KRIVUDAV PUT PREKO TALIJANSKIH BRDA

Slovenija i Evropa

Bez sumnje je glavni slovenacki cilj na svim podrucjima ulazak u Evropsku uniju. Na samom pocetku je taj cilj izgledao mnogo lakse ostvariv nego danas, pet godina posle ostvarenja slovenacke drzavnosti. Uprkos vrlo dobrim rezultatima tako na privrednom podrocju, kao i u stepenu demokratizacije drustva, koji su glavni uslovi da se moze uopste razmisljati o ulasku u Evropsku uniju, Slovenija jos uvek stoji pred vise manje zatvorenim vratima, koja su na pocetku vec bila dobro otvorena sa strane velike vecine drzava clanova EU, a posle ih je jednim mahom zatvorila Italija. Sve to je unelo veliku nervozu i u slovenacku unutrasnju politiku. Njen dobar deo (naravno, najvise opozicionestranke) prevaljuje krivicu na vladu i posebno na ministra spoljnih poslova Zorana Thalera protiv koga je podignut i predlog za interpelaciju.

Slovenija je prvi put izrazila svoju volju za ulazak u evropsku porodicu vec na dan proglasenja samostalnosti, 25.juna 1991.godine, kada je taj cilj stavila i u Deklaraciju o osamostaljenju. Godinu dana kasnije, juna 1992 je o tome obavestila zvanicno Evropski savet na njegovom sastanku u Lisabonu i od tog trenutka nema meseca, a poslednje vreme i nedelje, da neko sa vlasti nema kontakte sa pretstavnicima raznih evropskih drzava ili organa EU. Odgovor 14 drzava, clanova Unije je jasan: mi nemamo nista protiv vaseg ulaska u EU, jer ste po svim svojim dostignucima jedan prvih kandidata za punopravno clanstvo u Evropskoj uniji, ali ne mozemo nista dok se sa tim ne slozi i Italija, jer u uniji vlada princip konsenzusa.

Greska u laznm davanju nade Talijanima

I tako danas u Sloveniji niko ne preispitava toliko korake koji su ucinjeni u smeru EU odnosno Brisela, vec je mnogo bitnije sta slovenacke vlasti odnosno ministarstvo inostranih poslova rade u vezi Italije. O tome, kako je ko za poslednje cetiri godine postupao prema zapadnoj susedi su razlicita misljenja. Bivsi slovenacki ambasador u Rimu Marko Kosin, koji je povucen sa te duznosti, mislio je da ne bi bilo lose pokazati neki gest dobre volje prema onim zahtevima talijanske strane da Slovenija omoguci odnosno vrati neki odredjeni broj kuca u Istri Italijanima, koji su ziveli u njima do uspostavljanja socialistickog uredjenja u bivsoj Jugoslaviji, pa su ih u strahu pred komunizmom i napustili i otisli u Italiju. Dok je ambasador Kosin u tome video neki humani gest prema starim ljudima, koji osecaju nostalgiju za bivsim domovima, je Lojze Peterle, bivsi ministar spoljnih poslova i predsednik Slovenackih hriscanskih demokrata za vreme svog boravka na ministarskoj funkciji susednjoj Italiji vec obecao te kuce, kao jos neke druge stvari, jer " treba imati razumevanja za teskoce oba naroda koji su trpeli jedan pod jednim, a drugi pod drugim totalitarnim rezimom".

Predsednik parlamentarnog odbora za medjunarodne odnose Borut Pahor vidi te gestove u drugom svetlu. " Glavna greska Slovenije u odnosima sa Italijom pocinjena je 1992 i 1993. godine kada je tadasnja vlast pristala na to da Italija misli kako je Slovenija stvarno spremna da daje Italiji sve sto ta trazi, samo da bi je pustila u Evropu. Nasa drzava nije dovoljno rano i dovoljno jasno odbacila talijanska ocekivanja da ce dobiti nekretnine optanata u Istri umesto finansijskih obaveza koje je Slovenija nasledila kao jedna od drzava naslednika bivse SFRJ po Rimskom ugovoru iz 1983.godine," rekao je Pahor. Pahorova predvidjanja su verovatno tacna jer je zanimljivo da Je Italija stvarno vise zainteresovana za bezvredne, poluporusene kuce nego za pare, koje Slovenija, iz razloga, jer ih talijanska strana nece primiti, sve vreme redovno uplacuje na posebni bankovni racun u Luksamburgu i time uz znanje Evropske unije ispunjuje svoje obaveze iz rimskog sporazuma.

Slovenija je samo model za Hrvatsku

U cemu se krije odgovor da Talijani daju veci znacaj starim kucama nego parama, je pitanje koje na pocetku tih slovenacko-talijanskih zapleta zbunjivalo mnoge u Sloveniji. Odgovore na to nude dva priznata poznavaoca Talijanskih prilika. Marko Kosin seca se jedne novinske izjave bivseg savetnika i pomocnika ministra inostranih poslova u Berlusconijevoj vladi Livia Caputta, koji je vec pre nekoliko godina zapisao :"Nije vazno koliko kuca cemo dobiti, vazno je da se vratimo u Istru!" Kosinovo zapazanje nastavlja Tone Poljsak, bivsi novinar i diplomata, koji je danas predsednik slovenackog dela mesovite talijansko-slovenacke komisije za pravna i imovinska pitanja :"Njihova logika je potpuno obicna: ako ce od Slovenije dobiti 7000 nekretnina, od Hrvatske mogu da ocekuju 70.000. A ako ih od Slovenije dobiju samo 3000, u Hrvatskoj dobit ce ih 30.000. Licno sam bio svedok razgovora kada su nam visoki talijanski predstavnici izjavili da im nije vazno nekoliko kuca u Sloveniji, nego da je bitno ostvariti model koji ce se primeniti na drugom mestu!"

Zbog toga Tone Poljsak predlaze da Slovenija i Hrvatska sklope dogovor oko zajednickog nastupa prema Italiji. U dogovoru sa Italijom bi trebali na prihvatljiv nacin upotrebiti i prosiriti vazece dogovore."Mozda i na nacin koji smo u bivsoj Jugoslaviji primenili kod Rimskog ugovora iz 1983.godine, sa kojim smo talijanskim gradjanima dali na upotrebu i u nasedje 179 nekretnina. Tako bismo mogli postupiti i sada. Najpre bi tim talijanskim vlasnicima da li na upotrebu simbolican broj nekretnina, a ostatak duga prema Italiji bismo isplatili u celini. Naime, u nasem i hrvatskom dugu su kuce i stanovi veoma mali deo. Posto Slovenija za sada jos nema zakonsko uredjenje sa podrocja vlasnistva za strane drzavljane, bi posle usvajanja tih zakona, sa tim Talijanima, koji bi imali nekretnine u upotrebi, sklopili ugovore, po kojim bi postali njihovi vlasnici," predlaze Poljsak.

Ako ne direktno, onda preko reda

Za sada u Sloveniji jos nije odluceno kojim putem ce se razvijati odnosi sa zapadnom susedom, koja joj nikako ne da svoju saglasnost za potpis asociacionog ugovora sa EU, koji je stepenica za konacni ulazak u Uniju. U parlamentarnoj raspravi o pravcima spoljne politike Slovenije sve su se parlamentarne stranacke grupe slozile da im je zajednicki cilj punopravno clanstvo u Evropskoj uniji, ali da moze Slovenija u nju uci samo sa podignutom glavom, bez ponizavanja i pod jednakim uslovima kao sve ostale drzave koje cekaju na red za ulazak u EU. Prilagodjavanje bilateralnim odnosima odnosno zahtevaima jedne drzave clana EU prema jednoj od kandidatkinja za njeno clanstvo otvara citav niz novih situacija, prema kojim bi mogla nesto slicno uciniti Austrija Ceskoj, Nemacka Poljskoj....

Zbog toga je slovenacko politicko rukovodstvoresilo da ce u slucaju da Sloveniji za vreme talijanskog predsedavanja Evropskoj uniji ne uspe postici asociacioni ugovor, odmah posle toga, pod predsednistvom Irske podneti zvanicni zahtev za prijem u punopravno clanstvo u EU i time Evropi ukazati, kako je nedavno izjavio ministar Thaler, na ponor koji vlada izmedju de facto statusom Slovenije kao najbolje kandidatkinje za prijem u EU i de jure situacijom kada ne moze ni da potpise asociacioni ugovor iskljucivo zbog protivljenja samo jednog clana EU. Tako Thaler. U kojoj meri ce uspeti da ubedi poslanike slovenackog parlamenta u to da je njegov plan pravi, zavisi i njegov boravak na mestu ministra inostranih poslova. Ako opozicija uspe sa interpelacijom protiv njega, mozemo ocekivati da ce njegov posao preuzeti sam predsednik vlade Janez Drnovsek, jer sada, samo pola godine pre novih parlamentarnih izbora i za vreme teskih borbi Slovenije za njej proboj u Evropu, tesko ko bi mogao tako brzo da preuzme tu izuzetno odgovornu i tesku ulogu.

Janja Klasinc, AIM