ZAKONOM PROTIV POTPISA

AIM, Skopje, 28.03.1996

"Ne moze se nista bolje ocekivati od ove vlade, a gore nego sto jeste ne moze biti". Ovako rezonuje Jovan Dievski, penzioner iz Skoplja. COpozicija, ni programski ni kadrovski ne moze biti alternativa aktuelnoj vlasti", tvrdisa svoje strane makedonski premijer Branko Crvenkovski. Prvi je posle pozurio da se pridruzi inicijativi opozicije da prikupi 150.000 potpisa koliko je potrebno da bi vlada raspisala referendum o eventualnim vanrednim izborima, adrugi da ubrza proceduru za donosenje odgovarajuceg zakona kojim bi trebalo da se regulisu uslovi pod kojim se mogu realizovati gradjanske inicijative. Makedonska politicka svakodnevica iznenada se pocela odslikavati kroz ubrzani ritam ovih dviju inicijativa, posto se smatra vrlo verovatnim da bi ova druga mogla stati na put prvoj.

Makedonska opozicija koja se na poslednjim izborima povukla posle prvog kruga, sada pokusava ostvariti svoju nameru da vanparlamentarnim (ali demokratskim) metodima zavlada vitalnim drzavnim funkcijama, pa je pokrenula akciju za prikuljanje pomenutog broja potpisa kako bi prisilila vladu da joj izidje na novi politicki megdan. Stranacki lideri dve najuticajnije opozicione partije VMRO-DPMNE i Demokratske, Ljupco Georgievski i Petar Gosev pred sami pocetak akcije odrzali su konferencije za stampu na kojima su, odvojeno ali ocigledno sinhronizovano, veoma ostro napali aktuelnu vladu. Tako su tvrdili da se drzavom siri besperpektivnost, a da kriminal, mito i korupcija dosezu ogromne razmere. Istovremeno, povecana je nesigurnost gradjana, ali ne samo ona ekonomska nego i bezbednosna. Prema opozicionim pravcima, akcija prikuplanja potpisa pokrenuta je upravo iz njihovog osecanja politicke odgovornosti da se prekine ova porazna situacija.

U Makedoniji, inace, nema odgovarajuceg zakonskog resenja za gradjanske inicijative u koje se moze ubrojiti i refrendum, ali za tako nesto nema nikakvih ustavnih ogranicenja, pa je u tome nadjen legitimitet za akciju skupljanja potpisa. Poslednja nedelja marta odredjena je kao pocetak javnog potpisivanja po gradskim trgovima, ali su istovremeno partijski aktivisti krenuli u posete makedonskim domacinstvima. Formulari koji su ranije pripremljeni potpisuju se u tri primeraka, a da ne bi bilo nikakve zabune jedan od njih ostavljace se u arhive dve pomenute partije, drugi ide u nadlezne sluzbe parlamenta, a treci, ne daj boze ako zatreba, namenjen je kako bi se pokazao u Savetu Evrope.

Jos na samome pocetku akcije, opozicioni lideri su tvrdili da ih vlast nece ostaviti tek tako, a kao sto to obicno biva pokazalo se da dim i vatra nikako ne mogu jedno bez drugoga. Vec drugi dan po startu akcije prikupljanja potpisa, kabinet Branka Crvenkovskog je donio odluku da se pristupi jednom zakonskom projektu veoma komlikovanog naziva, a koji se odnosi na nacin prikupljanja potpisa i raspisivanja referenduma. Resorni ministar Vlado Popovski pokusao je javnosti objasniti da vladin potez nema nikakve veze sa onim sto se radi na makedonskim trgovima, a u tome bi moze biti uspeo, da nema jedne sitnice - predlozeni zakon, trebalo bi da se donese po ubrzanoj proceduri, sto bi reklo da se o njemu nece voditi javna rasprava niti mora prolaziti sve potrebne instance, a uz to pred poslanicima ce se naci mimo ranije utvrdjenog ritma. Sad se ovde svi pitaju: odakle iznenadna brzina kad je Makedonija sasvim lepo zivela celih pet godina bez pomenutog zakona, a sada od jedanput vise ne moze.

Opozicioni lideri, koji su koliko juce tvrdili da vlada nece imati smelosti da se suprotstavi njihovoj inicijativi jer bi to moglo kompromitovati prvani sistem, dobili su tako iznenadnu sansu da promene mislenje i jos jedan dodatni argument da njihova strahovanja nisu bila bez osnova. Petar Gosev nije propustio priliku da veoma efektno poentira. "Vrh vlasti, rekao je na jednom hitrom sastanku sa novinarima, reaguje panicno i deluje krajnje isplaseno. Akcija ce uspeti i sa tim pocinje fakticki kraj jednog nekompetentnog i arogantnog vladanja". Petar Gosev je, ovako formulisanom izjavom, ocigledno delimicno hrabrio svoje saradnike, ali je delimicno, barem kad se radi o prvom delu, ipak u pravu. Svojom, ako nista drugo, nervoznom reakcijom Vlada je dala do znanja da postoji mogucnost da se ovim brzopoteznim zakonom deluje na rezultate aktuelnog sakuplanja potpisa, cime ce verovatno izazvati poznati balkanski inat i ubrzati proceduru kojom se obezbedjuje referendumski censuz (istog dana kada je ovaj Zakon usvojen u parlamentu, predsedniku Sobranja Makedonije predati su potpisi 162.000 gradjana).

Mora se priznati da je trenutak koji je opozicija izabrala veoma pogodan, jer je poverenje birackog tela u aktuelnu vlast trenutno na veoma niskom stepenu, pre svega zbog nedavnih trvenja i kasnijeg raspadanja koalicije "Saveza za Makedoniju" koja je na poslednjim izborima dobila apsolutnu vecinu u parlamentu. Liberalna partija sa 29 poslanika ili priblizno jednom setvrtinom Sobranja, i druga po velicini u bivsem savezu, promenila je stranu u poslanickim klupama, ali se nije ukljucila u akciju "stare" opozicije. Liberali imaju sopstveni pogled na politicku situaciju u zemlji i smatraju da su sazreli uslovi da se Parlament, koristeci jednu ustavnu mogucnost, samoraspusti i tako omoguci nove izbore. U tom smislu, pripremili su i odgovarajuci zvanicni zahtev.

I pored svega tesko je poverovati da ce ljubitelji promena uskoro doci na svoje. Ne samo sto se prvi covek vladajuceg Socijaldemokratskog saveza Branko Crvenkovski u nekom veoma dobro tempiranim intervjuima u uticajnim medijima drzi apsolutno superiorno i sto je jednim veoma vestim manevrom u pravo vreme na sednicu vlade doveo predsednika Gligorova cime je ponovo nametnuo utisak o Gligorovljevim simpatijama, nego iz jednostavnog razloga sto vladajuca struktura ima jos veoma mnogo mehanizma da se bori i izbori da ostane na vlasti. Sa druge strane, bleda opozicija svojim delovanjem poslednjih meseci nije uspela uveriti cak ni svoje najvernije pristalice da je kadra uciniti nesto vise od primetne nervoze koja koja je trenutno obuzela neke ovdacnje lidere. Pise: Luljeta K. Nizami