"DETRONOVANI" KIRO GLIGOROV

AIM, Skopje, 03.04.1996

Ako je neposredno posle atentata na makedonskog predsednika Kiru Gligorova i bilo dilema oko toga da u Makedoniji vise nista nece biti kao sto je nekad bilo, one su u pologodisnjem periodu potpuno razresene. Ovih dana, naime, navrsava se tacno sest meseci od kad je u cnetru Skopja eksplodirala bomba koja je tesko ranila Gligorova. Mada se formalno nista nije promenilo u unutarnjem bicu ove mlade drzave ostali su duboki tragovi, a na politickoj sceni ucinjena su izuzetno znacajna pomerenja.

Odgovor na javaznije i osnovno pitanje ko se usudio podici ruku na coveka ciji je mirotvorni integritet neprikosnoven i koji, kao takav, uziva punu podrsku medjunarodnih institucija i politickih lidera, za ovih sest meseci ne samo da nije dat, nego se cini da je jednako daleko kao sto bese onoga oktobarskog dana kad je zbunjena i dezorganizovana makedonska policija pozurila za jednim izmisljenim automobilom francuske proizvodnje koji se, prema svedocenju ocevidaca, navodno "velikom brzinom udaljio" sa mesta zlocina. Svaki kasniji pokusaj da se udje u trag organizatorima i egzekutorima ovoga nesumnjivo teroristickog akta, istom takvom velikom brzinom, istragu je vodio u corsokake. Barem ako se stvar opservira kroz javne policijske akcije ili pravce na koje su usmeravali najodgovorniji ljudi nadleznog ministarstva. Najatraktivnija je naravno je naravno bila prica o "kompozitu" spoljnih i unutrasnjih neprijatelja koju je lansirao tadasnji ministar unutrasnjih poslova Ljubomir Frckovski, a koja je, posto su ih na vlastiti nacin intepretirali neki mediji, pomalo zamirisala na diplomatski skandal. Posle polugodisnjih bezuspesnih potraga, racunajuci i sistematsko pregledanje svih skopksih podruma i garaza, tesko je poverovati da je neko od ucesnika u atentatu ostao u zemlji. Odatle verovatno i potice trenutno veoma aktuelni vic u skopskoj carsiji, a prema kome je ministar Frckovski, prvi covek potere za atentatorima, posto su mu "klijenti" pobegli u inostrantsvo, dobio resor za inostrane poslove u novoj vladi, kako bi mogao nastaviti poteru.

Da nije primetnih mera bezbednosti i velike brzine kojom sad skopskim ulicama voze predsednicki automobil, atentata bi medju obicnim ljudima verovatno bio zaboravljen, jer se ranjeni Gligorov neobicno brzo oporavio. Zvanicni organi se bac i ne trude previse da narod podsecaju, a jedino se moze ocekivati povecani broj prigodnih tekstova uz "jubilarnu polugodisnicu" u medijima. Na politickom planu, gde je atentata donio najvece potrese, sve je uglavnom vec poznato, pa aktuelna inicijativa Liberalne partije za formiranje parlamentarne Anketne komisije u vezi sa ozivljavanjem istrage, vise mirise na berbu politickih poena u "vlastitu korist" nego na iskrenu ambiciju da se rasvetle uslovi, motivi i ostale pojedinosti vezane za nasilstvo nad sefom drzave.

Atentat od 3. oktobra u punom smislu je pospesio neke unutarnje procese koji su se, u senci zajednicke platforme, desavali unutar Saveza za Makedoniju, pobednicke politicke formacije na poslednjim izborima. Jos u vreme dok su se lekarski timovi borili za predsednikov zivot na najednostavniji nacin se pokazalo koliko su ljudi istog politickog porekla i relativno slicnih partijskih programa optereceni mesusobnim nepoverenjem i rivalitetom. Ustavni zamenik sefa drzave, predsednik Sobranja Stojan Andov, inace lider kolaicione Liberalne partije nepristojno je pozurio da preuzme dirigentsku palicu prije nego li su se za to stekli svi uslovi. Velika radost kojom je privremeno predsednikovao nije se svidela premijeru Branko Crvenkovskom, prvom coveku najmocije partije koalicionog Saveza i ovaj se potrudio da se kabinet Kire Gligorova "zakljuca". Sukob dve partije nije se vise mogao kriti od javnosti, a posle izvesnog vremena u kome su se obe strane trudile da pokazu lepu kolicinu prljavog vesa, razresen je raskidanjem koalicije i preselenjem Liberalne partije u opoziciju. Sad se liberali, paralelno sa veoma uspesnom akcijom sakupljanja potpisa za raspisivanje vanrednih izbora koju su organizovali dve partije vanpralamentarne opozicije VMRO-DPMNE i Demokratska partija, iz petnih zila upiru kako bi svojim metodima iznudili prevremene izbore. Prema njihovom razumevanju Ustava, posle raskida izborne koalicije stvorili su se uslovi da se Sobranje samoraspusti i raspise novo glasanje o narodnom poverenju. I stara i nova opozicija su, izgleda, sve lepo smislile, ali pokazalo se da pozicija ima jos dovoljno manevarskog prostora da spreci novu proveravanje volje glasaca.

Ovakav razvoj situacije ukazuje da je atentatom od pre sest mesesci bio "najvise pogodjen" upravo Kiro Gligorov. Ovde se nikako ne sme izvlaciti zakljucak o nekom cinizmu ili podsecanju na vec pomalo bradate skopske sale. Makedonski predsednik se savim uspesno oporavio i u tom smislu, osim iskusenje koje je preziveo, nema nikakvih vidljivih problema. Ali, ocigledno je da je njegova politicka pozicija sada bitno drugacija i da to nije iskljucivo u vezi sa novim odnosom snaga u parlamentu. Doduse, raspadom koalicionog Saveza za Makedoniju nestao je san Kire Gligorova o jednom jakom patriotskom bloku leve orentacije koji bi mogao jos dugo ostati na politickoj pozornici i cuvati, prema zajednickim procenama, relativno stabilni kurs razvoja. Sa druge strane, raspadom tog bloka nestalo je i njegove vlastite pozicije: pozicije svojevrsnog politickog lepka medju slicnim ali ne i istovetnim interesima partija, a tim i Gligorovljeve uloge kljucnog faktora u makedosnkom politickom zivotu. U periodu medjupartijskih sukoba i formiranja nove vlade, pokazalo se, naime, da tim tim predsjednikovih miljenika koje je svojevremeno sam krstio kao "mlade lavove" vise ne preza ni njemu samom pokazati zube. Najprije se premijer Branko Crvenkovski, uprkos dva puta izrecenoj "javnoj opomeni", usprotivio predsednikovoj volji i ostao na vlastitom stanovistu u vezi sa ucescom liberala u Vladi. Tako je pokazao da je spreman i odlucan, bez ikakvog tutorstva "vladati" drzavom. U medjuvremenu je i sef diplomatije Ljubomir Frckovski preuzeo neke korake kojima je jasno najavio da nije spreman kao njegovi prethodnici slepo izvrsavati ono sto Gligorov prethodno dogovori. Ni jedan ni drugi, medjutim, ne smatraju da im razlaz sa harizmaticnim predsednikom odgovara, ali bi ga rado uokvirili delokrugom njegovih ustavnih ovlastenja. Pise: Luljeta K. Nizami