MALO VODE PO BALKANSKOM BARUTU

Ministri odbrane juznog Balkana u Tirani

Ministri odbrane cetiri zemlje juznog Balkana,iz Albanije, Bugarske, Makedonije i Turske, usreli su se pocetkom nedelje u Tirani na Samitu, ciji je organizator bila Albanija. Na ovom sastanku, prvom ovakve vrste, bio je prisutan i americki sekretar odbrane Vilijam Peri. Posebno mesto je bilo rezervisano za ministre odbrane Italije, Korconea, u svojstvu susedne zemlje. Takodje, OEBS je predstavljao jedan posmatrac. Jedina pozvana balkanska zemlja koja je odbila da uzme ucesce na Samitu, bila je Grcka. Pretsednik Albanije Salji Berisa je rekao da ce Samit doprineti "izgradnji jedne nove arhitekture regionalne sigurnosti". Peri, koji je bio centralna figura susreta, predstavio je ucesnicima americki koncept "Balkan Evrope", prema kojem treba da se intenziviraju medjubalkanski kontakti kao preduslov za jedan otvoreni Balkan bez kriza i neprijateljstava. Americki idejni projekat predvidja: Prvo, kontakte ministara odbrane za vreme kriza, drugo - uspostavljanje telefonskih crvenih linija izmedju kancelarija vojnih sefova i trece - totalno povlacenje vojski iz pogranicnih regiona. Iako na Samitu nije usvojena ni jedna deklaracija, njegovi unutrasnji izvori su dali do znanja da je americki idejni projekat naisao na dobar prijem kod ministara ucesnika. Posmatraci u Tirani konstatuju da je tema Konferencije bila manje vazna od njene poruke. Iako se albanski ministar Zulali potrudi da bude obazriv, kada je izjavio da "Konferencija ne predstavlja jednu novu podelu Balkana na jug i sever", ipak nije mali broj onih koji misle da sedenje za istim stolom predstavnika Albanije, Makedonije, Turske i Bugarske u nekom smislu svedoci o postojanju jednog podrazumevajuceg balkanskog saveza, u najmanju ruku izmedju tri prve zemlje. Na drugoj strani, trebalo bi da budu Grcka, Rumunija i Jugoslavija. Sto se Bugarske tice, ona se smatra zemljom izmedju ovih dveju struja. Samit u Tirani je docekan sa optimizmom u nekoliko balkanskih zemalja i sa skepticizmom u nekoliko drugih. Turska i Makedonija su bile prve koje su se odazvale pozivu Tirane, Bugarska je rekla Da u zadnjem trenutku, dok je Grcka odbila da uzme ucesce. Grcko odbijanje je doslo kao neocekivano u Tirani. Iako je grcki pretsednik Stefanopulos upravo zavrsio posetu Tirani, cak su dve zemlje potpisale i jedan Traktar o prijateljstvu i saradnji koji je smatran istorijskim, Atina se nije libila da kaze "NE" pozivu albanske strane. Cak je upravo ministar spoljnih poslova Pangalos bio taj koji je posle potpisivanja istorijskog Traktata objasno albanskom homologu Sereciju, razloge odbijanja Atine. Prvi razlog, prema Pangalosu vezuje se sa cinjenicom da Grcka iako je za balkansku saradnju, ipak nije saglasna da u ovoj saradnji glavno mesto bude vojna saradnja. Drugi razlog vezuje se za cinjenicu da Grcka vidi balkansku saradnju kao delo samih balkanaca i da nije potrebno ucesce drugih vanbalkanskih zemalja. Treci razlog, koji je Pangalos predocio vezuje se za neucesce na Samitu Jugoslavije i Rumunije, koje nisu bile pozvane od strane organizatora. Posmatraci u glavnom gradu Albanije vide odbijanje Atine ne toliko vezano za relacije Tirane i Atine, koje su trenutno bolje nego ikada, u zadnjih nekoliko godina, vec u relaciji Atine sa trecima. Jos nepostojani odnosi izmedju Atine i Skoplja, kriza u Egeju sa neprijateljskim bratom u NATO - Turskom, mogu se smatrati medju glavnim razlozima grckog odbijanja. S druge strane, Atina iako nekako hladnija u odnosu na Beograd, zbog najava da ce Milosevic priznati Makedoniju i da ce cak posetiti Skoplje, ipak ne zeli balkanski sto bez Jugoslavije, posto bi to moglo uvecati nesporazume medju dvema zemljama. Medjutim, nije samo balkanska komponenta ta koja je primorala Atinu da kaze NE. Izvlacenje iz arhiva starog slogana "Balkan - balkancima, ili kako je to Pangalos rekao, "Balkanska saradnja treba da bude delo samih balkanaca", drugim recima se moze prevesti kao "Amerika nema nikakvog posla na ovom sastanku". "U razlozima kojima je ministar Pangalos objasnio grcko obijanje, jasno se oseca tendencija nepoverenja grcke politike u odnosu na SAD", komentarisu analiticari u albanskoj stampi. Saznalo se da je sekretar Peri, napisao pismo grckom ministru Arsenisu u nastojanju da ga ubedi da uzme udjesce na sastanku u Tirani, nastojanje koje je rezultiralo kao neplodno. U nekom smislu, grcko odbijanje vise nego sto je to Ne za Tiranu, ono je Ne Vasingtonu. Ipak, dok je Peri cutke presao preko grcog odbijanja, albanski organizatori su se pokzali pazljivim. "Konferencija nije uperena protiv nijedne zemlje koja nije prisutna u Tirani", izjavio je u svojoj besedi Berisa, dok je Zulali odbacio mogucnost da grcko odbijanje prouzrokuje nesporazume. "Grcka je prijateljska zemlja za Albaniju i njeno neprisustvovanje nece uticati na nase odnose". Isto tako, makedonski ministar je odbacio mogucnost neke veze izmedju grckog odbijanje sa njegovim ucescem na sastanku u Tirani. "Grcko odsustvovanje ne moze se motivisati sa ucesccem Makedonije rekao je Blagoje Handzinski. Sofija je dosla na Samit u Tiranu, kako se cini posle intervencije samog americkog sektretara odbrane Perija, posto je bila izrazila svoje rezerve oko termina juzni Balkan. Bugarski ministar odbrane Pavlov, ocenio je sastanak produktivnim ne zaboravljajuci da doda da njegova zemlja radi na organizaciji sastanka ministar spoljnih poislova svih balkanskih zemalja, sto indirektno znaci da je Bugarskoj vise po volji ova formula, a ne podela Balkana na podregione. Ucesce Bugarske na sastanku u Tirani je je bez sumnje izraz njenih interesa za saradnju sa zemljama tzv. koridora istok - zapad, koji ce kako se zna povezivati Istambul, Sofiju, Skoplje i Drac, da bi dalje nastavio prema italijanskim lukama. Takodje, dok je bugarsko ucesce izraz zelje o nestvaranju nesporazuma niti sa albanskim organizatorima, niti sa americkim superevizorom. Predocene rezerve su izraz strahovanja da ce se njeno ucesce na sastanku krivo interpretirati u Beogradu i Bukurestu, sa kojima ima dobre odnose. "Bugarska spremnost za balkanski mir podrazumeva saradnju u svim pravcima bez obzira na politicke verske i istorijske diveregencije" rekao je Pavlov. Onako kako se ocekivalo, Makedonija nije imala nikakvih zadrski oko sastanka u Tirani. Skoplje je doslo na susret sa novim konceptom, predstavljenim od strane makedonskog ministra spoljnih poslova Frckovskom, tokom susreta prosle nedelje u Pragu sa drzavnim sekretarom Kristoferom. Frckovski je zatrazio od ministra spoljnih poslova Amerike da prosirenje NATO zapocne sa Makedonijom i Albanijom, kao zemljama koje se nalaze u zoni americkog uticaja, sto ne bi naislo na poznato odbijanje Rusije. Kako Albanija, tako i Makedonija su zatrazile clanstvo u Nato i potpisale Partnerstvo za mir. Isto to i manje- vise sa istim argumentima zatrazio je za svoju zemlju predsednik Berisa od nemackog ministra odbrane Ryjea, tokom posete ovog poslednjeg Albaniji. Medjutim, dobijeni odgovor je bio da "NATO ne favorizuje brzo uclanjenje zemalja koje imaju problema oko njihovih granica". Inace, na Samitu u Tirani, pitanje uclanjenja u NATO, prema albanskom zameniku ministra za odbrambenu politiku Alfreda Mojsiua, nije diskutovano. Bez sumnje, da predstavlja jednu interesantnu epizodu Konferencije, ucesce italijanskog ministra odbrane Korconea. Italija i Albanija su imale delikatne vojne odnose, jos od momenta kada je Albanija odbila prerastanje italijanske operacije humanitarne pomoci "Pelikan" u logisticku vojnu operaciju. Italijanske trupe koje su odigrale presudnu ulogu u prevladavanju stanja gladi, koja je vladala u Albaniji pocetkom 90-tih godina, primorane su da se udalje iz Albanije, kako bi ostavile mesta uskoj vojnoj saradnji Albanije sa SAD i Turskom. Medjutim, odnosi su se osetno poboljsali posebno posle potpisivanja Traktata o prijateljstvu izmedju dve zemlje. Nisu samo u pitanju interesi u Albaniji, razlog ucesca Italije. Oseca se jakom italijanska tendencija za aktivnijom ulogom na Balkanu kao i jasan i razumljiv interes za koridor istok - zapad. "Uloga Italije na Balkanu je bogata implikacijama", rekao je Korcone, ali niko ne moze reci da je Italija ostavila po strani Balkan". Italijanski ministatr je bio jedini koji je u Tirani komentarisao odsustvo Grcke izjavljujuci da je "dijalog uvek najbolji protivotrov kako bi se preduhitre krize". Dok se za stolom Samita nije pomenut problem Kosova, u izlaganju Berise i na Konferencijama za stampu paznja je bila upravo tu usredsredjena. Berisa smatra kosovsku krizu kao ozbiljnu opasnost za mir i sigurnost u regionu i zatrazio je zapocinjanje dijaloga izmedju Pristine i Beograda u prisustvu neke trece strane. Predsednik vlade, Meksi, najavio je da se "bez resenja problema Kosova, stanje u nasem regionu ne moze smatrati sigurnim i garantovanim", dok je makedonski ministar Hadziski povezao trajanje mandata americkih mirovnih trupa u njegovoj zemlji i za pronalazenje nekog resenja za Kosovo. "Sto se tice mandata mirovnih snaga u Makedoniji, one ce biti tamo koliko to bude potrebno, dok se ne primeni Sporazum iz Dejtona i dok se ne resi pitanje Kosova. Jer, sve dok budemo imali problem Kosova, nece biti stabilnosti u regionu Balkana", rekao je Handziski. Uprkos sumnjama koje su pratile Samit u Tirani, on bez sumnje predstavlja korak napred u procesu balkanske saradnje. Tirana je postigla jedan politicki uspeh, ne samo zbog toga sto je po prvi put uspela da organizuje susret na takvom nivou, vec i zato sto je bila u prilici da demonstrira njene privilegovane odnose sa SAD i teznje da odigra jednu novu ulogu u regionu. Uprkos nezadovoljstvima, koja tesko da se na Balkanu mogu izbeci, Samit U Tirani je mogao da baci malo vode na balkanskom barutu.

Remzi LANI AIM Tirana