NA LINIJI FRONTA

Vlast, opozicija i Kosovo

AIM, 20.3.1996.

"Pocetak Milosevica i njegov uspon bili su na Kosovu, i tu on mora doziveti poraz", komentarisao je nedavno bivsi predsednik pokrajinskog komiteta SK Kosova, advokat Azem Vlasi. Ipak, ostaje cinjenica da niko ovde, i pored brojnih politickih 'poraza' srbijanskog predsednika, ne vidi jasno njegov kraj, a sudeci prema svim okolnostima, ni jasan rasplet kosovskog cvora.

Od 1987. godine, kada je "hodocasteci" po 'srpskom Jerusalimu", predsednik Srbije obecao da "narod niko ne sme da bije", pa do danas, kada je sporazum o miru u Bosni uveliko potpisan, juzna pokrajina ostala je objekat prikupljanja politickih poena i deljenja packi, kako vladajucih, tako i opozicionih, politickih krugova.

Nedavno zavrsena Konferencija o nacionalnom pitanju, koju je u Beogradu organizovala britanska ambasada, potvrdila je jos jednom da su stavovi srpske i albanske strane i dalje na liniji fronta. Dok Srbi, i tu se vlast i opozicija ne razlikuju, insistiraju na pozitivnim propisima, Albanci i dalje ostaju pri stavu koji podrazumeva stvaranje samostalne drzave. Uprkos tome, poslednjih nekoliko meseci, a tome u prilog govori i odluka Savezne vlade o ukidanju izlaznih viza za Albaniju, signalizira se mogucnost pocetka dijaloga Vlade u Beogradu i lidera Albanaca sa Kosova.

Ako je suditi po ucestalosti pojavljivanja u medijima, i to u onim pod kontrolom vlasti, izjava kosovskih vodja, sa jedne i finkcionera drzave na drugoj strani, jasno je da se iza kulisa nesto desava, samo je pitanje da li je rec o "fingiranju", ili stvarnoj zelji za razgovorom, to jest, da li postoji strateski plan za kosovski sunovrat.

"Vlast ce pod pritiskom medjunarodne zajednice, a pre svega SAD, zbrljati nekakvo resenje za Kosovo po ugledu na Ustav iz 1974. godine", komentarise za AIM Milan Bozic, savetnik lidera najjace srbijanske opozicione partije, Srpskog pokreta obnove /SPO/. Prema njegovom misljenju, desetogodisnji status quo na jugu Srbije uzrokovan je inercijom vlasti u Beogradu, koja "pristaje na promene samo pod zestokim pritiskom". Bozic tvrdi da "Slobodan Milosevic nema neku stratesku misao, vec Kosovo dozivljava kao problem nametnut spolja, koji zavisno od politickog trenutka resava tako sto daje deo po deo koncesija".

Ako se vratimo samo nekoliko godina unazad (iz ove perspektive to moze delovati u najmanju ruku kao praistorija) i povrsnim uvidom u tadasnji stav SPO moze se zakljuciti koliko je opozicija upravo Kosovo, i status manjina generalno, (zlo)upotrebljavala zavisno od politickog trenutka. Septembra

1. godine, na predizbornom mitingu u Novom Pazaru /provincija Sandzak, sa vecinskim muslimanskim zivljem/, Vuk Draskovic, lider SPO u vatrenom govoru rekao je i ovo: "A, kad SPO dodje na vlast, svaki onaj ko u ruku ovom raskom zemljom stegne turski barjak, albanski barjak sem srpskog, ostace i bez ruke i bez barjaka!". Danas, 1996, SPO se zalaze za dijalog i postovanje svih ljudskih i gradjanskih prava.

Imajuci u vidu vaznost kosovskog pitanja za obe strane - srpsku, jer joj medjunarodna zajednica jasno uslovljava pristup internacionalnim finasijama, izmedju ostalog i resavanjem problema Kosova - albansku, jer je to sansa da se otarasi srpske dominacije - svaki se detalj pomno prati i jednako tako komentarise.

Iako u vladajucoj Socijalistickoj partiji Srbije tvrde da jos nema zvanicnih inicijativa, jer teren jos nije pripremljen, postoje spekulacije da bi ulogu "cistaca terena" mogla da odigra Jugoslovenska udruzena levica /JUL/, partija ciji je najuticajniji funkcioner i fakticki lider supruga srbijanskog predednika Mirjana Markovic. Neki nezavisni beogradski dnevnici, pozivajuci se na dobro obavestene izvore, tvrde da stranka sprovodi akciju, za sada u dubokoj konspiraciji, koja se ogleda "u prikupljanju mladih i neeksponiranih kadrova, koji nisu optereceni nacionalizmom i separatizmom".

Dobro obavesteni izvori na samom Kosovu, novinari i analiticari bliski obema stranama, pak tvrde da je rec o akciji koja ima malo sansi da uspe."Niti je JUL Savez komunista iz Titovog vremena, u kome je uticaj Albanaca sa Kosova bio znatan, niti je Albancima, posle svega sto se u ex-Jugoslaviji poslednjih godina dogodilo, stalo da svoj problem resavaju u saradnji sa bivsim, ili sadasnjim komunistima. Lideri medjunarodne zajednice su na potpuno drugom polu od JUL-a, a upravo na njih igra albanska alternativa na Kosovu," kaze jedan od njih koji je zeleo da ostane anoniman.

"Milosevic ratovanje prepusta drugima, a on ce, kao i u Bosni, potpisati mir", izjavio je za AIM Tomislav Nikolic, potrpredsednik desno orijentisane, veoma uticajne, ne samo u Srbiji, Srpske radikalne stranke. Nikolic komentarise da prvi covek Srbije "pusta probne zeceve", poput koalicionog partnera socijalista Nove demokratije / lider ove stranke nedavno je boravio u Pristini/ i manje uticajnih drzavnih funkcionera, ciji istupi predstavljaju, zapravo, stav vlasti. Razlog takvom pristupu Nikolic vidi u "bezizlaznoj situaciji" u kojoj se nalazi Slobodan Milosevic, zbog pritiska medjunarodne zajednice. "Ceka nas duga i teska borba za Kosovo", nastavlja potpredsednik Seseljevih radikala, dodajuci da je Milosevic "na ivici da Srbiju ostavi bez sadasnjeg juga", sto, kako se izrazio, znaci da "Srbi ostaju bez samih sebe".

Inace, samo pre dve godine, u jeku rata u Bosni, tadasnji srbijanski nacionalni blok ( radikali, demokrate Zorana Djindjica i Demokratska stranka Srbije Vojislava Kostunice) pokusao je da uz pomoc nekolicine preostalih, nekada Milosevicevih Srba sa Kosova, a sada njegovih ljutih protivnika, ozivi srpski juzni pokret otpor. U jesen 1994. pojavilo se "Pismo srpskoj javnosti", kojim se predsednik Srbije optuzuje za nacionalnu izdaju. Ideja je propala, sto zbog politicki prioritetnijeg rata u Bosni, sto zbog malobrojnosti kosovskog "Pokreta otpora". Pokusaj je u samom startu bio osudjen na propast i zbog toga sto je Milosevic slicnu ideju plasirao jos 1987, u vreme budjena nacionalizma, sto je obezbedio masovnu podrsku iz drugih krajeva Srbije i sto su, poslednjih godina, potroseni i sustina i metod. Opozicija je kasnila "svega" pet do sest godina.

Za vodju Demokratske stranke, Zorana Djindjica, najznacajnije u ovom trenutku je pitanje kredibiliteta pregovaraca kao i ugovora, koji bi izmedju dve strane, eventualno, bili sklopljeni. "Samo u okviru jedne pravne drzave, u kojoj se postuju zakoni, moguce je resiti albansko pitanje na Kosovu", predlaze Djindjic, uz opasku da se u "trenutnoj situaciji svako pregovaranje sa Albancima svodi na uslove njihove secesije, odnosno koegzistenciju sa Srbima i Srbijom". Predsednik srbijanskih demokrata misljenja je da vlast samo "simulira zelju za pregovorima, jer ne cini nista konkretno da do njih zaista i dodje". "To je klacenje izmedju dva ekstrema. Na jednoj strani, baca se prasina u oci, a na drugoj - raste secesionizam podstrekavan upravo tom prasinom ", kaze Zoran Djindjic, predvidjajuci "da ce vrlo verovatno, ukoliko se trend nastavi, Albanci na Kosovu, u trenutku neke drzavne krize, mozda i ostvariti svoj cilj, odnosno secesiju".

Uprkos svemu, ostaje cinjenica da ni vlast, a ocigledno ni opozicija, nemaju dugorocno resenje za ono sto su samo do pre nekoliko godina svi zvali "Svetom srpskom zemljom". Predlog, pomalo zapostavljenog "oca srpske nacije", Dobrice Cosica iz 1991. godine, o podeli Kosova na "osnovu etnickih, istorijskih i kulturnih prava", sve manje se pominje.

Analiticari dopustaju varijante od kompromisa do radikalizacije problema. Ovo drugo moglo bi da se dogodi, smatraju ovi krugovi, ukoliko medjunarodna zajednica istraje na stavu da je kosovski problem unutrasnja stvar Srbije. Niko od citiranih opozicionih politicara ne veruje u mogucnost da se albanske partije ukljuce u izbornu utakmicu, jer bi to znacilo da priznaju vlast Beograda.

Recju, ne nudi se nista novo. Sve je na Kosovu nepromenjeno jos od zavodjenja vanrednog stanja. I dok vladajuci krugovi, kako se smatra, ipak vode glavnu rec, dok iz "marketinskih razloga" izrazavaju zelju za dijalogom, partije u opoziciji su na distanci, zadovoljavajuci se trenutno samo kritikom poteza SPS-a. Postavlja se pitanje koliko ce jos krugova da nacini davno baceni kosovski bumerang.

(AIM) Danica Vucenic