AGRESIJA UNUTAR SRBIJE

Neboj[a Popov, sociolog i glavni i odgovorni urednik lista "Republika"

AIM, Beograd, 31.3.1996.

AIM: Gospodine Popov, kako bi kao sociolog i urednik uglednog nezavisnog casopisa opisali politicku situaciju u Srbiji?

POPOV: Moj je utisak da smo se vratili na istu konfiguraciju koja je bila pre pocetka ovog rata. Pre pocetka rata na javnoj sceni je bila jedna partija, nastajuci nacionalni pokreti, nastajuce paravojske, postojeca vojska i izvesne grupacije koje su smatrale da se ukazuje prilika za modernizaciju drustva i uspostavljanje demokratske drzave. Stvari su, kao sto znamo, krenule drugim smerom. Umesto tog cilja, stvaranja prosperitetnog drustva i demokratske drzave, zapoceo je rat za osvajanje teritorija i pravljenje novih nacionalnih drzava. Oni koji su bili za demokratizaciju prvo su marginalizovani, potom su postali autisti, ili su otisli iz zemlje. Ostale su malobrojne grupe, antiratne i demokratske orijentacije. Rat je prekinut iznudicom, a ne voljom onih koji su ga ovde zapoceli, i iznova se postavljaju ista pitanja: dovrsiti stvaranje nacionalnih drzava na datim ili novim teritorijama, ili krenuti u modernizaciju i stvaranje demokratske drzave?

U Srbiji se taj problem sada jasno otvorio. Vlast ce mozda nastaviti sa onim sto se naziva ujedinjenjem srpskih zemalja, a to znaci podelu Bosne i Hercegovine, i mozda sa otvaranjem nekih novih teritorijalnih sporova. Pitanje je da li ce opozicija i one grupacije koje su bile za demokratiju, ponavljati i dalje opste principe i svoja uverenja, odlazuci prakticno politicko delovanje za neki pogodniji trenutak. Ili ce neposredno uci u politicku borbu za promenu rezima, koji nas je vodio u rat i koji je do sada bio agresivan prema svetu, a sada se sve vise orijentise na agresiju unutar Srbije, o cemu narocito govori jacanje policijskih snaga, koje su mozda vec brojnije i tehnicki bolje opremljene od vojske?

AIM: Tu unutrasnju agresiju mnogi tumace kao slabost rezima i strah od gubitka vlasti. Da li je rezim slab, ili jak?

POPOV: To sto je Slobodan Milosevic postao glavni garant mira jaca njegovu poziciju, jer onoliko koliko medjunarodni faktori podrzavaju njega, toliko ti isti faktori uskracuju podrsku opoziciji. A on je, sa svojim aparatom vlasti i aparatom propagande, kao i odredjenim medjunarodnim krugovima, stvorio u javnosti sliku kako je svaki oponent Milosevicu daleko gori od njega, u cemu im je obilato mogao da posluzi politicko-vojni put jednog Seselja, ili jednog Arkana. Mi cesto potcenjujemo vlast, smatrajuci da je ona javaslijska, aljkava, nesposobna. Medjutim, ona je savladala neke vrlo moderne tehnike manipulacije i dominacije i njima se uspesno sluzi. Trenutno je zbog medijske blokade nevidljivo koje su glavne strateske zamisli jedne principijelne opozicije koja se tek sada stvara u Srbiji. Ne toliko na polazistima od pre pet godina o modernizaciji i demokratiji, nego i iz novih saznanja o tome sta su bile greske rezima, a sta greske same opozicije. Ukoliko demokratska opozicija pokaze da je sposobna da uci i iz vlastitih gresaka, a ne samo iz mana rezima, utoliko ce biti izvesnije koliko je ona snazna, i tek tada mozemo govoriti o pravoj slabosti rezima u relaciji prema jacanju opozicije.

AIM: Po svemu sudeci, izbori nisu daleko. Postoji procena da 40 odsto glasaca nece izaci na biralista zbog apatije i neverice u mogucnost promene i da ce Milosevic po cetvrti put pobediti. Kakva je vasa procena?

POPOV: Ja prizeljkujem pobedu procesa demokratije, ali jasno razlikujem zelje od realnosti. Realnost je da je apatija zahvatila veliki deo stanovnistva i to ne samo zbog delovanja rezima, vec i opozicije tokom ovih godina. Jedva sastavljajuci kraj s krajem, stanovnistvo je provelo sate i dane u redovima pred pljackaskim bankama, potom dane i godine prodajuci cigarete i benzin na ulicama, kupujuci za bagatelne sume stanove na kojima je do tada imalo samo stanarsko pravo, i tako, ipak, steklo neki dobitak, uz naravno brojne gubitke. Uz sve, postoji i tradicija u nasem drustvu da se svaki rat smatra nekom apstraktnom nuznoscu. On dodje pa prodje, rane se zalece, a neka velika promena gotovo da se smatra nemogucom.

Medjutim, dobro je sto se o izborima pocelo govoriti znatno pre njihovog raspisivanja, kako bi se ustanovilo koje su realne opcije. O ishodu narednih izbora tesko je govoriti. Taj ishod ce biti neizvestan ukoliko se prethodno ne artikulise ono sto je nerezimska ideja, ono sto je, ustvari, demokratska platforma. Rezim je militantan, vest i lukav, pa postoji opasnost da ce destruisati ono sto ne moze silom obuzdati, da ce manipulacijama i infiltracijama u opoziciju pokusati da onemoguci artikulaciju alternative rezimu.

AIM: Ako bi se opozicija ujedinila, ili usla u izbornu koaliciju, da li bi postigla bolji rezultat nego do sada?

POPOV: Od 1990. godine na ovamo, u odredjenim trenucima se velikim strankama cinilo da im je pobeda na dohvat ruke i da nema potrebe da sa bilo kim saradjuju, i tek kad bi se pokazalo da su to varke, onda je dolazilo do udruzivanja. Postoji apstraktna, potpuno nerealna zelja o ujedinjavanju citave opozicije. Ta zelja je razumljiva kod onih ljudi koji su na ivici ocaja i zele da konacno vide kraj jednog loseg rezima i partijske drzave. Medjutim, to je nemoguce ostvariti zato sto se stranke vrlo razlikuju, ne samo po svom dosadasnjem delovanju, vec i po programskoj orijentaciji. Neke od njih su u sluzbi rezima, o cemu dvojbe nema, ako se pazljivo gleda ko sta radi. Ono sto je najrealnije jeste formiranje nekoliko jacih koalicija, u cijem bi stvaranju bila sadrzana anticipacija buduceg parlamentarizma. Sad je glavno pitanje da li nakon guranja, cak ispod praga elementarne covecnosti kroz ovaj rat, mozemo istovremeno ponovo zakoraciti preko praga parlamentarizma.

AIM: A sta sa ulogom intelektualaca u svemu sto nam se zbivalo proteklih godina?

POPOV: Inteligenciju je najlakse okriviti. Ako se pogleda sta se sve dogadjalo, videce se da je jedan mali broj intelektualaca imao neposredne koristi od ulaska u vrhove vlasti. A i kada su ulazili, nisu tamo dugo boravili - tek koliko da obave odredjeni posao. Lako su ulazili, lako su i uklanjani, pa to mnogo govori o onim intelektualcima koji su ucestvovali u formulisanju ratnih ciljeva i nacionalnog programa.

AIM: Kako procenjujete perspektivu odnosa Srbije i Crne Gore, s obzirom na sve uocljivije razlicite interese dve federalne jedinice?

POPOV: Federacija je ishitrena tvorevina, sa instant ustavom. Zato su povremeno napeti odnosi sasvim razumljivi u jednoj improvizovanoj drzavi. Po mom misljenju, cvor se nalazi u Beogradu, u Srbiji. Ukoliko se uspostavi demokratski poredak u Srbiji, napetosti ce se svesti na minimum, a moguce je da ce se naci i prava resenja. Dokle god u Srbiji postoji poredak koji je do nedavno pokazivao agresivnost prema svetu, a sada pojacava represiju na unutrasnjem planu, nije moguca komunikacija sa Crnom Gorom bez tih napetosti.

AIM: Vi ste clan Gradjanskog saveza Srbije. Ova mala, ali dosledna u svom antiratnom stavu partija, nedavno je neocekivano prosla kroz krizu, cija su zestina i nizak nivo rasprave zaprepastili javnost.

POPOV: Stvar nije toliko komplikovana koliko izgleda. Onog trenutka kad je rat prekinut, antiratna politika u kojoj je prednjacio Gradjanski savez, prestala je da bude toliko vazna kao sto je bila svih godina rata. Vaznije postaje pitanje kako ukloniti uzrok rata. Pametni ljudi znaju da je jedan antidemokratski poredak, kakav postoji u Srbiji, generator represivne politike u samoj Srbiji i agresivne politike izvan nje, i da je od zivotne vaznosti da se taj poredak promeni. Krenuti u promenu rezima je jako tezak i slozen posao. Nije lako biti opozicija ni u Francuskoj i Engleskoj, a pogotovo u Srbiji, i pri tom voditi sistematsku, plansku, politicku borbu, a ne samo parolama i povremenim izlascima na ulice traziti promenu rezima. U redu je nuditi rezimu i dalje konsenzus oko fer izbora kao nacina promene na vlasti, ali posto on to nije prihvatao svih ovih godina, ta varijanta treba da bude stalno na stolu, ali da se ne ocekuje naivno da prvo rezim na to odgovori, pa da se onda nesto radi.

Jedna mala stranka, kakav je Gradjanski savez, ne sme da gaji ambicije da sama moze da menja poredak na vlasti. Dakle, ona mora da trazi saradnju sa drugim akterima te pozeljne promene. Jedan deo Gradjanskog saveza potrazio je politicke partnere za promenu vlasti. Drugi deo nije bio spreman za takvu saradnju i po obicaju se u takvim situacijama pronadju manje ili vise prividni razlozi za konflikt u stranci. Saradnja sa drugim strankama podrazumeva razlike, cak i velike razlike izmedju onih koji ucestvuju u politickoj borbi. To ne znaci da se sme preci odredjena crta, pa saradjivati sa onima koji su okrvavili ruke u zlocinima.

AIM: Ako je ovo sto ste rekli uzrok sukoba, da li to znaci da su liderski sindrom i autoritarnost koji su pripisani Vesni Pesic, izmisljeni?

POPOV: Ima tu svega, i sujete, i zavisti, i "slobodarske demagogije", i netolerancije. Najbolje ce se videti o cemu se radi, kad vam kazem da su predstavnici druge struje pronasli u toj maloj stranci despota Vesnu Pesic, a ne vide despota na vrhu vlasti u Srbiji. Tu atmosferu na Skupstini Gradjanskog saveza ja sam nazvao moronskim terorom. Ali, to je sve sada za nama, to je vec proslost.

AIM: A sta je buducnost?

POPOV: Sada Gradjanskom savezu predstoji politicka borba za izmenu sistema, zajedno sa drugim partnerima na politickoj sceni.

(AIM) Milica Lucic-Cavic