POLICIJI SE PREPORUCUJE-SAMODOSCIPLINA

AIM, Skopje, 13.04.1996

*Nakon sto se uverila o vise nepravilnosti u radu makedonske policije, specijalni izvestitelj UN, g-dja Elizabet Ren je preporucila makedonskoj vladi da preduzme neophodne korake da bi se popravila (samo)disciplina u redovima policije. * Nada de ce redovni prijem u OEBS i Savet Evrope pridoneti unapredjenju ljudskih prava i sloboda.*

"Iako Bivsa Jugoslovneska Republika Makedonije se mda ne suocava sa istom kolicinom problema kao sto je slucaj u drugim delovima regiona, neka komlicirana pitanja ljudskih prava su ipak prisutna". Ovim recima je gospodja Elizabet Ren, specijalni izvetitelj Komisije o ljudskim pravima pri Ujedinjenim Nacijama pocinje redjanje svojih zakljucaka o situaciji u Makedoniji, nakon svoje posete pocetkom februra ove godine. Njene najvece primedbe odnose sa na zakonodavstvo i rad policije, a ima primedbi i na prva manjina. Konstatirajuci da Ustav iz 1991 godine nudi osnovu za obimnu reformu drzavne administracije i sudstva, kao i da otvara proces za donosenje novih zakona, Ren konstatuje da, na zalost, ovaj proces kasni jako mnogo, sto u velikom broju slucajeva rezultira protivrecnoscu izmedju Ustava i zakone zemlje, koji u velikom broju datiraju iz ere bivse SFRJ. Upravo ova situacija je glavni razlog sto Ustavni sud Republike radi "punom parom", sto specijalni izvestitlej ilustrira cinejnicom da je ovaj sud prosle godine dobio 374 predmeta. U 186 od 335 slucajeva koji su reseni tokom 1995 godine, Ustavni sud je odlucio ponistiti zakonske akte ili opozvati vladina resenja kao neustavna.

Najvecu "paznju" u svom izvestaju Ren poklanja makedonskoj policiji koja bez sumnje zasluzuje epitet najcesceg "gosta" u skoro svim izvestajima ove vrste iz bilo kog izvora. Kao najcescu primedbu na nacin rada i ponasanje policije, Elzabet Ren navodi zalbe o prekoracenju zakonskog limita o 24 casovnom pritvoru. U izvestaju poimenice se navode primeri pritvaranja celnika Tetovskog univerziteta koji su drzani u pritvor preko 40 casova a da pritom nisu mogli kontaktirati svoje najblize niti sa svojim braniteljima, i sve to bez sudskog naloga. "Informativni razgovor" bez ikakvog sluzbenog naloga opisani su kao redovan nacin rada policije. Kao konkretni primeri navedeni su "informativni razgovori" sa studentima iz Tetovskog univerziteta, a opisan je i slucaj privodjenja na "informativni razgovor" vlasnika jednog restorana u tetovo u kome je odrzana zabava studenata iz spomenutog univerziteta koga vlada smatra nelegalnim. Izvestitelj Komisije za ljudska prava pri UN u svom izvestaju se poziva i na podatak da je policija poduzela pravu kampnaju u pretresanju kuca u nekoliko skopskih naselja decembra prosle godine u okviru istrage povodom atentata na predsednika Gligorova. Ona istovremeno navodi primedbe da pri izvodjenju ove akcije policija nije imala nikakve sudske naloge ili druga valjana ovlascenja za pretres. Ocigledno, konstatuje Elizabet Ren, ova akcija je izvedena samo na osnovu formalne objave Ministarstva unutrasnjih poslova objavljene sledeceg dana u glavnim dnevnim listovima.

U ovom izvestaju su navedeni i neki drugi slucajevi u kome je policija prekoracila svoje kompentencije ili jednostavno koristila "rupe u zakonu", kao sto je spomenuti slucaj iz Strumice gde je grupa od 20-tak mladih svaki dan bivali privedeni i saslusavani po 5-6 sati, u periodu od dve nedelje, a da pritom pritiv njih nije podignuta nikakva optuznica.

Specijalni izvestitelj UN, na kraju svog izvestaja koji je dostavljen i makedonske Vlade pored opstih konstatacija daje i konkretne preporuke. Ona konstatira da makedonska policija jos uvek koristi nedozvoljene metode u izvrsavanju svojih duznosti. Posebno uznemiravajuce, po njenom mislenju , jeste arbitrarno koriscenje takozvanih "informativnih razgovora" kao i saslusavanje gradjana. Zbog svega ovoga, svojim izvestajem ona se zauzima kod makedonske vlade da "poduzme neophodne korake da bi popravila disciplinu u redovima policije i da intenzivira treninge o poducavanju o ljudskim pravima za sluzbenike koji primenjuju zakone".

U svojim preporukama, Elizabet Ren se takodje osvrce na problem nacionalnih manjina, posebno na aspekte obrazovanja i zaposlavanja. Iako je po pitanju obrazovanja, za vreme svoje februarske posete svojim izjavama prilicno je razocaraja po i naljutila svoje makedonske domacine (a obradovala nemakedonce), g-dja Ren je ipak preporucuje makedonskoj valdi da se potrudi u iznalazenju alternativnih puteva kojim bi se omogucilo da nacionalne manjine uzivaju pravo na visoko obrazovanje na svom maternjem jeziku. "Specijalne potrebe manjina trebale bi biti uzete u obzir prilikom pripreme novog zakona o visokom obrazovanju", navodi se dalje u izvestaju. Kao sto je pznato, zakon o visokom obrazovanju koji je u pripremnoj fazi izazvao je veliko nezadovoljstvo kod Albanaca i preti padom koalicije u kojoj sudjelulju i albanske partije.

Sasvim na kraju svog izvestaja od pet gusto kucanih strana, Elizabet Ren izrazava nadu da ce nedavni prijem zemlje u OEBS i u Savet Evrope pridoneti unapredjenju ljudskih prava i sloboda. "Kako i da je, takodje se treba naglasiti da prijem zemlje u Savet Evrope, a posebno ratifikacija Evropske konvencije o ljudskim pravima obavezuje Vladu ka daljem intenziviranju napora za dizajniranje zakonodavstva i politike po medjunarodnim i evropskim standardima", konstatuje na kraju svog izvestaja Specijalni izvestac UN o situaciji ljudskih prava u Makedonije. Pise: IBRAHIM MEHMETI