ZRTVE MALOG TRZISTA I MONOPOLA VELIKIH

Kriza malih medija u Sloveniji

Ljubljana,2.april 1996

Kada se jos nije sasvim smirila situacija u vezi sa strajkom novinara na drzavnom radiu i televiziji, slovenacka medijska scena se zaljuljala upozorenjima da moze zbog nedostatka para vrlo brzo doci do ukidanja socialdemokratsko orientisanog dnevnog lista Republika, da je u isto tako teskoj situaciji list Slovenec, koji je orientisan u pravcu politike hriscanskih demokrata, da se za opstanak bori radio stanica Radio glas Ljubljane i da su urednici sva tri programa (informativnog, zabavnog i jutarnjeg) televizijske stanice Kanal A prekinuli sa radom, jer za normalni posao nemaju najpotrebnijih uslova, a ni para. Naime, novinari, urednici, kao ni drugi stalni i honorarni saradnici nisu vec drugi mesec dobili ni plate ni honorare. Sta se to desava sa malim medijima u Sloveniji i to cak dobrih pola godine pre parlamentarnih izbora, kada bi se ocekivalo da ce svi izuzetno voditi racuna o novinama, radijskim i televizijskim stanicama kao znacajnom instrumentu preizborne borbe?

Dnevni list Republika je bio prvi dnevni list u Sloveniji koji je poceo izlaziti u bojama i koji je imao savremeni evropski format kao i sadrzaj. Njegovi prvi finansjeri bili su Slovenci iz Italije, koji su ulozili pare u zajednicki projekt ovog lista i trscanskog lista slovenacke manjine u Italiji Primorski dnevnik. Kada je prosle godine krenula velika ofanziva zvanicnog Rima na sve instutucije slovenacke manjine u Italiji, te instutucije (ukljucujuci dve slovenacke banke u Trstu i Gorici) nisu smogle vise investiciju u novine i tako je Republika zapala u krizu. Spasilo ju je nekoliko dobro stojecih slovenackih firmi sa niskim uloznim kapitalom, koji je stizao neredovno i pred sam kraj 1995.godine izgledalo je da ce biti sve spaseno, kada je vecinski deo u novini preuzela ljubljanska poslovna zajednica Alpe Adria. Ali vec posle dobra dva meseca desilo se, da je vlasnik te zajednice ostao jedini vlasnik, jer su se drugi povukli. Novina naime nije jos donosila profit, kao sto ga ne mogu donositi i mnogo vece novine na tako malom trzistu kao sto je slovenacko. Tako je novi vlasnik objavio da ce list ukinuti do kraja marta ako ne pronadje nove suvlasnike za preostalih 49% potrebnog kapitala. Kada su vec svi mislili da ce se Republika ugasiti, te pare su se nasle i list je opstao.

Nekoliko drugacija situacija je u televiziji Kanal A. Dok se vlasnik Republike, zajedno sa zaposlenima, trudio da se pronadje resenje, vlasnik Kanala A na pocetku nije hteo ni da cuje o bilo kakvoj podeli vlasnistva sa drugim ulagacima, iako sam nije imao dovoljno para za funkcionisanje tako skupog projekta kao sto je televizija. Nedostatak para se resavao smanjenjem programa kao i velikim zakasnjenjima u isplati plata i honorara. Kada je urednicki tim shvatio da tako ne moze da se radi, oni su prestali da rade i emituju autorske priloge i od tada (pre nedelju dana) do danas su u pregovorima sa vlasnikom, koji je shvatio da mu u finansiranju ipak treba jos neko. Kako se saznaje, pregovara se sa potencialnim ulagacima iz inostranstva ( iz Engleske i SAD).

Takvih prica ima vise i sve se svode na isto - na pare. Posle osamostaljenja u Sloveniji je zapoceo proces privatizacije dotadasnjih drzavnih ili drustvenih medija. U drzavnom vlasnistvu ostala je jos samo Radiotelevizija Slovenije, dok su glavne tri novinske kuce, koje je podiglo i izdrzavalo citavo slovenacko drustvo, Delo, Dnevnik i Vecer pocele sa privatizacijom, koja je negde zavrsena, a negde je pri kraju. Tim kucama nije bilo potrebno nikakvo novo ulaganje, jer borave u kucama, koje im je izgradilo ili poklonilo ranije socialisticko drustvo, jer imaju tehnologiju i svu drugu opremu, koju so nabavile isto tako iz drzavnih para. Zbog svega toga drze u svojim rukama i monopol. Svi novonastali mediji suocavaju se sa velikim finansijskim teskocama koje svake toliko ugoroze i njihov opstanak. Uprkos tome da ti mali mediji ne mogu da ugroze velike, "veliki" (pre svega Delo i RTV Slovenija) rade sve da onemoguce "male". Zanimljivo je da se u toj situaciji drzava i ne uzbudjuje nesto preterano. Njen odgovor na pitanje: sta raditi?, uvek je : ne znamo, sve je stvar trzista.

Odmah posle razglasenja Slovenije kao samostalne drzave, slovenacka vlada je osnovala fond za pluralizaciju medija. To je fond koji je dobro poznat u vecini zapadnoevropskih zemalja i iz kojeg se uzimaju pare za pomoc manjim medijima koji garantuju odredjenoj drzavi odnosno drustvu pluralnost medijskog prostora. Iz tog fonda su se u ono vreme delimicno financirali list Slovenec, casopis Demokracija i revija Svobodna misel. Godinu dana kasnije, znaci 1992.godine, taj fond je ukinut brez nekih posebnih obrazlozenja. O tome, kakve mogucnosti ima slovenacka drzava da pomogne svojim medijima u teskocama sada, razgovarili smo da direktorom vladinog ureda za informisanje Borutom Sukljeom. "Bez obzira na teskoce koje se pojavljuju u poslednje vreme, pitanje nacina, na koji bi mogli da zadrzimo razgranatu medijsku situaciju u Sloveniji, postvlja se vec od nastanka zakona o medijima. Na zalost nismo dosli dalje od nacelnog pitanja, jer je prevagnulo opredeljenje da finansijska pomoc iz fonda nije vise potrebna, jer se radi o medijima u privatnom vlasnistvu. Ali, istovremeno valja razmisliti kako je moguce da imaju neke zemlje Evropske unije uprkos toj cinjenici ipak uspostavljen takav mehanizam pomoci manjim medijima. Zbog toga nas ured sada proucava kako je to uredjeno u tim zemljama, pa cemo videti da li je u buducnosti moguce ponovno uspostavljanje takvih mehanizama."

Mnogo kriticniji i odlucniji je predsednik novinarskog udruzenja "Drustva novinara Slovenije", Marjan Sedmak. "Slovenija je malo trziste na kome je u normalnim uslovima veoma teskopostignuti rentabilnost. Glavni zajednicki cilj novinarskog udruzenja i novinskih izdavaca je sniziti prag rentabilnosti informativno-politicke stampe. S obziroma na to da je Slovenija malo trziste, imamo na nekim sektorima oligopolni, a ponegde i monopolni polozaj. Tako tri izdavacke kuce izdaju vecinu glavnih dnevnih novina, a uz njih imamo Republiku i Slovenca koji se stalno bore za prezivljavanje. Ako te dve novine nestanu, u Sloveniji cemo se sresti sa monopolnom situacijom na podrucju stampe. U Nemackoj je posebna parlamentarna komisija, koja je bila osnovana 1968.godine, i koja je istrazivala nastanak velikih medijskih koncerna, dosla do zakljucka da vec dvadeset postotna koncentracija medijskog trzista u jednim rukama ozbiljno ugrozava pluralizam medija. U Sloveniji je ta koncentracijavec sada trideset postotna, a u slucaju nestanka Republike ili Slovenca u stampi, ili Kanala A medju TV stanicama, znacila bi veliku monopolizaciju slovenacke medijske scene."

Udruzenje novinara zalaze se za ponovno uspostavljanje fonda za pluralizaciju medija, iz kojeg bi se moglo, naravno, samo delimicno potpomoci manjim medijima, a zalaze se i za smanjenje poreske stope za te medije. Tako sedmak upozorava, da ima, na primer, Nemacka 380 dnevnih novina, i uprkos tome jos uvek ima spomenuti fond za pluralizaciju, kao sto ga ima i Italija sa oko 90 dnevnih listova. I ako se slovenacka drzava odluci za tako nesto, to se ne moze ostvariti ove godine, znaci, pre izbora. Do tada ce se morati sve novine i radio-televizijske stanice snaci kako umeju i znaju. I veliko je pitanje, kome ce to moci da uspe.

JANJA KLASINC, AIM