OPERACIJA "MEDIJI"

Nova kampanja u Srbiji protiv "stranih placenika"

AIM, Beograd, 7.4.1996.

Sve je pocelo sa "Politikom". Ona je samo prenela tekst atinskog nedeljnika "Pontiki" (Mis) u kome su Evropska komisija i komesar Evropske unije za spoljno politicke odnose Hans van den Bruk optuzeni da su davali neogranicene sume novca nezavisnim medijima. Na listi srecnih dobitnika koji su od Komisije dobili novac u 1994. i 1995. godini nalaze se i neki listovi iz Hrvatske (Feral i Arkzin), pojedini iz Bosne i Hercegovine, (Radio Tuzla) ali se do detalja insistira na svim medijima u Srbiji. "Takozvani borci za slobodu stampe i televizije, nasi evropski prijatelji, stremili su tokom protekle dve godine operaciji kontrole sredstava masovnog informisanja... sa ciljem slabljenja rezima i, razume se, kontrole javnog mnenja, kako bi olaksali svoje planove", pise "Pontiki". "Zna se kakvi mogu biti oni koje pomaze 'poznati' komesar, a jasno je i kakve su im namere, radi se o podrivanju Srbije (pre svega)," dodaje atinski nedeljnik. Tekst je u Politikonom prenosenju dobio i dodatne tabele sa "izdajnicima" , cega u originalu nije bilo. Dakle, na toj listi se nalaze i NIN i Vreme, i "Nasa Borba" i Has, i AIM i VIN, i Beta, i "Ekonomska politika" i "Borske novine"...i sve to uz sume dobijenog novca u ekijima.

Iako nije tajna da Evropska komisija pruza pomoc medijima u razlicitim drzavama, a pravila za konkurs i procedura dobijanja tog novca su otvoreni za javnost, tekst je stampan kao "ekskluziva", ton je optuzujuci, a za neke urednike se tvrdi da voze mercedese i stanuju u skupim vilama, koje su eto "zasluzili" podrivajuci (pre svega) Srbiju.

Grickanje "Misa"

"Pontiki" je prosocijalisticki nedeljnik, koji nikad, kako kazu izvori "Nase Borbe", nije objavio nijedan kriticki tekst o socijalistickim sistemima, a zloupotrebe do kojih je dolazilo, na primer, na Kubi pod Kastrom, naprosto je precutao. To je list koji je ponosan zbog svojih dobrih kanala u grckom Ministarstvu inostranih poslova, preko kojih otkriva poverljiva dokumenta, a otvoren je za saradnju i sa drugim faktorima koji mu ponude ekskluzivu.

Nije cudno da su u Srbiji predstavnici nezavisnih medija prepoznali te "druge faktore" u liku srpskog rezima, kao narucioca teksta, pogotovo posle kampanje koja je usledila.

• Stvari nisu jednosmerne - kaze za AIM, Eli Jurikova, dopisnica Radio Slobodne Evrope, i odlican poznavalac prilika na Balkanu. Po njenim recima, tekst je narucen iz Srbije, nigde vise nije prenesen, niti citiran. - U pitanju je nova kampanja, a srpski rezim je morao za nesto da se uhvati. Grcka, kao tradicionalni prijatelj, moze da posluzi, a Srbija joj cini ustupak, ne priznajuci Makedoniju. Kada je 1992. godine Hans van den Bruk bio na strani Makedonije u grcko-makedonskom sporu, to mu nije oprosteno, tako da se jednim udarcem sad Grcka zahvaljuje Srbiji na podrsci i istovremeno udara na Hans van den Bruka.

Na dan kada je "Politika" prenela tekst, u udarnom rezimskom dnevniku, koji gleda cela Srbija, procitan je spisak "placenika" i sume novca koji su dobili i tada je vec sve pocelo da lici na ozbiljnu kampanju, vodjenu paralelno, protiv opozicionih lidera koji "suruju sa neprijateljima Srbije" i nezavisnih medija, koji takve podrzavaju.

U svom poznatom ispovednickom dnevniku-instituciji u "Dugi", Mirjana Markovic, lider JUL-a i surpuga predsednika Srbije se pozabavila desnicom na politickoj sceni i medijima koji su njeni, a njeni su svi koji nisu za vlast u Srbiji, i za JUL. "Takoreci, sve stranice ovih listova posvecene su informacijama o tome da je sadasnja vlast u Srbiji, sa svim njenim predstavnicima, od Republike do opstine, nemoralna, korumpirana, izdajnicka, lopovska, lenja i glupa...Sa svojim sadasnjim politickim, moralnim i intelektualnim bicem, desnica u Srbiji, sudeci bar po stampi koja je zastupa, bice samo nosilac jeftinog nihilizma, potpunog prostakluka, nacionalne, verske i politicke mrznje, razornog defetizma... ishodiste jednog novog, balkanskog fasizma."

Nije proslo ni par dana, a "Politika" se pojavila sa tekstom, ovog puta iz pera sopstvenog novinara (Finansiranje medija iz inostranstva - Pomoc sa ili bez obaveza). Citirajuci kratko Tomu Dzadzica, direktora NIN-a, koji je tvrdio da nikad nije bilo uslovljavanja uredjivacke politike, rec je data Dusanu Cukicu, predsedniku rezimskog Udruzenja novinara Jugoslavije: "Mi znamo da se novac vec nekoliko godina distribuira preko centra u Ljubljani i nacionalne banke Madjarske. U Budimpesti je postojao devizni racun za finansiranje nezavisnih medija, koji su upravo time sto primaju novcanu pomoc pokazali ko i gde im je gazda. Moze svako da bude od svakoga placen, ali neka se ne kiti perjanicom nezavisne stampe".

Onda rezimska "Borba" pocinje da objavljuje feljton. Prvo je intervjuisan Vlada Resetar, zamenik glavnog i odgovornog urednika drzavne novinske agencije Tanjug, koji porucuje da "nema besplatnog rucka" i da "oni koji daju pare iz inostranstva vrlo dobro znaju zasto ih daju - a ovi koji primaju te pare moraju na neki nacin da ih zarade."

Potom objavljuju stav urednika "Politike" da ova novina nema sponzora, te da "svaka vrsta sponzorstva, bilo da je rec o ekonomskom, ili politickom, negativno utice na polozaj i rad redakcija i na nepristrasno i profesionalno informisanje. Jedini sponzori lista "Politika" su njeni citaoci"!

Sledi niz prizemnih obracuna sa urednicima nezavisnih medija. Prvo je na red dosao urednik "Nase Borbe", Miomir Brkic, odmah za njim direktor "Monitora" i urednik AIM redakcije za Crnu Goru, Zeljko Ivanovic.

Zasto kampanja

Rezimskim preuzimanjem nezavisne televizije Studio B, cinilo se da se vise nema sta oteti, te da su nezavisni mediji prakticno marginalizovani, bezopani, nisko tirazni poput lokalnih medija u Srbiji, ili nedovoljno cujni, poput radio stanice B-92. Posto su na mocnoj televiziji vec sve pokupili, reziser Ljubisa Ristic, aktivista stranke Mirjane Markovic, sada pravi JUL-ovsku televiziju, uzimajuci bivse talase "Jutela".

U ovom trenutku ne postoji nijedan TV-dnevnik kojem se moze verovati, a od printanih medija jos samo dnevna "Nasa Borba", uspeva da se nosi sa materijalnim teskocama, i ima tiraz oko 30.000.

Dakle, sta bi mogao biti cilj ovakve kampanje?

• Dosta je tesko naci racionalan odgovor na to pitanje. Ovo je trenutak kada je vise od svega potrebno vlasti da ne ucini nista sto je ostavlja u izolaciji. Ako u ovakvom trenutku cini suprotne korake, onda to moze da deluje kao gubljenje kompasa, ili istrajavanje u pogresnom uverenju da ce spoljni partneri gledati kroz prste ovakve unutrasnje postupke, zato sto su im neophodne Miloseviceve usluge. Hoce li biti novih zabrana? Vec i ovo sto je do sada ucinjeno dovoljno je ozbiljno da bi se moglo ocekivati vise od toga, ali ko bi mogao reci da ce oni koji ovo cine sada stati, ili da nece otici u vece avanture, jos jace nasrtati na medije, ako je strah od otvaranja toliko veliki - kaze doajen srpskog novinarstva Aleksandar Nenadovic.

• Cilj je vlasti da po svaku cenu dobije izbore. Narod vec psuje Draskovica, sledeci je Djindjic. Cilj je da se diskredituju nezavisni mediji i opozicija. Za obicnog coveka je i 100 maraka mnogo, kad procita da je neko dobio 150.000 maraka, zgranut je. Vlast je, prakticno, zavrsila posao, kad su na rezimskom TV dnevniku procitali pomenuti spisak - objasnjava Eli Jurikova.

Filip David, urednik lista "Pravo na sliku i rec" smatra da se nasrtaji na medije ponavljaju uvek, kada su najavljeni izbori: "Vlast preduzima sve da potpuno ugusi svaku mogucnost da se cuju drugacija misljenja. To samo znaci da oseca veliku nesigurnost, pa i strah da prodje onako kako ne zeli. Da li ce biti zabrana, zavisi od toga kakve ce razmere taj strah poprimiti."

Gordana Susa, urednik VIN-a (video nedeljnika emitovanog na Studiju B) i dalje pravi nove emisije, mada su nove "gazde" Studija B zabranile emitovanje, pa u ovom trenutku napore ekipe VIN-a nema ko da vidi.

• Ova kampanja podseca na stanje pred pocetak rata. Potpuno mi je ta situacija prepoznatljiva, i smesna i tuzna. Smesna, jer kad se zbroje sva sredstva u dve godine koja su data nezavisnim medijima na srpsko-hrvatskom govornom podrucju bivse Jugoslavije, onda to iznosi jedva deset dana kostanja, ili "haraca", koji otima RTV Srbije preko strujomera svim gradjanima. Taj "harac" mesecno dostize sumu od oko 7,5 miliona maraka. Tuzno je da se od 1991. godine nije promenio ni model kampanje, ni vokabular, ni poziv na linc. Ako zbilja ozbiljno krenu u zabrane, ne sumnjam da ce to i sprovesti. Tada mi ostaje samo sumorno predvidjanje.

Prva zabrana se vec desila. Veton Suroi, glavni i odgovorni urednik pristinskog nedeljnika "Koha" obratio se juce agenciji AIM sledecim saopstenjem: "Sestoro srpskih policajaca obustavilo je stampanje nedeljnika 'Koha' 6.aprila. Oni su zatvorili stampariju gde se stampa ovaj nedeljnik i priveli su na informativni razgovor direktora Ljutfi Zilivodu, koji je oslobodjen nakon nekoliko sati. Po navodima policajaca, stamparija ne moze ponovo poceti sa radom, dok se naredni broj nedeljnika 'Koha' ne bude dostavio njima. Nedeljnik 'Koha' je odlucio da ne preda materijal za sledeci broj..."

(AIM) Gordana Igric