PRETECE PORUKE

Ofanziva vlasti protiv Vuka Draskovica

AIM, Beograd, 25.3.1996.

Kraj vikenda u Beogradu obelezen je zestokim napadom vlasti na Vuka Draskovica. Kazemo: napadom vlasti, premda se niko iz vlasti nije oglasio. Napad je izveden u vec pomalo zaboravljenom, starom stilu - preko poslusnih novinara i novina, ali vise je nego jasno ko iza svega stoji.

U subotu su prestonicki dnevnici "Politika" i "Vecernje novosti", koje ni najfleksibilniji vise ne karakterisu drugacije nego kao rezimska glasila, doneli komentare - prvi potpisan samo inicijalima - u kojima dramaticno denunciraju Vuka Draskovica da, navodno, poziva velike sile da intervenisu u Srbiji. Spomenuti se listovi oslanjaju, toboz, na jedno saopstenje Srpskog pokreta obnove, objavljeno - i to se takodje naglasava - u "Nasoj Borbi". Iste veceri "Politikin" je komentar prenet u dnevniku drzavne televizije. To je posmatracima bila sigurna indikacija da se radi o dobro sinhronizovanoj akciji.

Neke druge cinjenice ukazuju, medjutim, na to da nije rec samo o akciji, vec o bogato orkestriranoj kampanji. Dan pre nego ce se pojaviti famozni komentari, dakle u petak, "Politika" je donela izvestaj sa konferencije za stampu iz Ustavnog suda Srbije u kojem je, prilicno neupadljivo, saopstena i jedna nesumnjivo bombasticna informacija: u Ustavnom sudu, kazu sudije, u proceduri je, izmedju ostalog, i jedan zahtev da se Srpskom pokretu obnove zabrani rad! A dan posle objavljivanja spomenutih komentara, kojima se opasno sumnjici Vuk Draskovic, dakle u nedelju, drzavna je televizija, opet u udarnom terminu, obnovila temu na nacin koji, opet, nije lako opisati. Bez vidljivog povoda, naime, pustena je usred udarnog dnevnika storija, za koju je receno da ju je snimila ekipa Kariceve televizije, a koja pokazuje lidere opozicije Draskovica, Djindjica i Pesicevu, kako se u hotelu "Mazestik" pripremaju za predstojeci istup na devetomartovskom mitingu. Vrhunac kompromitacije bi, medjutim, trebalo da bude sadrzan u momentu te storije, kada se nasoj trojci prikljucuje nemacki amabasador u Beogradu Srembgens. Taj je momenat propracen sa nekoliko optuzujucih spikerskih recenica, iz cega bi trebalo, valjda, da bude jasno da su vodeci srpski opozicionari tajnom kamerom uhvaceni na delu. Zapravo, ne potenciraju se svi, nego je fokusiran samo Vuk Draskovic.

Kada se, dakle, sloze ova tri dana s kraja prosle nedelje, vidi se da je rec o smisljenom potezu, koji moze da bude krajnje neprijatan, i za Draskovica i za njegovu stranku. Elementi koji cine ovu kampanju nisu politicki nego policijski. Nista ne menja na stvari to sto se manje-vise sve izvodi vrlo nespretno. U saopstenju Srpskog pokreta obnove, na primer, koje doista obavestava o tome da je lider stranke Draskovic uputio pisma ministrima spoljnih poslova zemalja clanica Kontakt grupe, plus Italiji, kao predsedavajucem Evropske Unije, kritikuje se, doduse, rezim Slobodana Milosevica, ali se nigde ne pozivaju te najvece sile sveta da "intervenisu u Srbiji". Do tog zakljucka moglo se, ocito, doci samo mastom. Ili, takodje, vec samo prisustvo nemackog ambasadora na snimcima iz "Mazestika" bilo je dovoljno za proizvodjenje jedne spijunsko-trilerske price, istina potpuno amaterske, ali koja u krajnjoj liniji srbijanskoj javnosti treba da sugerise kolaboraciju Draskovica sa "stranim faktorom". Komentator "Vecernjih novosti" ne libi se, uz to, da upotrebi rec "izdaja", pa tako, eto, strah od sveta, ksenofobija, i teorije zavere ponovo naseljavaju ove prostore.

Teren politickih konfrontacija rezima sa najvecom srbijanskom opozicionom strankom, i sa opozicionim liderom koji ima najsnazniju harizmu, napusten je. Da i ne spominjemo preddejtonsko vreme, kada je Draskovic bio Milosevicev najveci saveznik u borbi za "mir bez alternative", i kada su izjave i stavovi predsednika SPO na drzavnoj televiziji objavljivani kao nekada partijski referati. Hocemo da kazemo da se nisu stedeli minuti. Nakon Dejtona, Draskovic je vrlo brzo usao u nova politicka sporenja s Milosevicem, ali ona, voljom vlasti, izlaze iz svog, rekli bismo, prirodnog koloseka, i ulaze u jednu gotovo dramaticnu, svakako vrlo napetu nepoliticku fazu. Sad na drzavnoj televiziji, ne samo da ne govori Draskovic, nego se sa tog istog ekrana pravi neka vrsta poternice za njim.

Sta bi mogao biti razlog da se Milosevicev rezim upusti u ovako ostru varijantu obracuna i opasnu igru punu dalekoseznih pretnji? Cinilo se, naime, da je srbijanska vlast sa ignorisanjem propratila obelezavanje pete godisnjice devetomartovskih demonstracija. Cinilo se, takodje, da je ne uzbudjuju preterano ni namere opozicije iz demokratskog centra da se ujedinjuje. Videla je, ustvari, da od toga tesko da moze ista biti, pogotovo sad kad Djindjic od Draskovica za izbornu koaliciju trazi podelu poslanickih mesta pola - pola, i kad se Danica Draskovic , vrlo uticajna supruga lidera SPO, vec javno oprasta od Djindjica i od saveza s njim. Sve je to davalo utisak jedne politicke bezbriznosti, kakvoj mogu da se prepuste samo oni koji imaju visak samopouzdanja. Bilo je, ipak, krajnje simptomaticno sto nije bilo nikakvih reakcija na Draskoviceve pretnje, iznete pre nekog vremena, da ce se krenuti i na "TV Bastilju". Ili reakcije dolaze sad?

Moglo bi lako biti da je to u pitanju, barem kao neposredni povod. Jer, nema ni najmanje sumnje da bi Milosevic svoju televiziju branio do poslednjeg daha, ako bi se Draskovic resio da je ugrozi na bilo koji nacin. Ovaj, po svemu sudeci, preventivni kontraudar, izveden na kraju proslog vikenda, zamenio je, dakle, ono zagonetno cutanje. Za preventivu uzeto je pretesko oruzje, i u igru ubacene po mogucim posledicama vrlo opasne opcije: od one u Ustavnom sudu, sa mogucom zabranom rada stranke, do opcije veleizdajnickog procesa. Pritom se zele ostvariti i neki drugi ucinci, propagandni, recimo, tako sto se narodu sugerise pitanje - s kim to Draskovic ide? S Nemcima! A nije iskljuceno da se i Amerikancima zeli poslati poruka da Bon ovde ni izbliza ne sme ono sto je dopusteno Vasingtonu.

Opcije su, dakako, i takve da se covek odmah pita da li su one odabrane samo za zastrasivanje neugodnog i opasnog politickog protivnika, ili se ipak mogu ostvariti, jednoga dana i pod odredjenim uslovima. Sa rezimom kakav je sadasnji srbijanski nije se igrati, niposto. Draskovic, uostalom, ima neka iskustva. Milosevic je, kako znamo, s njim nekoliko puta pokusavao surov obracun, ali nikad nije dospeo do kraja. Sta li je sada resio?

(AIM) Radivoj Cveticanin