KONACNO NORMALIZIRANI ODNOSI IZMEDjU BEOGRADA I SKOPLJA

AIM, Skopje - 08.04.1996

"Konacna pacifikacija juznog Balkana" - mozda je najbolja ocena izrecena povodom potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa izmedju Beograda i Skoplja, koji su u ponedeljak potpisali sefovi jugoslovenske i makedonske diplomacije Milan Milutinovic i Ljubomir Frckovski. Izrekao ju je Frckovski, koji se, kako je uostalom i sam izjavio, nada da je "zatvoreno jos jedno sporno pitanje na Balkanu". A ono je tinjalo iz jednostavnog razloga sto Beograd sve do ovog, po mnogima, kljucnog ponedeljka nije priznavao nezavisnu makedonsku drzavu. Konacno je i poslednji makedosnku sused prihvatio tu cinjenicu, koja je bila verificirana jos pre pune tri godine prijemom Makedonije u svetsku porodicu naroda - Ujedinjene nacije.

Ako nista drugo, pre toga je bilo teze izbeci procene da Beograd nije digao ruke od ambicija da najjuzniju bivsu jugoslavensku republiku na ovaj ili onaj nacin uvuce pod svoj patronatski kisobran. Ako je opsta ocena bila, koja se mogla cuti i iz metropola svetske politike, da je time zatvoreno jos jedno otvoreno pitanje, koje se moglo pretvoriti u inicijalnu kapislu sirenja ratnog pozara na osetljivom Balkanu, onda je i ostra reakcija Atene bila ocekivana. Sluzbena reakcija grckog ministarstva vanjskih poslova, koje i dalje ime makedonske drzave smatra kradjom svoje "istorijske bastine" bila je da to nije bilo "u interesu stabilnosti na Balkanu" shvacajuci to kao "potez, koji nije prijateljski prema Grckoj". Razlozi takvom shvacanju stvari leze u cinjenici sto je Beograd ovim sporazumom fakticki uspostavio odnose sa Skopljem pod za Atinu spornim imenom makedonske drzave - "Republika Makedonija".

S druge strane, Skoplje ne krije zadovoljstvo upravo zbog tog za njega pozeljnog detalja. Istakavsi to u prvi plan i sam makedonski premijer Branko Crvenkovski izjavio je da je rec o dogadjaju "istorijskih dimenzija".

Makedonska diplomacija zadovoljna je objavljenim poslom. Jer, napokon, i Beograd je prihvatio, kako je istakao Crvenkovski, da je makedonsko-jugoslovenska granica, granica izmedju dveju susednih drzava. S druge strane, uspela je izbeci zamku Beograda, koji nastojao u sporazum ugurati da cinom njegovog potpisivanja "nema vise neresenih pitanja", sto bi znacilo da se Makedonija odrice potrazivanja iz trezora zajednicke bivse jugoslovenske drzave. Beograd se jednostavno morao saglasiti s makedonskim predlogom da se to pitanje, koje se tice sukcesije nakon raspada bivse Jugoslavije "resi sporazumno", a kako je pojasnio Frckovski, "multilateralno", sto bi trebalo znaciti na medjunarodnom nivou i u dogovoru s ostalim bivsim jugoslovenskim republikama. Da nije tako bilo, Skoplje, kako je to nedavno izjavio makedonski ministar vanjskih poslova, ne bi prihvatio toliko ocekivano potpisivanje tog sporazuma, kojim se, izmedju ostalog, i diplomatski odnosi uspostavljaju na nivou ambasadora.

Beograd se ocigledno nalazio u procepu. Moze se reci bas i nije imao previse mogucnosti da celu stvar i dalje odlaze. Jer, Evropska Unija odavno je uslovila svoju normalizaciju odnosa s Beogradom i naglasio da ce vratiti svoje ambasadore tek kada bude priznao makedonsku drzavu i snjom bude uspostavio deplomatske odnose. Jasno je bilo da povratak SRJ u medjunarodnu zajednicu, a onda i njeno priblizavanje evropskim i svetskim kasama, neizostavno vodi preko Makedonije.

Makedonija je, sigurno, resila jednu veliku neizvesnost. Postojanje ove drzave konacno je priznao i njen posljednji sused, koji je dugo izbegavao da to ucini. Za nesrecu po Atenu, ucinio je to pod ustavnim imenom. Dovoljna razlog da Grci taj potez svog nekadacnjeg prijatelja na Balkanu svate kao neprijateljski korak. Grcki mediji u ocenama idu i dalje shvacajuci sve to zaviscu Beograda zbog vazne uloge koju bi u novoj preraspodeli zoba uticaja na Balkan trebala igrati Grcka. Taj, kako je nazvala, "dogovoreni doplomatski potez izmedju Beograda i Skoplja" , privatna grcka televizija "Mega" ocenila je kao "zlonamerkost srpksog predsednika Milosevica".

Procenjujuci da je Beograd pod za Atenu spornim elemntima uspostavio odnose sa Skopljem u "neugodnom" i delikatnom trenutku za grckog premijera Simitisa, koji se upravo nalazio u Washingtonu, gde se ocekuje da ce s americkim predsednikom Clintonom raspravljati i o "makedosnkom pitanju", grcki mediji smatraju da je to bilo zlonamerno. Jer, po njima, Milosevic, kojem je Evropska Unija stvarno postavila uslov da pre normalizacije odnosa s njom mora resiti probelm odnosa Beograd i Skoplje, nije imao razloga da zuri. Ionako, kako tvrde pitanje normalizacije odnosa izmedju SRJ i EU trebalo je doci na dnevni red zasedanjem evropskih ministara tek u maju. Zato to i tumace ljubomorom Milosevica, koje smeta Grcka u realiziaciji njegovog sna da Srbija bude predvodnik na Balkanu.

Iako Skoplje trenutno sija od zadovoljstva zbog toga sto je normalizirao odnose s Beogradom, nadajuci se, usput, da ce i ekonomski odnosi krenuti ulaznom linijom, ipak sve jos nije gotovo. Sporno moze biti utvrdjivanje granicne linije izmedju dveju drzava. Jer, kako je predvidjeno sporazumom, tek treba osnovati zajednicku medjudrzavnu komsiju, koja bi u roku od 30. dana trebala precizno, uz iscrtavanje detaljnih geografskih karata, odrediti srpsko-makedonsku granicu. Nije iskljuceno da tu iskrsnu problemi, jer ne tako davno zabelezeni incident kada su srpske pogranicne patrole znale zalutati, kako je Skoplje smatralo, makedosnku, a Beograd srpsku teritoriju. Oni su izbegnuti zahvaljuci brzoj intervenciji jedinica UN stacioniranih u Makedoniji. Pise: VERA GEORGIEVSKA