BITI ILI NE BITI

Soros, rezim i mediji

AIM, Beograd,27.3.1996.

Ako bi se ovdasnjoj vlasti moglo zameriti na prilicno oskudnim rezultatima u vodjenju nacionalne, ekonomske i socijalne politike, njihovim akcijama u gusenju nezavisnih medija i suzavanju demokratskih sloboda, po ocenama mnogih analiticara, ne moze se zameriti nista. Sve su radili besprekorno.

U pravilno rasporedjenim intervalima "oslobadjali" su medije koji nisu pod njihovim budnim okom. Oproban scenario, sa manje ili vise varijacija, odvijao se na sledeci nacin: prvo se sa odgovornog mesta izrekne neka politicka etiketa ( omiljene su one o nacionalnoj izdaji i uzurpaciji drustvene imnovine), zatim se proglasi da je ugrozena drustvena imovina (kontrolu nad medijima koja nece biti samo politicka i ideoloska, nego sustinska, vlasnicka, vlast pokusava da predstavi kao najvisi drustveni interes, po kojoj su stanovista vlasti opste doboro koje se mora stititi svim sredstvima). Medju onima koji su ugrozili drustvenu imovinu (posle nezavisne Borbe, Svetlosti, nekoliko manjih lokalnih listova i radio stanica) nasao se i NTV Studio B, pa "drzava u kojoj tako suvereno vlada pravo" nije smela sedeti skrstenih ruku. Na scenu tada stupaju rezimski cinovnici koji upadaju u redakcije, isteruju novinare i postaju "zastitnici" drustvene imovine.

Ovdasnja vlast, odavno poznata po svom "smislu za uterivanje demokratije", oprobala se i na jednom novom slucaju. Krajem proslog meseca ponistila je registraciju Soros fonda Jugoslavije "jer papiri za registraciju nisu bili u redu". Presudom Vrhovnog suda Srbije odbijena je zalba Soros fonda na proslogodisnju odluku republickog Ministarstva za kulturu kojom je Fond maja meseca izbrisan iz registra. Ranija odluka o upisu u registar (28.oktobra 1991.godine) nistavna je, jer je, kako stoji u obrazlozenju Vrhovnog suda Srbije, tadasnje Ministarstvo za kulturu odobrilo osnivanje Fonda, "iako je taj zahtev suprotan stvarnom sporazumu koji je postignut izmedju SIV-a i Fonda drustva za saradnju iz Njujorka o osnivanju Fondacije Soros Jugoslavije".

To znaci, prokomentarisala je Sonja Liht, bivsa predsednica Izvrsnog odbora Soros fonda, "da nas nema zbog gramaticko-jezickih razloga".

Iako su razlozi za ukidanje Fonda zvanicno formalno pravne prirode, malo je onih koji su u to poverovali, ponajpre zbog medijske hajke na Dzordza Sorosa i njegov fond za otvoreno drustvo, koja je vodjena u nekoliko navrata u poslednje tri godine. Odstrel Sorosa odavno je, dakle, pripreman i nije nikakvo iznenadjenje. Nedoumice kod mnogih izaziva pitanje zasto se bas sada rezim odlucio na ovakakv cin. Da li je dobio precutno odobrenje meddjunarodne zajednice da na domacem terenu radi sta hoce sve dok dosledno srpovodi Dejtonski sporazum i da li je likvidacija Soros fonda (kao nedavno i Studija B), deo predizbornog prociscavanja medijske scene na kojoj ne sme da ostane nista sto nije pod paskom rezima?

Hari Stajner iz Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, istice, da je najnoviji slucaj sa Sorosom, posle slucaja Studija B, simptomatican utoliko sto se uklapa u jedan opsti negativni trend, pogotovo kada je u pitanju ogranicavanje osnovnih ljudskih prava.

• Rezim je, verovatno, iz ponasanja sveta u postdejtonskom periodu, zakljucio da ovde moze da cini sta hoce. Doduse, ne mogu da kazem da reakcije sveta nisu u ovom slucaju bile ostre. Medjutim, slicnih ostrih reakcija bilo je i ranije u slucaju "Nase Borbe", pa je vlast istrajala u svom naumu. Ipak, imam utisak da je sada, kada je rec o Soros fondu, predjena ona tacka do koje je svet bio spreman da zazmuri na poteze rezima - kaze Stajner. - Iako neki ove poteze rezima tumace kao njegovu slabost, ja to ne vidim sasvim tako, ali bih rekao da je rezim zabrinut za ishod izbora. Mozda se jos vise pribojava onoga sto ce do izbora morati da prihvati, pa mu je vazno da ima, ako ne apsolutnu, a ono najvecu mogucu kontrolu nad medijima. Ma koliko pomoc medijima bila minimalna u odnosu na humanitarnu, ona je za mnoga glasila znacila opstanak - napominje Hari Stajner.

Direktor "Nezavisne Svetlosti" i predsednik nedavno osnovane Asocijacije jugoslovenskih nezavisnih medija "Lokal pres", Pavle Cirovic, kaze: "Ukidanje Soros fonda, koji je povremeno pruzao medijima, uglavnom tehnicku pomoc (kompjutere i papir), moze u dobroj meri da ugrozi nezavisne medije, pogotovo neke manje, jer ce oni bez te pomoci morati da stave kljuc u bravu. Poznato je, naime, da se ovaj rezim javno zalaze za demokratiju i pravnu drzavu, a ipod toga sve cini da se nezavisni mediji lise imovine, papira, distribucije, kadrova. Ako se ne ide direktno na ukidanje glasila, koriste se kombinovano ovi metodi pritisaka, cime se glasila iscrpljuju i guse".

Posto im je povremena pomoc Soros fonda omogucavala da, s vremena na vreme, uzmu vazduh i prezive, rezim je izgleda odlucio da zatvori i taj ventil nezavisnim medijima. A u kakvom su polozaju i kako prezivljavaju dovoljno svedoci i podatak Soros fonda da se na proslogodisnji konkurs Fonda prijavilo 43 nedeljnika i casopisa, osam elektronskih medija, sest omladinskih i 22 lokalna lista.

Mada je najveci deo donacija (preko 7O odsto) isao na humanitarnu pomoc (u poslednje tri godine obezbedjena je pomoc u lekovima, medicinskoj opremi i potrosnom materijalu za preko sto medicinskih ustanova), a ukupna pomoc iznosila 31 milion dolara, ovdasnja vlast nije se libila da pomoc prima, ali i da, istovremeno, medijski lansira tezu o globalnoj zaveri Sorosa i njegovog fonda, protiv bivsih socijalistickih zemalja i onog koji satanizuje srpski narod donoseci mu Danajske darove.

Oni koji iole poznaju politicki angazman Dzordza Sorosa, znaju da je on baziran na ideji otvorenog drustva. Bice da se tu krije glavni razlog nesporazuma izmedju Sorosa i ovdasnje vlasti, kao i vlasti u onim istocno-evropskim zemljama koje su sklone vladavini cvrste ruke i podsticanju ksenofobije.

U svetu postoje i deluju 23 Soros fonda. U Rusiji, Ukrajini, Slovackoj i Hrvatskoj fondovi su zestoko kritikovani, ali nigde nisu ukinuti. U Jugoslaviji se dogodio i taj presedan. Soros fond sada trazi nacin da "radi ostvarivanja humanitarnih i drugih drustveno korisnih ciljeva..." ponovo registruje Fond. Zahtev je podnet 14. marta. Ministarstvo za kulturu trebalo bi da resenje donese za 30 dana. Ukoliko to ne ucini, osnivaci moraju ponovo da mu se obrate sa zahtevom. Ako se to ne bi dogodilo ni u narednih nedelju dana, smatralo bi se da je zahtev odbijen.

Sta ce ovdasnja vlast preduzeti tesko je proceniti, s obzirom na to da je i do sada u mnogim slucajevima, svojim potezima iznenadjivala i domacu i svetsku javnost. Ostro pismo amrickog drzavnog sekretara Vorena Kristofera, upuceno predsedniku Milosevicu, u kome je odluka Vrhovnog Suda Srbije ocenjena kao "nedemokratska mera", kao i upozorenje Stejt departmenta "da bi ovakvi potezi mogli da uticu na prijem Jugoslavije u medjunarodne institucije" naisli su na duznu paznju. Prema informacijama americke administracije, iz Beograda je stigao signal da je pitanje vremena kada ce i kako biti dozvoljen rad Soros fonda. Dzon Kornblum, pomocnik drzavnog sekretara SAD, posle nedavnog susreta sa predsednikom Milosevicem, izjavio je novinarima da je u razgovorima pokrenuto pitanje slobode stampe i Soros fonda, da "pismo Vorena Kristofera pokazuje nasu zelju da pokrenemo odredjena pitanja. Mi verujemo da ce Soros fond nastaviti rad".

Po svemu sudeci, u pravu su oni koji procenjuju da predsednik Milosevic pazljivo odmerava koliko njegov doprinos okoncavanju rata na prostorima bivse Jugoslavije moze da mu obezbedi medjunarodno mirenje sa pritezanjem dizgina na unutrasnjem planu. Soros fond je, verovatno, jedan od probnih testova dokle se mogu zatezati strune stpljenja medjunarodne zajednice. Ako se previse zategnu, rezim ce, mozda, "novom velikodusnoscu" dozvoliti rad Fonda i upisati jos jedan politicki poen.

(AIM) Vesna Bjekic