"KAPITAL" ZA JUNIORA

Deca naseg predsednika

AIM, Beograd, 4.3.1996.

Mira Markovic mastala je da jednog dana ima cerku koja ce biti kao Marija Bursac. Danas ona zna da tridesetjednogodisnja Marija nije Mira: "Manje je disciplinovana, manje ambiciozna, manje osetljiva i uopste nije romanticna", pisalo je u ispovesti zene srpskog predsednika. Ipak, rekla je ona, njena cerka je i njena najbolja drugarica. Oni koji su ih videli zajedno kazu da je slicnost izmedju njih neverovatna.

"Naravno, majka mi je", komentarisala je Marija. U ekskluzivnom intervjuu u casopisu "Duga" pricala je kako je u Pozarevcu imala srecno detinjstvo. Jedini problem je bio sa njenom potrebom da pise, koja se ispoljila jos dok je bila sasvim mlada. Kaze da joj se mama uzasno ljutila zbog toga, tako da je morala to da radi krisom, da je cak ono sto bi napisala u toku noci cesto zakopavala, bacala, ili cak spaljivala: "Otvorila bi vrata od moje sobe, viknula 'opet pises' i zalupila vratima. Pretila je da ce me tuziti tati. 'Slobo, opet pise', culo se cesto. Meni je to bio nacin da se smirim, kao sto neko popije casicu ili zapali cigaretu", ispovedala se Marija. Skola joj nije isla najbolje - promenila ih je nekoliko, a onda je vanredno, za manje od dve godine zavrsila Srednju turisticku skolu. Nocu je pisala, a danju "druzila sam se sa drugaricama koje su kao i ja isle u neobaveznu skolu. Setale smo kroz grad, zaljubljivale se, citale horoskope, slusale muziku, gledale u solju i karte". Sa sedamnaest godina je upoznala svog buduceg muza, brata njenog ucitelja matematike, koji je tada bio tridesetogodisnjak.

"Bio je ozbiljan, smeo je da pusi i vozio je 'Reno 4'". Udala se 1984. godine i sa muzem, koji je postao diplomata, otisla u Tokio. "Bilo je dosadno biti zena diplomate. Ucila sam japanski i citala knjige koje mi je slala mama". U Beograd se vratila posle tri godine. Muz je ubrzo otisao kod mame, a ona u svoj stan. Marija u januaru 1989. odlazi u beogradsku hroniku dnevnog lista "Politika", gde ce raditi do marta 1990. Jos po povratku iz Japana videla je da je njena generacija mnogo vise napredovala od nje, pa zato upisuje Visu turisticku skolu, koju brzo i bez problema zavrsava, iako je to nikad nije interesovalo. A kada je "Ilustrovana politika" raspisala konkurs za novinare, Marija je bila izabrana od 120 prijavljenih, jer je bila upravo "profil novinara kakav je trazen": "Presla sam tamo jer sam volela da pisem duge tekstove. To su novine koje zaviruju ljudima u zivot. Narod to voli...Otisla sam u rubrike o zdravstvu. Tamo nema ni mame ni tate. Mama me je pitala kako to mogu da radim, to je uzasno dosadno. Ali ljudi su uglavnom hipohondri."

Marija zivi u stanu u centru grada "po izboru namestaja i slika, po bojama, po jednoj opstoj atmosferi prostora, gotovo istovetan sa ambijentom u kom zive njeni roditelji", pisala je novinarka "Duge" Ljiljana Habjanovic - Djuric, koja je u ovoj novini zaduzena za hronike o porodici Milosevic. Nikada, po sopstvenim recima nije bila clan neke partije. Rado bi otisla da zivi u Kini. "Nista mi se ovde ne svidja. Ni ova zemlja, ni ovi ljudi, ovako ludi, ovako besni, koji se tuku po ulicama, bacaju bombe po kafanama ", rekla je cerka naseg predsednika. Vrlo uspesno je zataskana pre nekoliko godina prica da je Marija pucala iz svog pistolja u vrata jednog beogradskog kafica. "Nosim oruzje godinama. Dobro mi dodje", kaze ona.

Cuvala je macku kojom je bila potpuno opsednuta, nije cak davala prijateljima da je zovu telefonom kada macka spava. Onda je shvatila da preteruje i macku odnela mami. "Nisam razmisljala o braku i deci. U jednoj ruci da drzim bebu, a u drugoj pistolj, to je komplikovana varijanta". Kada je 1994. godine u julu, istih dana kada i JUL, osnovan radio "Kosava", cije se prostorije nalaze u zgradi bivseg Centralnog komiteta KPJ, Marija Milosevic je postala njegov glavni i odgovorni urednik. "Kad 'Kosava' profunkcionise, planiram da odem u inostranstvo i svoje mesto ustupim drugom". Danas je jos uvek na istom mestu, a upuceni tvrde da prima i platu u "Ilustrovanoj politici". Takodje, radi kao dopisnik jednog grckog lista.

Marko Milosevic je mnogo veci mezimac i mame i domacih medija. Veoma je popularan. Devet godina je mladji od svoje sestre i veoma je vezan za mamu: "Sa njom se bolje slazem. Ona je rak u horoskopu kao i ja". I Marku nije odgovarao skolski rezim: "Da se kurtalisem bede, isao sam vanredno u skolu". Zavrsio je gimnaziju "Veselin Maslesa" i postao kulturolog saradnik. Iz Beograda, gde su se njegovi roditelji preselili, vratio se 1991. godine u Pozarevac, za koji kaze da mu mnogo vise odgovara. Tu je i naucio da vozi kola, koja su njegova velika strast: "Vozio sam bez dozvole, a u Pozarevcu su mi milicioneri gledali kroz prste. Ali vratio sam se jer sam se zaljubio", kaze. Sada vise nema verenicu, kako je oslovljavao. U mladjim danima njegova prva, a kako kaze i najveca strast do danas, bilo je oruzje. Poseduje rufer GP 100 3,57 magnum. "Toliko sam voleo oruzje da sam zeleo da postanem policijski inspektor", prica Marko.

Nije tajna da je mama uticala na njega da promeni odluku. Jako rano je poceo sam da zaradjuje. Radio je u pozarevackom kaficu "Rolex", vozio kola, nabavljao pica, zavrsavao razne poslove. Vlasnik kafica je njegov prijatelj, a danas i jedan od njegovih glavnih sponzora, kojih, kako kazu, ima puno. Nekoliko meseci nakon sto je polozio vozacki ispit, u Kosancicevoj ulici u Pozarevcu oborio je kolima desetogodisnjeg decaka, koji je na srecu prosao bez ozbiljnih povreda. Klinci koji su se igrali su mu dobacivali, kada je projurio kolima, da pazi kako vozi, pa se Marko vratio u rikverc da se sa njima obracina i zakacio dete. Iste godine (1993.) debitovao je na auto-trkama vozeci suzuki svift GTI u klasi do 1300 kubika.

"Zakljucili smo da su za mene bezbednije auto trke, nego da ulecem u nove avanture na drumu...Najvise volim reli takmicenja. Tu sam nekako najslobodniji. Ne plasim se brzine i krivina", kaze Marko. Clan je kluba "Tref", ciji je vlasnik Vladan Kovacevic. Iste godine je prvi put vidjen da po Beogradu vozi dzip sahara boje peska sa registracijom "J 7N\803 New York". U novinama je demantovano da je to Markov auto, vec da je on vlasnistvo pomenutog Kovacevica. U intervjuu za pozarevacki "Radio Buum" izjavio je da je do tada imao devetnaest saobracajki (toliko i slupanih auta): "Tata se ljutio za prvih petnaest, a posle je prestao da obraca paznju", rekao je Marko. Njegov "najdrazi auto zivota" bio je Pezo 205, inace u tatinom vlasnistvu, koga je zvao Djira. "Mogao sam po ceo dan da ga vozim, ali je to bilo tesko zbog sankcija, jer nije bilo benzina, pa sam ga prodao". Kaze da ce voziti kola sve dok ima ljudi koji hoce da ulazu u taj sport. Na pitanje, da li vozi i svoje roditelje, Marko je rekao:" Vozim moju mamu s vremena na vreme, ali ona se plasi. A tata mi se ponasa kao da je instruktor voznje, tako da i to izbegavam".

U septembru 1995. godine grcki nedeljnik "Ependitis" objavio je da je Marko Milosevic iznajmio vilu u luksuznoj atinskoj cetvrti "Psihiko", za koju je mesecna stanarina 12,5 hiljada maraka. Marko je dao 150 hiljada maraka za godinu dana unapred. Receno je da je izjavio da namerava da se bavi trgovinom, a u ugovoru za kucu pise da ce sa njim stanovati i cetiri telohranitelja, kao i da ce kucu koristiti i njegov otac. Vest je prilicno traljavo demantovana u "Telegrafu", ali nikada zvanicnim saopstenjem. Marko je cesto vidjen u najrazlicitijim liksuznim automobilima, za koje uvek kaze da su pozajmljeni. Novinarke u intervjuima konstatuju redovno da "stoji cvrsto na zemlji i to sto posto". Inace, zeli da u narednih deset godina zavrsi fakultet i da bude sampion u reli voznji. Sada je student na univerzitetu "Braca Karic", na odeljenju za menadzment. Voli dzins u boji, "najke", automobile i devojke. Omiljen tip devojke su mu Klaudija Sifer i Ceca Velickovic, danas Raznatovic. A omiljene knjige "Kapital" Karla Marksa i "Sociologija" Mire Markovic. Politika ga ne zanima, ali je ideoloski komunista. Kada je u Beogradu, izlazi u kafic "Princ".

(AIM) JELENA GRUJIC