CRVENO I CRNO

Pristina Mar 30, 1996

Gotovo od otvaranja kancelarije Medjunarodnog Crvenog krsta u glavnom gradu Kosova, cije je centralno sediste u Beogradu, najveci deo stanovnistva na ovim prostorima, a vec godinama i najugrozenija kategorija - Albanci, ostali su bez pomoci ove mocne humanitarne organizacije. Tako, ova asocijacija, moze zabeleziti da je stacionirana na jednoj teritoriji, ali da pravi razliku kome ce pomoci, a kome ne. Apoliticna organizacija, koja kada je prinudjena, izgleda ne moze delovati izvan politickih kretanja?! Sasvim dovoljno da izazove neraspolozenje kod albanske populacije.

Posle vise razgovora izmedju predstavnika medjunarodnog Crvenog krsta i onog koji kontrolisu Albanci, posto se nije nasao zajednicki jezik, ovi zadnji, uputili su pismo Medjunarodnom Komitetu i svim nacionalnim organizacijama Crvenog Krsta, u kojem se ove organizacije obavestavaju o "nivou ekonomskog razvoja Kosova i etnickom strukturom u kojoj 90 posto cine Albanci". Takodje se podseca da je srpski Parlament 1990 godine odlucio da "srusi" Crveni krst Kosova, izbaci sve Albance, i tako formira jednonacionalni - srpski Crveni Krst, koristeci svu imovinu koju je ta organizacija tokom svog postojanja stekla. "Federacija Crvenog Krsta i Crvenog Polumeseca je ucinila napore radi prevazilazenja ovog akta, apartheida, kaze se dalje u pismu. Pocetkom 1994. godine potpisano je "Letter of intent" kojim se garantovalo da ce pomoc stici do korisnika uz nadgledanje ove Federacije. Ovaj sporazum je zapravo bio jedno prelazno resenje i prihvatljivo samo zato sto bi pomoc stigla do korisnika bez obzira na nacionalnu, versku ili politicku pripadnost", kaze se u pismu. "Za nas je to bilo najvaznije. Mi smo se zatim pripremili za dalju konkretnu aktivnost, ali se u medjuvremenu dogodio se najnehumaniji cin koji je mogao da se desi: priznat je Crveni Krst Srbije! Tako, umesto kazne zbog rusenja Crvenog Krsta Kosova, oni su dobili veliku nagradu!", smatraju predstavnici Crvenog krsta koji okuplja kosovske Albance. U ovom kriticki koncipiranom pismu takodje stoji da su se "posle cele ove politicke igre, na Kosovu instalirale ICRC (Medjunarodni Komitet Crvenog Krsta) i IFRC (Medjunarodna Federacija Crvenog Krsta i Crvenog Polumeseca), i da se Crveni Krst Kosova nadao da ce naci zajednicki jezik sa ovim medjunarodnim organizacijama,ali da je ocito sve bilo uzalud. "I pored dugih pregovora sa federacijom Crvenog Krsta i Crvenog Polumeseca, istice se u pismu, oni jos uvek isporucuju pomoc po, nazalost instrukcijama srpskog Crvenog Krsta... Iz toga proizilazi da je vasa organizacija saucesnik u rusenju, diskriminatorskom tretmanu i produzavanju ove teske situacije u koju je zapao Crveni krst Kosova i svi oni koji su pod njegovom asistencijom". Na kraju ovog pisma se kaze: "Jasno je da vasa pomoc stize na Kosovo. Zasto vi ne pratite nacin realizovanja te pomoci? Da li pomoc stize kod pravih korisnika? Zasto se na medjunarodnoj Konferenciji ustrucavate se da pitate sluzbene vlasti, zasto je 90 posto stanovnistva na Kosovu izuzeto od humanitarne pomoci? Sta se desava sa osnovnim principima humanitarnih organizacija koja deluju na Kosovu?"...

Odgovarajuci na ovo pismo ali i na bezbroj kritika upucenih na racun delegacije Medjunarodnog Crvenog krsta i Crvenog Polumeseca u Pristini, sef poddelegacije Kjell Andersen istice da "je ovo vrlo tesko i vrlo osetljivo pitanje. Ti ljudi znaju da nije mandat Crvenog Krsta da priznaje nezavisnu Republiku Kosova. Osnovni princip Crvenog Krsta je da saradjuje samo sa jednom nacionalnom organizacijom Crvenog krsta u jednoj zemlji. I posto medjunarodna zajednica nije priznala nezavisnu Republiku Kosova, Crveni Krst ne moze to ciniti. I zbog toga ja ne mogu priznati njih, jer ja sam isuvise mala riba da bih mogao priznati Republiku Kosova". Dalje Andersen kaze da je on tu da pruzi pomoc svim ljudima. "Ali sve sto ja radim moram da radim preko jugoslovenskog Crvenog krsta. I ako jugoslovenski Crveni Krst i Federacija Crvenog Krsta nadju puteve za saradnju sa paralelnim Crvenim Krstom Kosova, onda problem nisam Ja. Ako Jugoslovenski Crveni Krst kaze OK onda ja cu imati mogucnosti za saradnju ali ne mogu da guram jugoslovenski C.Krst da to cini. To je van mog mandata i ja ne mogu da se mesam u unutrasnju politiku jedne drzave. S druge strane kaze Andersen "predstavnici paralelnog Crvenog krsta su nekoliko puta pokusavali da stopiraju nas rad, jer imam utisak da oni misle u stilu "ako nisi sa nama onda si protiv nas". Tako su cesto pretili nekim ljudima albanske nacionalnosti koji su saradjivali sa nama, da ako oni ne prestanu sa saradnjom onda ce ih kompromitovati preko novina.

I ja mislim da neki ljudi zele igrati politicke igre sa humanitarnim delatnostima", izjavio je Anderson.

S druge strane sekretar Crvenog krsta Kosova koji kontrolisu Albanci, Qerim Spahiu podvlaci da je "Crveni krst Kosova tokom dve godine rada u ovim teskim socijalnim i zdravstvenim uslovima u kojima se nalazi stanovnistvo, vodio razgovore i obavestio predstavnistvo Medjunarodnog Crvenog krsta i Crvenog Polumeseca u Pristini sa teskom situacijom ali na zalost nismo imali pravu saradnju, mada smo dobijali neka obecanja i moralnu podrsku. Konkretno, medjutim, nista nismo dobili, mada smo im se ponekad obracalii za neke 'ajd da kazem banalne stvari, kao sto je lek protiv suge. To sto Andersen kaze da je priznavanje Crvenog Krsta Kosova u direktnoj vezi sa priznavanjem Republike Kosovo, zaista nema nikakvog smisla. Stanovnistvo je u teskoj situaciji, ono trazi pomoc i Medjunarodna Federacija Crvenog Krsta a i svaka druga humanitarna organizacija bi trebalo da je pruzi ljudima - bez obzira na nacionalnu, versku ili politicku pripadnost, kaze Spahiu i dodaje da Andersen nema pravo u onome sto tvrdi, jer je Crveni krst Kosova humanitarna, a ne politicka organizacija. Sama cinjenica da je medjunarodni Crveni krst instaliran u Pristini, saradjuje samo sa jednom organizacijom i jednonacionalnim srpskim Crvenim krstom je dovoljan dokaz da Andersen i kompanija vrse svoju misiju samo sa 10 odsto stanovnistva". Odgovarajuci na optuzbu Andersona da je bilo pokusaja sprecavanja njihovog rada, Spahiu tvrdi

da se za tako nesto nema osnove, "jer mi nismo strana koja moze da sprecava. Mi smo se nudili da budemo samo radnici Crvenog Krsta jer smo zinteresovani da pomoc stigne tamo gde treba. Medjutim, nastavlja Spahiu,oni je nisu prihvatili". Ono sto je takodje u dobroj meri iziritiralo ovdasnje Albance je otvaranje tzv.- narodnih kuhinja, i to uglavnom gde je srpska populacija zastupljena u vecem procentu, kao sto su Zubin Potok i Kosovo Polje. "Probali su da otvore kuhinje i u Mitrovici i Prizrenu, ali nije im poslo za rukom, nastavlja nas sagovornik. Sada pokusavaju u Srbici, ali oni moraju znati da nijedna humanitarna organizacija ne moze realno da sprovede svoju misiju ako ne saradjuje sa albanskim Crvenim krstom i albanskim stanovnistvom".

Obe strane su svesne slozenog i teskog stanje na Kosovu i da je broj onih koji su pod socijalnom asistencijom sve veci. Od 1990 godine pa do 1994., prema tvrdnjama humanitarne organizacije "Majka Tereza" broj porodica koja su pod socijalnom asistencijom povecao se za 2 241 odsto. "1990 godine pod socijalnom asistencijom je bilo 2450 porodica da bi do 1994 godine broj porodica dostigao broj od 57.353. Obzirom da je prosek jedne porodice na Kosovu 6.52 clanova onda proizilazi da je 1994 godine na Kosovu pod socijalnom asistencijom bilo 380 hiljada ljudi", tvrde oni. "Medjutim, napominje se da ovde nisu obuhvacene izbeglice iz Hrvatske, Bosne i Slovenije, a ni azilanti koji su vraceni iz zapadne Evrope. Broj porodica koji su pod socijalnom asistencijom povecavo se i tokom 1995. godine. Od celokupnog broja 15 odsto njih je nesposobno za rad (invalidi i hendikepirani), 35 odsto su deca do 14 godina, 25 odsto su mladi ljudi od 14-22 god., a 25 odsto ostalih cine penzioneri i stari. Prema tome proizilazi da najugrozeniji deo stanovnistva su deca i mladi sa 55 odsto"

Medjutim ove brojke nisu konacne, jer kako tvrde u Komisiji za Solidarnost, koja deluje u okviru najmasovnije politicke partije kosovskih Albanaca Demokratskog Saveza Kosova, "broj porodica koja su pod socijalnom asistencijom prelazi preko 100 hiljada".

"Obzirom na ove podatke, kazu u Crvenom krstu Kosova, oko koejg su okupljeni ovdasnji Albanci, nacin na koji radi predstavnistvo medjunarodnog Crvenog krsta i Crvenog Polumeseca je neprihvatljiv. Zato, ukoliko gospodin Andersen koji je na celu delegaciju u Pristini ne preduzme nesto u najkracem roku, mi cemo biti prinudjeni da zahtevamo njegovo izuzece"...

Besim ABAZI AIM Pristina