciju, liberalizaciju, smanjenje carinskih barijera... mnogo toga sto je tako daleko od aktuelnog projekta koji se zove "Srbija dve hiljadite". Avramovic je po povratku iz Pariza otvorio citav front ovih tema, a u osnovnoj orijentaciji, to je jedino sigurno, ima podrsku crnogorskog rukovodstva. Ali i Milosevic zna da bez ukljucivanja u MMF ova zemlja nema sansi za inostranu kreditnu podrsku koja je izraubovanoj privredi neophodna, kao i to da narusavanje monetarne stabilnosti prijeti ponovnim inflatornim haosom koji mu je u izbornoj godini najmanje potreban. Uz Avramovica nije samo kompletna opzicija, (za SPO njegova odbrana je prvorazredni drzavni i patriotski zadatak), vec i ekonomski strucnjaci sto je u ovom slucaju, cini se, vaznije. Mozda ce ipak najvazniju uloogu odigrati sam Avramovic. Covjek koji se do prije godinu dana nije libio da zdusno pohvali drustvenu svojinu moze naci kompromisnu formulu i za postojeci konflikt.

Dragan DjURIC (AIM Podgorica)