LJUGSKA PRAVA U MAKEDONIJI PREMA IZVESTAJU STEJT DEPARTMENTA

AIM, Skopje, 15.03.1996

*Najveci deo godisnjeg izvestaja americkog Stejt Departmenta o stanju u Makedoniji posvecen je mediumima, o kojima se kaze da su uglavnom pod vladinom kontrolom, i manjinama, a posebno o Albancima, pri cemu se istice problem sa obrazovanjem na najvicim, univerzitetsom nivou. Primedbe na racun policije o nedoslednom pridrzavanju zakonskih propisa.*

U najnovijem, redovnom godisnjem izvestaju americkog Stejt departmenta objvaljenom u martu ove godine, na sedam gusto kucanih strana obradjeno je i stanje na polju ljudskih prava u Makedoniji (odnosno FYROM, kako stoji u izvestaju). Najveca paznja, a i najveci deo ovog izvestaja posvecen je manjinama odnosno medijima, a odredjena paznja posvecena je i radu (ponasanju) policije, mada nisu zaboravljeni ni radnici, njihova prava kao i pitanje o zenskim pravima. Dogadjaj koji se po razlicitim svojim aspektima provlaci skoro kroz svetacke ovoh izvestaja jeste tragicni dogadjaji u Maloj Recici ( Tetovu ) u februaru 1995, prilikom otvaranja Univerziteta na albanskom jeziku.

Izvestaj Stejt Departmenta o stanju ljudskih prava u Makedoniji u 1955 godini pocinej opisivanjem dogadjaja iz prethodne godine, 1994 kada su odrzani, kako se istice. prvi visepartisjki izbori nakon osamostaljenja. Ovom prilikom se potseca da su medjunarodni posmatraci ove izbore ocenili kao fer i slobodne uprkos brojnih proceduralnih neregularnostima i primedbama opozicionih partija.Medju dogadjajima koji su se nasli u fokusu sastavljaca ovog izvestaja nasao se i neuspesni pokusaj za atentat na predsednika Makedonije, Kiro Gligorova, isticuci da je ustavni mehanizam za imenovanje njegovog privremenog naslednika funkcionisao glatko. O Makedoniji se kaze da je parlamentarna demokracija, istovremeno potsecajuci da civilni ministar vodi ministartstvo odbrane, te da jedna parlamentarna komisija vrsi nadzor operacija. Ustav obezbedjuje osnovna ljudska prava i Vlada u celini uzevsi postuje njih u praksi, kaze se dalje u izvestaju odmah zatim dodajuci da ima cestih prijava zlostavljanja zatvorenika od strane policije.

U izvestaju se navodi da nema poidataka o politickim ubistvama od strane valdinih sluzbi, ali odmah u sledecem pasusu se opisuje dogadjaj iz 17 februara kada je prilikom nereda oko Tetovskog Univerziteta ubijen jedan demonstrant albanske nacionalnosti. O ovom ubistvu je dat na uvid policijski izvestaj po kome je ubijeni pogodjen od hica ispaljenog iz okupljene mase a ne iz puske AK-47 kakve koristi policija, ali istovremeno se navodi kako stoji u izvestaju, uverljiv zakljucak jedne nevladine organizacije po kome rana na telu verovatno potice iz pomenute AK-47. U red politickih motivisanih ubojstva odnosno pokusaja za ubojstvo, stavljen je i atentat na predsednika Gligorova pri cemu je dvoje slucajnih prolaznika ubijeno.

Sto se tice policije u izvestaj je navedeno da ona cesto puta ignorise zakonsku ogradu o maksimalnih 24 casa privodjenja pre sastavljenja sluzbene prijave sudu, kao i o nepridrzavanju propisa da se prilikom privodjenja, prilozi pismeni nalog, koji se, kako se navodi, uglavnom sastavlja naknadno. Primedbi ima i na nezvaisnost sudstva i fer sudjenje, a kao ilustracija su spomnuti osudjeni, kako stoji u izvestaju, uprkos nedostatku valjanih dokaza. U delu koji obradjuje stanje u medijima akcenat je stvaljen na to da su najveci broj medija kao i stamparija sa nejvecom brzinom stampanja vlasnitstvo vlade ili pod njenim uticajem. Ovom prilikom je naglaseno da je stanje u medijima jedno od glavnih tema opizicijskih partija koje se, prema navodima sastavljaca izvestaja, zale da su mediji manipulirani i kontrolirani od strane aktualne vlasti. Po pitanju medija nije zaboravljen ni dogadjaj iz sredine prsle godine kada je veliki broj privatnih radio-televizijskih stanica zatvorene sto je izazvalo brojne reakcije i optuzbe na koje, kako se navodi u izvestaju, vlada nije imala valjane kontra argumente zbog nedostatka jasne zakonske regulative koja regulise ovu materiju.

Bez sumnje najveci deo izvestaja posvecen je pitanjima manjina, pri cemu se istice da je Makedonija sastavljena iz nekoliko etnickih grupa, medju kojima najbrojniji su Makedonci, Albanci, Turci, Romi, Srbi i Vlasi. Vlada je angazovana na mirno integrisanje svih etnickih grupa u zajednici ali se susrece sa politickim otporom i istrajnoscu popularnih predrasuda u nizim nivoima administracije. Sto se tice manjina, najveci deo izvestaja se odnosi na Albance i na njihovo nezadovoljstvo malim procentom ucesca u drzavnim institucijama kao i nemogucnoscu obrazovanja na maternjem jeziku na svim nivoima, ukljucujuci univerzitetsko obrazovanje.

Na kraju valja istaci i jedno od retkih konstatacija u ovom izvestaju Stejt Departmenta u kojoj se kaze da se Vlada (Makedonije) u principu slozila sa najvecim brojem zahteva manjina, ali da je malo ucinila u njihovoj implementaciji, navodeci ogranicene resurse kao razlog.

Pise: IBRAHIM MEHMETI