MAKEDONIJA IZMEDjU STRATESKE VAZNOSTI I EKONOMSKE BEZNACAJNOSTI

AIM, Skopje, 04.04.1996

Da li se pristup Washingtona prema Makedoniji razlikuje od gledanja na tu bivsu jugoslavnesku republiku iz perspektive Bruxeella - centra Evropske Unije? Ako nema neke precutne americko-evropske saglasnosti, koja je barem zasada, nepoznata siroj makedonskoj javnosti, onda se cini da se ipak radi o razlicitim vidjenjima makedonske buducnosti.

Amerikanci , naime, verovatno imajuci u vidu strateski polozaj Makedonije kao vazne raskrsnice na balkanskoj vetrometini, koju bi u perspektivi trebalo iskoristiti kao vezivno tkivo na juznon krilu NATO-a, neprestano ohrabruju makedonsku nezavisnost i ambiciju da se direktno uklucuje u medjunarodne institucije. Evropljani, opet, procenjujuci njene skromne ekonomske potencijale kao malog trzista od samo dva miljuna stanovnika, kao i trenutnu nezavidnu privrednu situaciju, diskretno je pokusavaju ugurati u regionalne, njoj nesimpaticne balkanske asocijacije pre nego sto Makedonci primirisu u toliko zeljenu Evropu.

Svakako, Makedonija je premala zemlja da bi razliciti pristupi Evrope i Amerike isplivali na danje svetlo. Ali, zato oni, koji bolje raspoznaju rukopise velikih politika, cesto dobijaju u ruke indirektno argumente kako stvari stoje upravo tako. Na sastanku ministara obrane Albanije, Makedonije, Bugarske, Turske i Italije (Atena se nije odazvala pozivu), odrzanom prosle nedelje u Tirani, Skoplje je dobila dva ohrabrujuce signala, koja guraju vodu na mlin aktualne makedonske vanjske politike.

Uz prisustvo prvog coveka americke obrane, drzavnog sekretara Nacionalne bezbednosti Willijame Perry nagovestavana je mogucnost da NATO otvori vrata novim clanovima i na svom juznom krilu. Dakle, zasto onda i Makedonija nakon svog prelaznog perioda boravka u NATO projektu "Partnerstvo za mir", vec za koju godinu ne bi postala ravnopravnim clanicom zapadne vojne alijanse? Istovremeno, sam Perry je izjavio da mandat mirovne misije UN u Makedoniji, koja, usput receno, u svom sastavu ima vise od pola americkih vojnika, treba biti produzen dok "za to bude potrebe".

U svakom slucaju, to su elementi koji odgovaraju Skoplju. S Evropom mu, medjutim, teze stvari polaze od ruke. Nekako paralelno s razgovorima, koje je u Tirani vodio makedonski ministar obrane Blagoja Handjiski, u Bruxelles su teklu pregovori izmedju makedonske delegacije predvodjene uticajnim potpredsednikom makedonske vlade Janetom Milovskim i Evropske Unije. Makedonci su otisli u Bruxeelles nezadovoljni predlogom dogovora izmedju Makedonije i EU, koji je stigao u Skoplje iz evropske centrale. Pre svega, zbog, kako ju je nazvao Miljovski, "regionalne komponente" - uslova postavljenog Makedoniji da pre ozbiljnijeg vezivanja i asociranja s Evropskom Unijom mora razviti dobru saradnju sa svojim susedima.

Zasada, medjutim, od evropskih pregovaraca nije stiglo vise osim utesnog odgovora. Dok je Skoplje u toj "preporuci" Evrope prepoznalo poruku da pre uklucivanju u evropsku arhitekturu treba uci u neku vrstu regionalne zajednice - trgovinske, carinske, a mozda i drzavne unije sa nekim od svojih suseda, Bruxeelles je odgovorio da je krivo shvacena njegova dobra namera. Kako im je objasnjeno, prema recima Miljoskog, Evropskoj Uniji nije padalo na pamet da Makedoniju gura u neke nove, njoj nesimpaticne balkanske (kon)federacije. Radilo se samo o pokusaju da tom klauzulom Skoplju otvori vrata prema susedima s kojima bi moglo zakljuciti i povoljniji aranzmane nego s EU. Odgovor se, u stvari, sveo na onu narodnu - nije sija nego vrat.

Makedonska delegacija sigurno nije mogla da cvate od zadovoljstva ni kada joj je objasnjavano zasto u predlozenom dogovoru postoji i tzv. "evolutivna klauzula". Drugim recima, predvidjen je citav niz sitnih koraka pre nego sto na dnevni red stigne i pravi "dogovor o asocijaciji" s Evropksom Unijom. I ovde im nije ponudjeno vise utehe. Sugerirano im je opet, kako je objasnio Miljoski, da je to bolje za njih same. Jer, i neke druge zemlje su zurile, pa kada su njihovi zahtevi - molbe za pridruzivanjem u EU nasle pred evropskom komisijom, morali biti odbijeni. Savetovano im je da je bolje postepeno ispunjavati uslove, pa ici na sigurno, nego trcati na vrat na nos, pa ostati kratkih rukava.

Posle svega, izjava Miljoskog da je "licno vrlo zadovoljan" onime sto je napravila makedonska delegacija prilikom proslonedeljne posete Bruxeelles-a , verovatno nije bila iskrena. Ne samo zato sto su se Makedonci morali zadovoljiti utesnim odgovorima oko ovih institucionalnih pitanja, nego nisu uspeli ni izvuci onoliko para koliko su se nadali. Ako su uspeli izboriti beneficirane kamate, nisu uspeli i isposlovati kredit veci od 150 miliona ekija, koji ce povlaciti do 2.000. godine. Miljoski i njegova ekipa trazili su vise, ali i ovde im je odgovoreno da su i druge zemlje trazile isto, pa se kasnije videlo da nisu imale i kvalitetne programe na koje bi utrosile taj novac.

Cini se kao da se evropkso poverenje prema Makedoniji sve vise topi. Ne tako davno gotovo cela svetska zajednica tapsala ih je po ramenima, jer su ostali po strani i daleko od ratnog pozara na bivsem jugoslovenskom prostoru. Nije da to Skoplju nije bilo i honorirano u cvrstoj valuti kroz razne oblike humanitarne pomoci, ali i kredite. Ali sada kada se primirila ratna zeravica u Bosni, pa su se i pare iz svetskih centara financijske moci pocele slevati prema toj bivsoj centralnoj jugoslovenskoj republici, za Makedoniju ima sve manje. S druge strane, i poslednja zemlja iz Evropske Unije, koja gradjanima Makedonije nije trazila vize priprema se da ih uvede. Rec je o Italiji.

Doduse, ni u Bosni, u kojoj svetska zajednica kroz financijsku pomoc sigurno pokusava oprati i deo vlastite savesti, nisu preterano zadovoljni odobrenom kolicinom para. I kada je o njoj rec, pokazalo se da su jedno obecanja, koja stizu u situacijama kada je gusto, a nesto sasvim drugo kada velike svetske politike pokusavaju nagovoriti svoje bankare da odrese kese. To je, medjutim, gruba realnost s kojom su suocene maltene sve zemlje iz bivseg socijalistickog lagera. Cast izuzecima. Pise: VERA GEORGIEVSKA