KARADZIC PROTIV KASAGICA

Previranje medju bosanskim Srbima

Lider bosanskih Srba uplasen je rastom uticaja premijera Rajka Kasagica i zeli da ogranici njegovu moc

AIM, Beograd, 7.4.1996.

Lider bosanskih Srba Radovan Karadzic je na sednici Parlamenta odrzanoj u noci izmedju 2. i 3. aprila na Palama, preduzeo nove mere kako bi zadrzao pod kontrolom glavne poluge moci i uticaja koje mu sve vise klize iz ruku. Karadzic je od Parlamenta iznudio ovlascenje prema kome jedino on ima pravo da imenuje ljude koji ce pregovarati sa medjunarodnom zajednicom. Parlament je formirao i poseban Drzavni komitet za saradnju sa medjunarodnom zajednicom koji, kako je obrazlozeno, treba da osigura "samostalnost i suverenitet Republike Srpske (RS) ostvaren Dejtonskim sporazumom".

Obe mere su, prakticno, usmerene na suzavanje kruga ljudi koji ce imati pravo da kontaktiraju sa medjunarodnim predstavnicima, kao i sa Federacijom Bosne i Hercegovine i Beogradom. Karadzic je formiranjem Drzavnog komiteta pokusao da stvori posebno politicko telo koje ce onemoguciti preterano "utapanje" srpskog entiteta u jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu.

U pozadini pomenutih odluka Parlamenta bosanskih Srba je sukob Radovana Karadzica i politickog vrha RS sa premijerom Rajkom Kasagicem. Karadzic je na sednici Parlamenta otvoreno kritikovao Vladu, zamerajuci joj da olako prihvata mere koje vode ka slabljenju vlasti srpskog entiteta na racun centralnih bosanskih vlasti. Nakon sednice on je rekao da "pregovaraci ponekad...bude kod protivnika nadu da bi Bosna mogla biti integrisana". Protivnici su u ovom slucaju vlasti Federacije Bosne i Hercegovine i medjunarodna zajednica.

Ostre kritike na racun Kasagica je izrekao i ministar spoljnih poslova u njegovoj vladi, Aleksa Buha. Verovatno tu treba traziti razlog za Karadzicevu izjavu (takodje nakon sednice Parlamenta) da ce svi poslovi vezani za primenu sporazuma iz Dejtona biti centralizovani u Drzavnoj komisiji i da ce, pored njega, srpski entitet "po funkciji" zastupati ministar Buha.

Poznavaoci politickih prilika medju bosanskim Srbima tvrde da su se Karadzic i njegovi saradnici pripremali na frontalni napad na Kasagica, koji bi ukljucivao i zahtev za izglasavanje nepoverenja. Oni su, medjutim, odustali od te namere posto se pokazalo da Kasagic ima "jaka ledja" u Beogradu, odnosno kod predsednika Srbije Slobodana Milosevica, i da ga gotovo bez rezerve podrzava Banjalucka krajina.

U osnovi sukoba aktuelnog premijera bosanskih Srba sa politickim vrhom leze dva glavna razloga - izvesne razlike u gledanjima na primenu sporazuma iz Dejtona i, naravno, borba za vlast, odnosno strah politickih lidera da bi rastuci Kasagicev uticaj mogao ozbiljno da ih ugrozi.

Kasagic je pragmaticar koji zagovara siroku ekonomsku saradnju sa Federacijom Bosne i Hercegovine, ali i sa svim bivsim jugoslovenskim republikama. On se ne libi ni da govori o uspostavljanju zajednickog platnog prometa u Bosni i Hercegovini, kao i o drugim zajednickim funkcijama predvidjenim sporazumom iz Dejtona. Karadzic i njegovi saradnici zele iz tog sporazuma da izvuku samo ono sto se odnosi na drzavnost srpskog entiteta, a u Kasagicevim pragmaticnim pokusajima vide opasnost po drzavu koju su stvorili tokom godina rata i koju zele da ocuvaju kao suverenu.

Premijerova zelja da se drzi svega sto je zapisano u sporazumu iz Dejtona je naisla na odobravanje u Beogradu, a predsednik Srbije Slobodan Milosevic je, kako navode dobro obavesteni srpski izvori, u vise navrata pohvalio njegov rad. Nepunih sedam dana uoci zasedanja Parlamenta, Kasagic se, prema istim izvorima, obratio Milosevicu kome se zalio na pritiske od strane Karadzica i njegovih saradnika.

Nema, medjutim, nikakvih znakova da bi Kasagic bio spreman da prihvati i dublje politicko povezivanje sa "drugim entitetom" u Bosni i Hercegovini. On se zadrzava na zalaganjima za ekonomsku saradnju, a ljudi iz njegovog okruzenja tvrde da smatra kako u buducoj Bosni entiteti treba da zadrze osnovne poluge vlasti i atribute drzavnosti.

O nameri Pala da umanje uticaj "nezgodnog" premijera se u Banjaluci govori vec petnaestak dana. Srednji i krupniji privatni preduzetnici i vlasnici srednjih i manjih preduzeca bili su prilicno uznemireni nagovestajima da ce Kasagic biti ostro napadnut i poceli su da pripremaju neku vrstu neformalnog lobija. Tako se dogodilo da u prilog premijeru na sednici Parlamenta govore cak i poslanici vladajuce Srpske demokratske stranke (SDS) sa podrucja Banjaluke.

Banjaluka je privredno najrazvijeniji deo srpskog entiteta i na njenom podrucju je smesten veliki broj malih i srednjih privatnih preduzeca. Vlasnici tih preduzeca sada zele da trguju i otvaraju nove poslove, pa je sasvim prirodno sto se, kao i dobar deo stanovnistva, okrecu pragmaticnom Kasagicu koji izbegava "teske" reci i vruce parole i sklon je pregovaranju.

Kasagic je prvi visoki funkcioner bosanskih Srba koji je dosao u sukob sa Karadzicem, zatrazio pomoc od Beograda i - ostao na nogama, odnosno zadrzao funkciju i uticaj. Politicki posmatraci veruju da je to zbog toga sto ima i jako unutrasnje uporiste, odnosno "bazu" na podrucju Banjaluke, i snaznu podrsku iz Beograda. Njemu su, takodje, skloni i predstavnici medjunarodne zajednice i mirovni posrednici, a novinari su zapazili da cak i svojim ugladjenim spoljnim izgledom odudara od sredine u kojoj se krece.

Politicki posmatraci u Beogradu se slazu u oceni da je jacanje pragmaticnog Kasagica do sada najozbiljnija pretnja uticaju Radovana Karadzica i centralnih vlasti bosnaskih Srba. Oni smatraju da iza svega, u dobroj meri, stoji srpski predsednik Milosevic koji je na dobrom putu da, ako ne smeni politicki vrh na Palama, ono bar osigura njegovo minimiziranje. Posebno se istice kako je premijer, za razliku od prethodnog Milosevicevog izabranika, potpredsednika Nikole Koljevica, uticajan covek i na unutrasnjem planu i kako i sam raspolaze odredjenom politickom moci.

Odluke Parlamenta bosanskih Srba, koje su "tempirane" tako da preduprede eventualne premijerove namere da pregovara sa Sarajevom, Beogradom, i svetom u ime srpskog entiteta, mogu da otezaju zajednicke napore Milosevica i Kasagica, ali ne i da ih potpuno osujete. Srpsko rukovodstvo sa Pala tesko da bi moglo izdrzati utakmicu sa Beogradom i svetom cak i da je potpuno jedinstveno i da ga podrzava stanovnistvo. Ono to ne moze pogotovo sada, kada su narasle regionalne podele, a ljudi otvoreno kritikuju Karadzica zbog nesupeha, gubitka velikog broja zivota i znacajnih teritorija.

Ocekuje se da ce premijer ipak "uzvratiti udarac", iako to ne mora da bude ucinjeno odmah. Logicno je da Beograd pokusa da preuzme direktan "patronat" nad njim i da ga snaznije iskoristi u obracunu sa Karadzicem. Poznavaoci prilika u RS smatraju da je Milosevic na podrucju Banjaluke i u gradovima na severu, a delom i na istoku Bosne, obezbedio odlucujuci uticaj u politickim, privrednim i vojnim poslovima. Ukoliko zeli taj uticaj i da zadrzi, priliku koja mu se ukazala snazenjem premijera Kasagica mora da iskoristi za odlucujuci udar na Karadzica.

(AIM) Dragan Janjic